Јасна М. Максимовић, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Ужицу, Ужице, Србија, имејл: jasnamaximovic@gmail.com
Јелена Д. Стаматовић, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Ужицу, Ужице, Србија
Иновације у настави, XXXIV, 2021/3, стр. 26–42

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2103026M

Резиме: У раду се разматрају проблеми инклузивног образовања са научноистраживачког аспекта, у намери да се укаже на најважније проблеме инклузивног образовања у Србији из угла истраживача. Анализом је обухваћено 135 радова који у фокусу имају различите проблеме везане за истраживање инклузивне теорије и праксе, а који су објављени у педагошкој периодици у последњих десет година. Издвојене су две јединице анализе: теоријски и проблемски приступ у проучавању и истраживању и методолошки приступ истраживању инклузивног образовања. Резултати показују да су се аутори у првој деценији од увођења инклузивног образовања код нас највише бавили проблемима везаним за критичко разматрање идејног дискурса и праксе инклузивног образовања, а најмање ефектима инклузивног образовања. Утврђено је да доминирају емпиријски радови у односу на теоријске, а најзаступљеније су дескриптивна и сервеј метода. Истраживања су реализована углавном примењивањем технике и инструмената на једном узорку и нису заступљена партиципативна истраживања. Педагошке импликације се односе на потребу за објективнијим истраживањем ефеката инклузије с обзиром на десетогодишњи период имплементације и да истраживачки приступи укључе све актере инклузивног образовања кроз партиципативна и квалитативна истраживања, како би креаторима и покретачима реформе образовања указали на даљи правац унапрeђења идеје и праксе инклузивног образовања.

Kључне речи: ефекти инклузивног образовања, компетенције за инклузију, инклузивна пракса, истраживање инклузивног образовања.

Summary: The paper investigates the problems of inclusive education from the perspective of scientific research and with an intention to point to the most pressing problems of inclusive education in Serbia from the researchers’ perspective. The analysis encompassed 135 papers focused on different problems related to the research of the inclusive theory and practice and published in the pedagogical literature in the last 10 years. Two units of analysis have been selected: theoretical and problem approach to studying and researching, as well as the methodological approach to the research of inclusive education. The results indicate that, during the first decade after inclusive education had been introduced in Serbia, the authors were dealing mostly with the problems of critical consideration of the conceptual discourse and practice of inclusive education, and very little with the effects of inclusive education. It has been established that empirical papers take prevalence over theoretical ones, while descriptive and survey methods were applied most commonly. The research was carried out using mostly the onesample technique and instruments and no participatory research was conducted. The pedagogical implications refer to the need for a more objective research of the effects of inclusion, given the ten-year period of implementation, and that the research approaches should include all inclusive education actors through participatory and qualitative research in order to offer the guidelines to the creators of the educational reform and its participants in terms of further improvement of the idea and practice of inclusive education.

Keywords: effects of inclusive education, competencies for inclusion, inclusive practice, research of inclusive education.

Литература

• Appleyard, K., Egeland, B. & Sroufe, A. (2007). Direct social support for young high risk children: Relations with behavioral and emotional outcomes across time. Journal of Abnormal Child Psychology, 35, 443–457.
• Armstrong, D., Armstrong, A. & Spandagou, I. (2011). Inclusion: By choice or by chance? International journal of inclusive education, 15 (1), 29‒39.
• Arsić, R., Isaković, L. (2019). Special pedagogy and its development in Serbia. Knowledge International Journal, 34 (2), 345–351.
• Brojčin, B., Banković, S. i Japundža Milisavljević, M. (2011). Socijalne veštine dece i mladih s intelektualnom ometenošću. Nastava i vaspitanje, 60 (3), 419–429.
• Conderman, G. & Johnston Rodriguez, S. (2009). Beginning teachers’ views of their collaborative roles. Preventing School Failure: Alternative Education for Children and Youth, 53 (4), 235–244. DOI: 10.3200/PSFL.53.4.235-244
• Čobanova, Lј. (2016). Korektivna aktivnost kod različitih vrsta diskalkulije. Godišnjak Pedagoškog fakulteta u Vranju, 7, 169–180.
• Đević, R., Vujačić, M. (2013). Efekti inkluzivne obrazovne prakse na socijalnu interakciju dece sa smetnjama u razvoju i vršnjaka. Pedagogija, 67 (4), 563–573.
• Đorđević, S., Đorđević, L. (2014) Teorija i praksa inkluzivnog obrazovanja. Godišnjak Učiteljskog fakulteta u Vranju, 5, 115–125.
• Đorđević, M., Glumbić, N. (2013). Mogućnosti primene strategije krug prijatelja u inkluzivnom obrazovanju dece sa autizmom. Zbornik radova Učiteljskog fakulteta u Užicu, 16 (15), 375–380.
• Đorđević, M., Glumbić, N. (2017). Procedura uvođenja vizuelnih rasporeda kod učenika sa poremećajem autističkog spektra u cilju olakšavanja tranzicionih procesa u školskom kontekstu. Nastava i vaspitanje, 66 (3), 451–464. DOI: 10.5937/nasvas1703451D
• Đuković. A., Mrvoš, M. i Radovanović, I. (2020). Vaspitanje i obrazovanje zasnovani na umetnosti kao inkluzivno vaspitanje i obrazovanje. Inovacije u nastavi, 33 (2), 1–14 . DOI: 10.5937/ inovacije 2002001D
• Elhoweris, H. & Alsheikh, N. (2004). Teachers’ Attitudes toward Inclusion. Online Submission. Retrieved May 21, 2021. from www: https://www.files.eric.ed.gov/fulltext/ED490698.pdf
• Erten, O. & Savage, S. (2012). Moving forward in inclusive education research. International Journal of Inclusive Education, 16 (2), 221–233. DOI: 10.1080/13603111003777496
• Farrell, P. (2000). The impact of research on developments in inclusive education. International Journal of Inclusive Education, 4 (2), 153–62.
• Fergusson, A. (2012). Back to the future: Moving forward with practitioner research. In: Jones, P., Whitehurst, T. & Egerton, J. (Eds.). Creating meaningful inquiry in inclusive classrooms: Practitioners’ stories of research (122–137). Abingdon: Routledge.
• Forlin, C. (2013). Changing Paradigms and Future Directions for Implementing Inclusive Education in Developing Countries. Asian Journal of Inclusive Education, 1 (2), 19–31.
• Gligorović, M., Radić-Šestić, M. (2011). Odnos između nivoa razvoja sposobnosti neophodnih za uspešno ovladavanje akademskim veštinama i pola kod dece sa specifičnim smetnjama u učenju. Nastava i vaspitanje, 60 (1), 145–156.
• Göransson, K. & Nilholm, C. (2014). Conceptual diversities and empirical shortcomings–a critical analysis of research on inclusive education. European journal of special needs education, 29 (3), 265–280.
• Grandić, R., Dedaj, M. i Nikolić, M. (2018). Vaspitači, stručni saradnici i roditelji u inkluzivnoj praksi. Pedagogija, 73 (4), 561–576.
• Grbović, A., Stanimirov, K. (2013). Obrazovni mediji za decu sa oštećenjem vida. Teme, 37 (2), 769–783.
• Gruner Gandhi, A. (2007). Context Matters: Exploring relations between inclusion and reading achievement of students without disabilities. International Journal of Disability, Development and Education, 54 (1), 91–112. DOI: 10.1080/10349120601149797
• Haug, P. (2017). Understanding inclusive education: ideals and reality. Scandinavian Journal of Disability Research, 19 (3), 206–217. DOI: 10.1080/15017419.2016.1224778
• Hebib, E., Žunić Pavlović, V. (2018). Školska klima i školska kultura: okvir za izgradnju škole kao bezbedne i podsticajne sredine za učenje i razvoj. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 50 (1), 113–134.
• Ilić Stošović, D., Dromnjaković, A., Nikolić, S. i Nišević, S. (2016). Motivacija učenika u inkluzivnoj nastavi i školski uspeh. Nastava i vaspitanje, 65 (2), 263–277. DOI: 10.5937/nasvas1602263I
• Isaković, Lj., Kovačević, T. (2015). Komunikacija gluvih i nagluvih – mogućnosti i ograničenja u obrazovanju. Teme, 39 (4), 1495–1514.
• Ivković, M. (2012). Integrisanje dece oštećenog sluha u muzičke programe. Inovacije u nastavi, 25 (3), 138–148.
• Jablan, B., Maksimović, J. (2020). Razvoj inkluzivnog obrazovanja iz ugla nastavničkih kompetencija – stanje, problemi i perspektive. Zbornik radova Pedagoškog fakulteta u Užicu, 23 (22), 85–100.
• Jablan, B., Kovačević, J. i Vujačić, M. (2010). Specifičnosti početne nastave matematike za decu sa teškoćama u razvoju u redovnim osnovnim školama. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 42 (1), 165–184.
• Kojić, M., Markov, Z. (2010). Pedagoški model podrške i hiperaktivna deca kroz prizmu metodike likovnog vaspitanja. Nastava i vaspitanje, 59 (3), 436–453.
• Kostović, S., Zuković, S. i Borovica, T. (2011). Inkluzivno obrazovanje i školski kontekst. Nastava i vaspitanje, 60 (3), 406–418.
• Kovač Cerović, T., Pavlović Babić, D. i Jovanović, O. (2014). Foundations for Creation of the Monitoring Framework for Inclusive Education in Serbia. In: Latinović, I. (Ed.). Monitoring Framework for Inclusive Education in Serbia (12–40). Beograd: Social Inclusion and Poverty Reduction Unit and UNICEF.
• Kožuh, B., Maksimović, J. (2011). Deskriptivna statistika u pedagoškim istraživanjima. Niš: Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet.
• Krischler, M., Powell, J. & Pit-Ten Cate, I. (2019). What is meant by inclusion? On the effects of different definitions on attitudes toward inclusive education. European Journal of Special Needs Education, 34 (5), 632‒648. DOI: 10.1080/08856257.2019.1580837
• Krstić, K. (2017). Zakonski zagarantovana podrška učenicima sa smetnjama u razvoju u inkluzivnoj školi. Pedagogija, 72 (4), 498‒513.
• Lazarević, E. (2010). Deca sa razvojnom disfazijom u školi. Pedagogija, 65 (2), 257–265.
• Lazarević, E., Plećević, V. (2011). Primena metode neurofidbeka kod dece sa specifičnim smetnjama u učenju. Pedagogija, 66 (4), 562‒571.
• Lindsay, G. (2003). Inclusive education: A critical perspective. British Journal of Special Education, 30 (1), 3–12. DOI: 10.1111/1467-8527.00275
• Lindsay, G. (2007). Annual review: Educational psychology and the effectiveness of inclusive education/mainstreaming. British Journal of Educational Psychology, 77 (1), 1–24. DOI: 10.1348/000709906X156881
• Maćešić, D., Kovačević, J. i Hasanbegović, H. (2015). Intelektualna ometenost, pažnja i ponašanje – pedagoška razmatranja problema. Pedagogija, 70 (1), 115–121.
• Macura, S. (2016). Uloga pedagoškog asisitenta u uspostavljanju saradnje između romske porodice i škole. Pedagogija, 71 (1), 5‒15.
• Macura-Milovanović, S., Peček, M. (2012) Uverenja budućih učitelja iz Slovenije i Srbije o inkluzivnom obrazovanju. Nastava i vaspitanje, 61 (2), 247–265.
• Macura-Milovanović, S., Vujisić-Živković, N. i Peček, M. (2014). Potreba za pripremom budućih učitelja za obrazovnu inkluziju romskih učenika. Zbornik radova Učiteljskog fakulteta u Užicu, 17 (16), 123‒136.
• Maksimović, J. (2015). Podrška deci sa smetnjama u razvoju u inkluzivnom vrtiću. Zbornik radova Učiteljskog fakulteta u Užicu, 18 (17), 169‒182.
• Maksimović, J., Blagojević Radovanović, R. (2014). Primena augmentativne i alternativne komunikacije u inkluzivnom obrazovanju. Zbornik radova Učiteljskog fakulteta u Užicu, 17 (16), 205‒212.
• Maksimović, J., Janković, L. (2016). Inkluzivna praksa i samoefikasnost budućih učitelja. Zbornik radova Učiteljskog fakulteta u Užicu, 19 (18), 261–272.
• Marinković, S., Kundačina, M. (2012). Inkluzivno obrazovanje u Srbiji iz ugla istraživača – implikacije za buduća istraživanja. Zbornik radova Učiteljskog fakulteta u Užicu, 15 (14), 275–294.
• Markov, Z., Kojić, M. (2011). Vaspitačka škola sa inkluzivnim etosom. Pedagoška stvarnost, 57 (1–2), 132–140.
• Mertens, D. (2020). Research and evaluation in education and psychology: integrating diversity with quantitative, qualitative, and mixed methods. Los Angeles: SAGE
• Milanović Dobrota, B., Radić Šestić, M. i Radovanović, V. (2015). Školski uspeh i akademska samoefikasnost učenika sa lakom intelektualnom ometenošću. Pedagogija, 70 (3), 350–360.
• Milenović, Ž. (2012). Motivacija nastavnika za rad u inkluzivnoj nastava. Zbornik radova Učiteljskog fakulteta u Prizrenu – Leposavić, 6, 89–100.
• Milić, T. (2016). Aktuelna praksa i pristupi u inkluzivnom obrazovanju dece sa autizmom u Crnoj Gori – fokus na inkluziju. Inovacije u nastavi, 29 (2), 55–66. DOI: 10.5937/inovacije1602055M
• Mintz, J. & Wyse, D. (2015). Inclusive pedagogy and knowledge in special education: addressing the tension. International Journal of Inclusive Education, 19 (11), 1161–1171. DOI: 10.1080/13603116.2015.1044203
• Mišković, М. (2012). Sociološki kontekst inkluzivnog obrazovanja (II). Pedagoška stvarnost, 58 (4), 720–728.
• Mittler, P.(2000). Working towards inclusive education – Social context. London: David Fulton Publisher.
• Newby, P. (2014). Research Methods for Education. London and New York: Routledge.
• Nikolić, S. (2017). Implementacija inovativnih modela u inkluzivnoj nastavi. Norma, 22 (1), 53–61.
• Nikolić, M., Korać, I. i Lazarević, M. (2020). Ostvarivanje tranzicije u kontekstu inkluzivnog obrazovanja: perspektiva vaspitača i stručnih saradnika. Inovacije u nastavi, 33 (2), 42–55. DOI: 10.5937/inovacije2002042N.
• Nilholm, C. & Göransson, K. (2017). What is meant by inclusion? An analysis of European and North American journal articles with high impact. European Journal of Special Needs Education, 32 (3), 437–451. DOI: 10.1080/08856257.2017.1295638
• Nind, M., Benjamin, S., Sheehy, K., Collins, J. & Hall, K. (2004). Methodological challenges in researching inclusive school cultures. Educational Review, 56 (3), 260–270. DOI: 10.1080/0013191042000201172
• Nind, M. & Vinha, H. (2013). Doing research inclusively: bridges to multiple possibilities in inclusive research. British Journal of Learning Disabilities, 42 (2), 102–109. DOI: 10.1111/bld.12013
• Nixon, J. & Carr, W. (2003). The Moral Foundation of Educational Research: Knowledge, Inquiry and Values. Philadelphia: Open University Press.
• Obradović, S., Maksimović, J. i Zlatić, L. (2010). Ideja i praksa inkluzivnog obrazovanja u Evropi i Srbiji. Zbornik radova Učiteljskog fakulteta u Užicu, 13 (12), 223–240.
• Obradović, S., Zlatić, L. i Vučetić, M.(2013). Osposobljenost vaspitača, učitelja i studenata – budućih učitelja za rad sa decom sa specifičnim smetnjama u učenju. Zbornik radova Učiteljskog fakulteta, 16 (15), 325–342.
• Odom, S. L., Brantlinger, E., Gersten, R., Horner, R. H., Thompson, B. & Harris, K. R. (2005). Research in Special Education: Scientific Methods and Evidence-Based Practices. Exceptional Children, 71 (2), 137–148. DOI: 10.1177/001440290507100201
• Okvir za praćenje inkluzivnog obrazovanja u Srbiji (2014). U: Latinović, I. (ur.). Beograd: Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i UNICEF.
• Pantić, N. (2007). Šta je istraživanje obrazovanja i čemu ono služi. U: Mimica, A. (ur.). Istraživanje obrazovanja i formulisanje obrazovnih politika (21–33). Beograd: Centar za obrazovne politike.
• Petakov Vucelja, M. (2010). Odnos disgrafije i metode koje se koriste u opismenjavanju. Nastava i vaspitanje, 59 (4), 536–557.
• Radić Šestić, M., Šešum, M. i Isaković, Lj. (2018). Povezanost pola i uzrasta učenika sa samoprocenjenim znanjem i predstavama o osobama sa ometenošću. Pedagogija, 63 (1), 61–74.
• Radisavljević Janić, S., Bubanja, I., Lazarević, B. i Lazarević, D. (2018). Stavovi učenika osnovne škole prema inkluziji u nastavi fizičkog vaspitanja. Nastava i vaspitanje, 67 (2), 235–248. DOI: 10.5937/nasvas1802235R
• Ratković, M., Hebib, E., i Šaljić, Z. (2017). Inkluzija u obrazovanju kao cilj i sadržaj reformi savremenih školskih sistema. Nastava i vaspitanje, 66 (3), 437‒450.
• Robertson, E. (2013). The epistemic value of diversity. Journal of Philosophy of Education, 47 (2), 299–310. DOI: 10.1111/1467-9752.12026
• Sindik, Ј. (2011). Evaluacija edukacije o inkluziji. Zbornik radova Učiteljskog fakulteta u Užicu, 14 (13), 279‒288.
• Spasenović, V., Matović, N. (2015). Pripremljenost nastavnika razredne i predmetne nastave za rad s decom sa smetnjama u razvoju. Nastava i vaspitanje, 64 (2), 207–222.
• Slee, R. (2008). Beyond special and regular schooling? An inclusive education reform agenda. International Studies in Sociology of Education, 18 (2), 99–116. DOI: 10.1080/09620210802351342
• Smuđa, M., Luković, S. i Petrović, D. (2019). Socijalna distanca i struktura stereotipa učenika osnovne škole prema Romima – kvantitativna i kvalitativna analiza. Zbornik radova Pedagoškog fakulteta u Užicu, 22 (21),89–108. DOI: 10.46793/Zbradova21.089S
• Soleša-Grijak, Đ. (2012). „Idealna škola“ za decu oštećenog sluha. Pedagoška stvarnost, 58 (4), 709–719 .
• Stanimirov, K., Jablan, B. i Grbović, A. (2011). Priprema srednjoškolaca za školovanje sa vršnjacima oštećenog vida. Nastava i vaspitanje, 60 (3), 430–442.
• Stanković Đorđević, M. (2016). Karakteristike ličnosti nastavnika i njihov odnos prema inkluziji. Pedagogija, 71 (2), 214‒228.
• Stamatović, J., Maksimović, J. (2018). Percepcija direktora škola o razvoju kvaliteta i inkluzivnosti obrazovno-vaspitnog procesa kao standardima njihovih kompetencija. Zbornik radova Pedagoškog fakulteta u Užicu,21 (20), 47‒56.
• Starčević, Ј., Macura, S. i Topalović, M. (2018). Utvrđivanje faktora koji su povezani sa stavovima učitelja prema radu sa učenicima sa smetnjama u razvoju. Uzdanica, 15 (1), 121–134.
• Stepanović, S. (2018). Zastupljenost različitih oblika rada u inkluzivnoj nastavi koju pohađaju učenici sa senzornim smetnjama. Nastava i vaspitanje, 67 (3), 541‒553.
• Stojanović, S. (2011). Nekoliko (a možda i više) otvorenih pitanja o inkluzivnom obrazovanju. Godišnjak Učiteljskog fakulteta u Vranju, 2, 93‒102.
• Swain, K. D., Nordness, P. D. & Leader-Janssen, E. M. (2012). Changes in preservice teacher attitudes toward inclusion. Preventing School Failure: Alternative Education for Children and Youth, 56 (2), 75‒81.
• Šaljić, Z., Hebib, E. (2016). Uloga pedagoga u pružanju dodatne podrške učenicima. Pedagogija, 71 (1), 25‒36.
• Škorić, J. (2016). Sistem socijalne zaštite kao jedan od preduslova za inkluziju romske dece u obrazovanju. Pedagoška stvarnost, 62 (4),626‒637.
• Tatić Janevski, S., Macura Milovanović, S. (2014). Stručno usavršavanje u funkciji podrške nastavnicima osnovne škole za pripremu i sprovođenje individualnog obrazovnog plana. Pedagogija, 69 (3), 367‒378.
• Tomić, M.(2019). Inkluzivna nastava u sistemu vaspitanja i obrazovanja. Pedagoška stvarnost, 65 (2),111‒122.
• Velišek Braško, O. (2017). Tranzicija u kontekstu inkluzije iz perspektive roditelja. Pedagoška stvarnost, 63 (1), 3‒15.
• Vujačić, M., Lazarević, E. i Đević, R. (2015). Inkluzivno obrazovanje ‒ od zakonske regulative do praktične realizacije. Teme, 39 (1), 231‒247.
• Vujačić, M., Đević, R. i Đerić, I. (2019). Saradničko učenje u kontekstu inkluzivnog obrazovanja. Inovacije u nastavi, 32 (3),1‒12. DOI: 10.5937 /inovacije1903001V.
• Vukobrat, A. (2017). Stavovi studenata vaspitačke škole i vaspitača iz prakse prema inkluzivnom vaspitanju i obrazovanju. Pedagogija, 62 (4), 463‒480.
• Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2009). Službeni glasnik RS, br. 72.
• Zgaga, P. (2019). Inclusion in Education: Reconsidering Limits, Identifying Possibilites. Berlin: Peter Lang GmbH.
• Zulić, M., Brkić Jovanović, N. i Hájková, V. (2018). Prediktori socijalne participacije kod dece sa cerebralnom paralizom u osnovnim školama u Republici Srbiji. Pedagoška stvarnost, 64 (1), 3‒22. DOI: 10.19090/ps.2018.1.3-22

Copyright © 2021 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited