Нинослав З. Качарић, Висока школа – Академија СПЦ за уметности и консервацију, Београд, Србија, имејл: ninoslav.kacaric@gmail.com
Иновације у настави, XXXIV, 2021/2, стр. 162–173

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2102162K

Резиме: У раду се приказују налази о доприносу елемената верске наставе моралном развоју, према проценама ученика верске наставе православне вероисповести у Србији (узорак представља 446 испитаника 7. и 8. разреда основних школа, и 3. и 4. разреда средњих школа). Циљ истраживања био је да се сагледа процена ученика којим начинима, односно елементима верска настава доприноси моралном развоју. Пошло се од претпоставки да ученици имају позитивно мишљење о доприносу верске наставе моралном развоју, као и да су начини извођења верске наставе, личност и приступ у комуникацији наставника верске наставе (вероучитеља) важни фактори моралног развоја, те да верска настава има значајно место међу другим факторима моралног развоја. Примењена је метода систематског неексперименталног посматрања, којом су сагледавани и тумачени подаци прикупљани упитником конструисаним за ову прилику ‒ ученици су изражавали своје мишљење шта је највише допринело њиховом моралном формирању у смислу узрастања у вери. Према значајнијим налазима, личност вероучитеља је од великог значаја, а њен допринос зависи од познавања садржаја које преноси ученицима, интересантности начина одржавања наставе, кроз посете храмовима и учествовање у црквеним богослужењима, док су мање значајне информационо-комуникационе технологије. Практична педагошка импликација ових налаза јесте посвећивање посебне пажње кадровском потенцијалу наставника верске наставе.

Кључне речи: вероучитељ, верска настава, фактори моралног развоја.

Summary: The paper presents findings on the contribution of elements of religious education to moral development, in assessments of students who attend religious education, Orthodox Christians in Serbia (sample of 446 respondents representing the 7th and 8th grade of primary schools, and the 3rd and 4th grade of secondary schools). The aim of the research was to assess the assessment of students in which ways – elements of religious education contribute to the moral development. It was assumed that students have a positive opinion about the contribution of religious education to the moral development, as well as that the ways of conducting religious education, personality and approach in communication of religious education teachers (religious teachers) are important factors of moral development, and that religious education has a significant place factors of moral development. Method applied in this study is systematic non-experimental observation and correlation analysis, by which were evaluated and interpreted data collected by questionnaire constructed for the occasion – students expressed their opinion on what contributed the most to their moral formation in terms of age in the faith. Among the important results are: The personality of religious teacher is of great importance and its contribution depends on his knowledge of the content transmitted to the students, and on interesting ways of teaching, by visiting Temples of the Holy Spirit and participation in church worship, while information and communication technologies are less significant. Practical pedagogical implications of these results is devoting special attention to personnel potential of religious teachers.

Keywords: religious teacher, religious education, factors of moral development

Литература

• Biblija – Sveto pismo Starog i Novog zaveta (2004). Beograd: Biblijsko društvo SCG.
• Clifford, Ph. (2013). Moral and spiritual education as an intrinsic part of curriculum. International Journal of Children’s Spirituality, 18 (3), 268–280. DOI: 10.1080/1364436X.2013.811067
• Đorđević, B., Đorđević, J. (2009). Savremeni problemi društveno-moralnog vaspitanja. Novi Sad ‒ Vršac: Savez pedagoških društava Vojvodine ‒ Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov“.
• Đorđević, D. (2007). Religioznost. U: Mimica, A., Bogdanović, M. (ur.). Sociološki rečnik (491‒493). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Grandić, R. (2004). Uvod u pedagogiju (priručnik). Novi Sad: Izdanje autora.
• Janaras, H. (2007). Sloboda morala. Kragujevac: Kalenić.
• Kuburić, Z. (1999). Vera i sloboda. Niš: Verske zajednice u Jugoslaviji, JUNIR.
• Kuburić, Z. (2001). Veronauka između duhovnosti i ideologije. U: Sekulić, N. (ur.). Žene, religija, obrazovanje između duhovnosti i politike (85–100). Beograd: Umetničko-istraživačka stanica NANDI.
• Kuburić, Z. (2002). Veronauka kao deo reforme obrazovanja. U: Kuburić, Z. (ur.). Religija, veronauka, tolerancija. (117–127). Beograd: CEIR.
• Kuburić, Z. (2003). Realizacija verske nastave u osnovnoj i srednjoj školi. U: Joksimović, S. (ur.). Verska nastava i građansko vaspitanje u školama u Srbiji (98‒124). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Kuburić, Z., Zuković, S. (2010). Verska nastava u školi. Novi Sad: CEIR ‒ Savez pedagoških društava Vojvodine.
• Midić, I. (2004). Pravoslavni katihizis: priručnik za nastavnike osnovnih i srednjih škola. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Miočinović, Lj. (2004). Moralni razvoj i moralno vaspitanje. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• O’Grady, K. (2010). Researching religious education pedagogy through an action research community of practice. British Journal of Religious Education, 32 (2), 119–131.
• Pedagoški rečnik 1 (1967). Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika Socijalističke Republike Srbije.
• Piaget, J. (1968). Six psychological studies. New York: Vintage Books.
• Pirner, L. M. (2013). Christian pedagogy? A research report on the Christian profile of an educational institucion in Germany. British Journal of Religious Education, 35 (1), 72‒86.
• Potkonjak, N. M., Đorđević, J. i Trnavac, N. (2013). Srpski pedagozi o cilju i zadacima vaspitanja. Užice: Srpska akademija obrazovanja.
• Potkonjak, N. M. (2016). Budimo ljudi. Cilj vaspitanja u Pravoslavlju – Svetosavlju. Beograd: Srpska akademija obrazovanja. Posećeno 13. 12. 2017. na www: http://www.sao.org.rs/documents/2016/Pedagogija%20pravoslavlja.pdf
• Sekulić, N. (2002). Ukrštanje tradicija i problem vaspitanja. Religija, veronauka, tolerancija. Novi Sad: CEIR.
• Stojiljković, S. (2009). Ličnost i moral. Niš ‒ Beograd: Filozofski fakultet ‒ Institut za pedagoška istraživanja.
• Ševkušić, S. (2011). Profil veroučitelja koji predaju u beogradskim školama: rezultati istraživanja. Veroučitelj u školi, 1 (1), 64‒71.
• Tirri, K., Tallent-Runnels, M. & Nokelainen, P. (2005). A cross-cultural study of pre-adolescents’ moral, religious and spiritual questions. British Journal of Religious Education, 27 (3), 207–214.
• Uredba o organizovanju i ostvarivanju verske nastave i nastave alternativnog predmeta u osnovnoj i srednjoj škol (2001). Službeni glasnik RS, br. 46.
• Zizjulas, J. (2001). Eklisiološke teme. Novi Sad: Beseda.
• Zuković, S. (2005). Hrišćanske vrednosti u porodici. Novi Sad ‒ Vršac: Savez pedagoških društava Vojvodine ‒ Viša škola za obrazovanje vaspitača.
• Zuković, S. (2006). Realizacija verske nastave u školama – stanje, problemi i mogućnosti. U: Kamenov, E. (ur.). Reforma sistema vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji (279‒292). Novi Sad: Filozofski fakultet.
• Zuković, S. (2012). Porodica kao sistem ‒ funkcionalnost i resursi osnaživanja. Novi Sad: Pedagoško društvo Vojvodine.