Thea J. Tselepis, South African Research Chair Initiative: Entrepreneurship Education2, University of Johannesburg, South Africa, e-mail: theat@uj.ac.za
Cecile Nieuwenhuizen, South African Research Chair Initiative: Entrepreneurship Education, University of Johannesburg, South Africa
Chris Schachtebeck, Department of Business Management, University of Johannesburg, South Africa
Иновације у настави, XXXIV, 2021/2, стр. 12–26

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2102012T

Summary: The aim of this paper is to propose a matrix that could guide the approaches to entrepreneurship education at tertiary level bearing in mind binary constructs such as theory-led learning versus practice-led learning, as well as different contexts such as entrepreneurship in a formal programme versus entrepreneurship in a module only. A qualitative research approach was followed to compile the matrix, using data collected from 25 students who reflected on what an ideal programme or module could have entailed and what the most meaningful activities could be for such a programme or module. The matrix proposes some insightful approaches and activities that educators may consider when refining their module outcomes and assessments.
Keywords: Entrepreneurship education, design thinking, teaching approaches, entrepreneurial competencies, 4IR.

Теа Џ. Целепис
Ванредни професор на Катедри за предузетничко образовање DHET-NRF SARChI
Сесил Нојвенхаузен
Редовни професор и Шеф катедре за предузетничко образовање DHET-NRF SARChI
Крис Шактбек
Универзитет у Јоханезбургу
Виши предавач и Шеф Катедре за Пословни менаџмент

ЖИВЕТИ И УЧИТИ: УЧЕЊЕ КРОЗ ПРАКСУ ПУТЕМ ПРЕДУЗЕТНИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА

Приступи предузетничком образовању на терцијарном нивоу променили су се током протекле деценије, посебно у погледу подршке развоју вештина и компетенција за 21. век. Сходно томе, неопходно је размислити о релевантним наставним приступима програмима предузетништва у различитим контекстима, као што је развојни контекст. Штавише, модули предузетништва често се нуде као део интердисциплинарних програма, а у неким случајевима као дисциплина, и с тим у вези контекст такође захтева различите приступе поучавању и учењу. Услед разлика у контекстима можда треба пажљиво размотрити како подучавати предузетништво, јер један приступ може захтевати подучавање о предузетништву, други може захтевати приступ самом предузетништву, док ће у оквиру неког трећег приступа предузетништво служити као средство за подучавање и учење. Избор приступа у великој мери зависи од односа између теорије и праксе. У овом раду не доводимо у питање да су и теорија и пракса важни у предузетничком образовању, али постоји неизвесност која би од две димензије (теорија или пракса) требало да буде присутнија у поучавању, у зависности од конкретног контекста. Циљ овог рада је стога да предложимо матрицу која би могла водити приступима предузетничком образовању на терцијарном нивоу, позивајући се на бинарне конструкте као што су учење засновано на теорији наспрам учења кроз праксу, као и предузетништво у формалном програму образовања наспрам предузетништва у оквиру једног модула.
Квалитативним истраживањем спроведеним у Јужноафричкој Републици обухватили смо студенте који су похађали наставу из предузетништва само у оквиру једног модула, као и студенте који су имали предузетништво као засебан предмет прописан наставним планом и програмом. Полуструктурирани интервјуи обављени су са 25 испитаника који су раније били уписани у неку институцију високог образовања у Јужноафричкој Републици (увреме интервјуа били су студенти који су дипломирали). Од ових испитаника је затражено да размисле о предузетничким програмима или модулима које су похађали на факултету и да кажу: а) шта би идеалан програм или модул о предузетништву требало да подразумева, и б) које су активности, у време када су похађали модул или програм, за њих биле најкорисније. Двадесет и пет интервјуа смо транскрибовали и анализирали користећи се анализом садржаја. На основу анализе података однос теорије и праксе наметнуо се као тема у смислу утицаја једног или другог на ниво информисаности студената или на њихов процес учења. Чинило нам се да су ове теме релевантне за матрицу. У погледу интерпретације добијених података, увели смо нови конструкт, позајмљен из дизајнерских дисциплина ‒ учење кроз праксу ‒ као могући приступ предузетничком образовању, како у интердисциплинарном контексту, тако и у чистим предузетничким дисциплинама, будући да је потреба за таквим приступом настала на основу ставова испитаника и из велике потребе да се учење више заснива на пракси, а мање на теорији. Сходно томе, направљена је матрица да служи као водич наставницима који предају предузетништво у погледу избора приступа и активности у оквиру у два различита контекста: наставе предузетништва само у оквиру једног модула и наставе предузетништва као засебног предмета са својим наставним планом и програмом.

Предложена матрица има четири квадранта који указују на различите методе подучавања и учења у различитим контекстима. Матрица такође показује да се постмодерни приступи настави кроз предузетништво могу применити у интердисциплинарним програмима са модулом о предузетништву, као и у формалним програмима предузетништва. Изгледа да су студенти спремни за учење кроз праксу и да подучавање о предузетништву има своје место у формалним плановима и програмима, јер оно може водити увођењу радних принципа предузетништва у оквире академске дисциплине. Насупрот томе, подучавање за предузетништво или кроз предузетништво више одговара настави на модулу у оквиру неког интердисциплинарног програма.

Кључне речи: предузетничко образовање, дизајн, наставни приступи, предузетничке компетенције, 4ИР.

References

• Babbie, E. & Mouton, J. (2014). The Practice of Social Research. Cape Town: Oxford University Press.
• Ball, S. J. (2013). The Education Debate. Bristol: Policy Press.
• Becherd, J. P. & Toulouse, J. M. (1998). Validation of a didactic model for the analysis of training objectives in entrepreneurship. Journal of Business Venturing, 13 (4), 317‒332.
• Boyle, C. (2015). Take (s) One to Know One: Photography and Practice-led Research. International Journal of the Image, 6 (1), 13‒21.
• Brown, C. (2000). Entrepreneurial Education Teaching Guide. Kansas: Kauffman Centre for Entrepreneurial Leadership Clearing house on Entrepreneurship Education.
• Bryman, A. & Bell, E. (2011). Business Research Methods. New York: Oxford University Press. Collins, L. A., Smith, A. J. & Hannon, P. D. (2006). Applying a Synergistic Learning Approach in Entrepreneurship Education. Management Learning, 37 (3), 335‒354.
• Cook, T. D. (2002). Randomized experiments in educational policy research: a critical examination of the reasons the educational evaluation community has offered for not doing them. Educational Evaluation and Policy Analysis, 24 (3), 175‒199.
• Crispin, S., McAuley, A., Dibben, M., Hoell, R. C. & Miles, M. P. (2013). To Teach or Try: A Continuum of Approaches to Entrepreneurship Education in Australasia. American Journal of Entrepreneurship, 6 (2), 94‒109.
• Daniel, A. D. (2016). Fostering an entrepreneurial mindset by using a design thinking approach in entrepreneurship education. Industry and Higher Education, 30 (3), 215‒223.
• Fox, J., Pittaway, L. & Uzuegbunam, I. (2018). Simulations in entrepreneurship education: Serious games and learning through play. Entrepreneurship Education and Pedagogy, 1 (1), 61‒89.
• Ghafar, A. (2020). Convergence between 21st Century Skills and Entrepreneurship Education in Higher Education Institutes. International Journal of Higher Education, 9 (1), 218‒229.
• Hawkins, B. & Wilson, B. (2017). A Fresh Theoretical Perspective on Practice-Led Research. International journal of art & design education, 36 (1), 82‒91.
• Iwu, C. G., Opute, P. A., Nchu, R., Eresia-Eke, C., Tengeh, R. K., Jaiyeoba, O. & Aliyu, O. A. (2019). Entrepreneurship education, curriculum and lecturer-competency as antecedents of student entrepreneurial intention. The International Journal of Management Education, 19 (1), 1-13. DOI: 10.1016/j.ijme.2019.03.007.
• Johannisson, B. (2020). Searching for the roots of entrepreneuring as practice: introducing the enactive approach. In: Research Handbook on Entrepreneurial Behavior, Practice and Process. Cheltenham: Edward Elgar Publishing. DOI: 10.1108/IJEBR-10-2018-0627
• Jones, C. (2011). Teaching entrepreneurship to undergraduates. Cheltenham: Edward Elgar.
• Jones, C. & English, J. (2004). A contemporary approach to entrepreneurship education. Education + Training, 46 8/9, 416‒423.
• Kourilsky, M. L. (1995). Entrepreneurship Education: Opportunity in search of curriculum. Kansas: Ewing Marion Kauffman Foundation.
• Lackeus, M. (2020). Comparing the impact of three different experiential approaches to entrepreneurship in education. International Journal of Entrepreneurial Behaviour & Research, 26 (5), 937‒971.
• Lin, F. L. Y. (2019). Using thematic analysis to facilitate meaning-making in practice-led Art and Design research. International Journal of Art & Design Education, 38 (1), 153‒167.
• Linton, G. & Klinton, M. (2019), University entrepreneurship education: a design thinking approach to learning. Journal of Innovation and Entrepreneurship, 8 (1), 1‒11.
• Neck, H. M. & Greene, P. G. (2011). Entrepreneurship education: Known worlds and new Frontiers. Journal of Small Business Management, 49 (1), 55–70.
• Nielsen, S. L. & Christensen, P. R. (2014) The wicked problem of design management: Perspectives from the field of entrepreneurship. The Design Journal, 17 (4), 560‒582.
• Nielsen, S. L. & Stovang, P. (2015). DesUni: university entrepreneurship education through design thinking. Education+ Training, 57 (8/9), 977‒991.
• Noll, C. L. (1993). Planning curriculum for entrepreneurship education. Business Education Forum, 47 (3), 3‒6.
• O’Brien, E. & Hamburg, I. (2019). A critical review of learning approaches for entrepreneurship education in a contemporary society. European Journal for Education, 54 (3), 525‒537.
• O’Brien, E., Hamburg, I. & Southern, M. (2019). Using technology-oriented, problem-based learning to support global workplace learning. In: Kenon, V. H. & Palsole, S. V. (Eds.). The Wiley handbook of global workplace learning (591–609). Hoboken, NJ: John Wiley & Sons.
• Slavin, R. E. (2002). Evidence-based education policies: transforming educational practice and research. Educational Researcher, 31 (7), 15‒21.
• Struwig, F. W. & Stead, G. B. (2013). Research Planning, Designing and Reporting. Cape Town: Pearson.
• Tan, S. S. & Ng, C. K. F. (2006). A problem-based learning approach to entrepreneurship education. Education + Training, 48 (6), 416‒428.
• Tselepis, T. J. & Lavelle, C. A. (2020). Design thinking in entrepreneurship education: Understanding framing and placements of problems. Acta Commercii, 20 (1), 1‒8.
• White, H. B. (1996). Dan tries problem-based learning: a case study. To improve the academy, 15 (1), 75‒91.
• Yin, R. (2003). Case Study Research – Design and Methods. London: SAGE.