Влатка Љ. Спасојевић, ЈУ ОШ „Свети Сава“, Бијељина, Република Српска, Босна и Херцеговина, имејл: vlatka.spasojevic@gmail.com
Миле Ђ. Илић, Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет, Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина
Иновације у настави, XXXIV, 2021/3, стр. 61–75

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2103061S

Резиме: У овом истраживачком раду представљени су резултати експерименталне провјере образовних исхода контекстуалног учења у системима традиционалне и иновативне наставе (респонсибилне наставе и наставе различитих нивоа сложености). Крајњи циљ ове експерименталне провјере је да се утврди да ли контекстуално учење у настави има објективно мјерене повољније образовне ефекте и да ли је могуће интензивирање контекстуалног учења и иновативног поучавања у нашим школама, те како превазићи ограничења претежно деконтекстуалног учења, заснованог на конзервативној дидактичкој парадигми. Експеримент је реализован у току школске 2018/19. године са ученицима петог разреда три основне школе на наставном предмету српски језик. Провјераван је експериментални учинак дидактичко-методички утемељених нових вјежби контекстуалног учења и комплементарног поучавања. У раду су примјењиване методе експеримент са паралелним групама, метода анализе и синтезе, те компаративни метод. Након иницијалних и финалних мјерења установљено је да су системске вјежбе контекстуалног учења у односу на вјежбе деконтекстуалног учења значајно утицале на повећање образовних постигнућа утврђених на тестовима брзине читања и разумијевања прочитаног текста. Није установљен њихов значајан утицај на културу изражавања ученика. Добијени резултати дају поузданија полазишта за систематичнија и цјеловитија педагошко-психолошка и дидактичко-методичка проучавања контекстуалног учења у настави и указују на позитивне образовне ефекте.

Кључне ријечи: контекстуално учење, деконтекстуално учење, респонсибилна настава, настава различитих нивоа сложености, образовни ефекти.

Summary: This research demonstrates the results of the first experimental assessment of the educational outcomes of contextual learning in the traditional and innovative teaching systems (responsible teaching and different complexity levels teaching). The ultimate aim of the experimental assessment is to determine whether the contextual learning in teaching process results in more favorable educational effects while being realistically assessed and whether it is possible to enhance the contextual learning and innovative teaching in our schools to overcome the limitations of mainly de-contextual learning based on the conservative didactic paradigm. During the 2018/19 school year, the experiment was carried out with grade five students from three elementary schools within the field of Serbian language. Each of the three elementary schools had two experimental and two assessment classes. The experimental effectiveness of the didactically and methodologically founded new exercises of contextual learning and complementary teaching was assessed. The method of an experiment with parallel groups, method of analysis and synthesis, and comparative method were applied in the research. After the initial and final assessment, it was determined that the systematic exercises of the contextual learning compared to the dominating de-contextual learning exercises made a significant impact on the increase of educational achievements determined by the reading speed and text comprehension tests. No significant impact was detected on the students’ speaking ability. The obtained results provide more reliable starting points for more systematic and comprehensive pedagogical, psychological, didactical, and methodological research of contextual learning in the teaching process and indicate positive educational effects.

Keywords: contextual learning, de-contextual learning, responsible teaching, different complexity levels teaching, educational effects.

Литература

• Beatson, G. (1972). Steps to an Ecology of Mind Northvale. New Jersey: Jason Aronsoninc.
• Biggs, J. B., Kembler, D. & Leung, D. (2001). The revised two factor study process questionnaire: R-SPQ-2F. British Jurnal of Educational psyhology, 71, 133–149.
• Brown, B. L. (1998). Aplying Constructivisim in Vocational and Career Education. Information, Information Series no. 378, 27-36. Columbs: ERIC Clearinghouse on Adult, Career, and vocational Education, Center on Educational and Trainig for Employment, the Ohio State University.
• Brown, T. A. (2015). Methodology in the social sciences. Confirmatory factor analysis for applied research (2nd Еd.). New York: The Guilford Press.
• Cohen, J. (1988). Statistical power analysis for the behavioral sciences (2nd Еd). Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum.
• Cohen, B. H. (2008). Explaining psychological statistics (3rd Еd.). New Jersey: John Wiley & Sons Inc.
• Crocker, L. & Algina, J. (2006). Introduction to classical and modern test theory. Mason, OH: Cengage.
• Dewey, J. (1952). Experience and Education. New York: The Macm illan Company.
• Fajgelj, S. (2013). Psihometrija: Metod i teorija psihološkog mjerenja (4. dopunjeno izdanje). Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
• Hamilton, J. & Singwhat, T. (2010). Teaching and learning: ASEM blended learning system approach, Higher Education Research and Development (HERD), 29, 1–16.
• Harwell, M. (2003). Summarizing Monte Carlo results in methodological research: The single-factor, fixedeffects ANCOVA case. Journal of Educational and Behavioral Statistics, 28, 45–70.
• Huitema, B. E. (2011). The analysis of covariance and alternatives: Statistical methods for experiments, quasiexperiments, and single-case studies (2nd Еd). Hoboken, NJ: Wiley.
• Ilić, М. (2002). Responsibilna nastava. Banja Luka: Univerzitet u Banjoj Luci.
• Ilić, M. (2010). Inkluzivna nastava. Istočno Sarajevo: Univerzitet u Istočnom Sarajevu.
• Ilić, M. (2015). Didaktika i sloboda učesnika nastavnog procesa. U: Vujević, V. (ur.). Nauka i sloboda (645– 667). Naučni skup Nauka i sloboda, 6. 6. 2014. Istočno Sarajevo: Filozofski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
• Ilić, M. (2017). Kontekstualizovana nastava u teoriji i prasksi. U: Mikanović, B. (ur.). Banjalučki novembarski susreti (391–40). Naučni skup Istraživanja u psihologiji; Izazovi vaspitanja i obrazovanja u teoriji i praksi, 18. 11. 2016. Banja Luka: Filozofski fakultet.
• Ilić, M. (2020). Didaktika. Banja Luka: Filozofski fakultet.
• Johnson, P. O. & Fay, L. C. (1950). The Johnson-Neyman technique, its theory and application. Psychometrika, 15 (4), 49–367.
• Johnson, E. B. (2002). Contextual teaching and learning: what it is and why it’s here to stay. Thousand Oaks, CA: Corwin Press, INC.
• Lewis-Beck, M. S., Bryman, А. & Liao, T. F. (2004). The Sage encyclopedia of social science research methods. Thousand Oaks, Calif: Sage.
• Maričić, S., Špijunović, K. (2017). Kontekstualni pristup učenju i poučavanju u početnoj nastavi matematike. U: Mikanović, B. (ur.). Banjalučki novembarski susreti (253–266). Naučni skup Istraživanja u psihologiji; Izazovi vaspitanјa i obrazovanja u teoriji i praksi, 18. 11. 2016. Banja Luka: Filozofski fakultet.
• Maričić, S., Milinković, N. (2017). Udžbenik u stvaranju uslova za kontekstualni pristup učenju sadržaja algebre u početnoj nastavi matematike. Zbornik radova, XX (19), 117–130.
• Pavlović, Z. (2016). Prezentovanje znanja u udžbenicima fizike. Radovi Filozofskog fakulteta, 18 (2), 165–177. DOI: 10.7251/FIZN1701165P
• Piters, R. S. (2012). Ciljevi obrazovanja – pojmovno istraživanje. Reč, 28, 11–41.
• Puri, M. L. & Sen, P. K. (1969). Analysis of covariance based on general rank scores. Annals of Mathematical Statistics, 40, 610–618.
• Rutter, M. (1983). School effects on pupil progress: research findings and policy implications. Child Development, 54 (1), 1–29.
• Rutherford, A. (1992). Alternatives to traditional analysis of covariance. British Journal of Mathematical and Statistical Psychology, 45 (2), 197–223. DOI: 10.1111/j.2044-8317.1992.tb00988.x
• Stepansky, V. I. (2006). Psihoinformatsiya. Teoriya. Exsperiment (Psiho-information. Theory. Exsperiment). Moscow: Moscowskiji psihologosotsialnyj institut.
• Schunk, D. (2005). Commentary on self-regulation in school contex. Learning and Instruction, 15 (2005), 173–177.
• Tabachnick, B. G. & Fidell, L. S. (2019). Using multivariate statistics (7th Еd.). Boston: Allyn & Bacon/Pearson Education.
• Verbitsky, A. A. (2004). Kompetentnostny podkhod I teoriya kontekstnogo obuchenya. Moscow: ITS PKPS.
• Verbitsky, A. A. & Kalashnikov, V. G. (2010). Category of “Contekst” in Psychology and Pedagogocs. Moscow: Logos.
• Wilcox, R. R. (2003). Applying contemporary statistical procedures. San Diego, CA: Academic.

Copyright © 2021 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited