Горан Н. Зељић, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Београд, Србија, имејл: goran.zeljic@uf.bg.ac.rs
Иновације у настави, XXXIV, 2021/2, стр. 116–129

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2102116Z

Резиме: На примеру романа Хајдуци Бранислава Нушића, као школске лектире за пети разред основне школе, у раду је анализирана усклађеност десет одабраних издања овог дела са правописном нормом која је била актуелна у време када су та издања објављивана. Одабрано је десет издања овог дела, и то почев од првог (1933/34) до једног од најновијих (2018), како би се обухватила оба периода српске правописне норме – први, Белићев, с издањима из 1923, 1930, 1934. и 1950. године, и други – Матичин, са издањима из 1960. године (заједно с Матицом хрватском), те 1993. и 2010. године, чији су аутори М. Пешикан, М. Пижурица и Ј. Јерковић. С намером да се потцрта значај ове анализе за наставну праксу, анализом је обухваћена и уџбеничка литература (читанке) у којој је ово дело представљено у виду одломака. Имајући у виду то да се језичке компетенције наших ученика у домену граматичке и правописне норме развијају и читањем школске лектире којој припадају Нушићеви Хајдуци, циљ рада је да се утврди у којој мери су и у вези с којим правописним правилима приређивачи различитих издања овог романа за децу усклађивали Нушићев текст са правописном нормом актуелном за време објављивања тог дела.

Кључне речи: српски језик, правопис, књижевноуметинички функционални стил, лектира.

Summary: Using the example of “Hajduci” by Branislav Nušić, as school extensive reading for the fifth grade of primary school, this paper analyzes the compliance of ten selected editions of this work with the orthographic norm that was current at the time when these editions were published. Ten editions of this work were selected, starting from the first edition (1933/34), to the most recent one (2018), aiming to cover both periods of Serbian orthographic norm – the first, Belić’s period, with the editions from 1923, 1930, 1934, 1950, and the second period, of Matica Srpska orthographic norm, with the editions from 1960 (together with Matica hrvatska), and in 1993 and 2010 whose authors are M. Pešikan, М. Pižurica and J. Jerković. In order to emphasize the importance of this analysis for teaching practice, it also includes the textbooks (readers) containing the excerpts from the novel “Hajduci”. Bearing in mind that the students’ language competencies in the field of grammar and orthographic norms are also developed by reading the works included in the reading lists, such as Nušić’s “Hajduci”, the aim of this paper is to determine to what extent, and according to which orthographic rules, the publishers of the later editions of this novel harmonised it with the current ortographic norm.

Keywords: Serbian language, orthography, literary and artistic functional style, reading.

Извори

• Nedeljnik, 11. 5. 2016. Posećeno 26. 8. 2020. na: https://arhiva.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/pravda-zapismenu-devojcicu-da-li-se-pise-smrt-majke-jugovica-ili-smrt-majke-jugovica
• Hajduci – izdanja:
  (1934). Beograd: Izdavačka knjižarnica Radomira Ćukovića.
  (1959). Sarajevo: Džepna knjiga.
  (1973). Beograd: BIGZ.
  (1978). Beograd: Nolit–Prosveta–Zavod za udžbenike.
  (1986). Beograd: Nolit.
  (1996). Novi Sad: Zmaj.
  (2000). Beograd: Кreativni centar.
  (2008). Beograd: Srpska književna zadruga.
  (2012). Novi Sad: Riznica lepih reči.
  (2018). Beograd: BIGZ Školstvo.
• Marinković, S., Marković, S. (2018). Čitanka za peti razred osnovne škole. Beograd: Kreativni centar.
• Mrkalj, Z., Nestorović, Z. (2018). Raskovnik, čitanka za 5. razred osnovne škole. Beograd: Klett.
• Stanković Sošo, N., Suvajdžić, B. (2019). Čarolija stvaranja, čitanka za peti razred osnovne škole. Beograd: Novi logos.

Литература

• Belić, A. (1923а). Pravopis srpskohrvatskog književnog jezika. Beograd: Izdavačka knjižarnica Gece Kona.
• Belić, A. (1923б). О savremenom pravopisu srpskohrvatskog književnog jezika. Prosvetni glasnik, 1–5, XL.
• Belić, A. (1930). Pravopis srpskohrvatskog književnog jezika. Beograd: Izdavačka knjižarnica Gece Kona.
• Belić, A. (1934). Pravopis srpskohrvatskog književnog jezika. Beograd: Izdavačka knjižarnica Gece Kona.
• Belić, A. (1950). Pravopis srpskohrvatskog književnog jezika. Prosveta: Beograd.
• Bulatović, V. (2016). Metodički pristup romanu Hajduci Branislava Nušića. Savremena proučavanja jezika i književnosti. Zbornik radova sa VIII naučnog skupa mladih filologa Srbije, VIII (2), 491–498. Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet.
• Cvetanović, V. (1996). Samostalni i stvaralački rad u nastavi srpskog jezika. Beograd: Bodex.
• Cvetanović, Z. (2012). Čitanka u razrednoj nastavi. Beograd: Učiteljski fakultet.
• Jovanović, Z. (2002). Оbrada domaće lektire u mlađim razredima osnovne škole. Beograd: Anturijum.
• Кebara, Đ. (2019). Hajduci Branislava Nušića kao romaneskna pretpostavka srpske dečje književnosti. Uzdanica, 16 (2); 103–116.
• Кlajn, I. (1995). Rečnik jezičkih nedoumica. Beograd: Čigoja štampa.
• Kojen, L. (2010). Аntologija srpske lirike 1900–1914. Beograd: Čigoja štampa.
• Milatović, V. (2019). Мetodika nastave srpskog jezika i književnosti u mlađim razredima osnovne škole. Beograd: Učiteljski fakultet.
• Nikolić, M. (1992). Metodika nastave srpskog jezika i književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Stevanović, M., Jonke, Lj. (ur.) (1960). Pravopis srpskohrvatskoga književnog jezika. Novi Sad – Zagreb: Matica srpska – Matica hrvatska.
• Pešikan, M., Jerković, J. i Pižurica, M. (1993). Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska.
• Pešikan, M., Jerković, J. i Pižurica, M. (2010). Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska.
• Pijanović, P. (2014). Leksikon obrazovnih termina. Beograd: Učiteljski fakultet.
• Ristić, B. (2014). Didaktičko-metodički pristup romanu „Hajduci“ Branislava Nušića. Zbornik radova Učiteljskog fakulteta Prizren-Leposavić, 8, 103–109.
• Stevanović, M. (1986). Savremeni srpskohrvatski jezik (gramatički sistemi i književnojezička norma). Beograd: Naučna knjiga.
• Zeljić, G. (2019). Genitivni znak ili znak dužine. Srpski jezik, 24 (1), 659–674.