Јелена Ж. Максимовић, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш, Србија, имејл: jelena.maksimovic@filfak.ni.ac.rs
Јелена С. Османовић Зајић, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш, Србија
Вељко Р. Банђур, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Београд, Србија
Иновације у настави, XXXIV, 2021/2, стр. 130–145

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2102130M

Резиме: Наставни процес је основни и најцелисходнији сегмент образовања. Континуирано се осавремењује увођењем иновација, чиме се повећава квалитет наставног рада. Педагошке иновативне идеје модерног доба усмерене су ка примени информационо-комуникационих технологија у образовне и васпитне сврхе. У том смислу, образовно-рачунарски софтвер јавља се као један од најсистематичнијих и најкреативнијих облика иновирања школског окружења и конципирања дигиталне наставе. Образовно-рачунарски софтвер је иновативно наставно средство које омогућава самостално креирање и презентовање наставних јединица путем дигиталних технологија ради потпуне активности и мотивисаности ученика. Циљ истраживања се огледа у испитивању самопроцене наставника за примену образовно-рачунарског софтвера у наставној пракси. У емпиријском истраживању коришћене су дескриптивна метода и техника скалирања са инструментом скала процене Ликертовог типа (ОРСОН), која садржи 35 ајтема. Истраживање је спроведено на узорку од 500 наставника на територији централне и јужне Србије. Факторском анализом су издвојена четири фактора који објашњавају 53,19% варијансе: Дигиталне компетенције, Предности ОРС-а, ОРС као наставно средство и Примена у пракси. Резултати истраживања показују да су наставници оспособљени за примену образовно-рачунарског софтвера у пракси и да, сагледавајући одговоре у односу на добијене факторе, препознају образовно-рачунарски софтвер као важно иновативно наставно средство. Истраживањем је потврђено да постоји статистички значајна разлика у одговорима испитаника у односу на независне варијабле истраживања: пол, врста школе и дужина радног стажа (p<0.05).

Кључне речи: образовно-рачунарски софтвер, наставни процес, наставник, иновација, дигиталне компетенције.

Summary: Teaching represents the basic and most beneficial aspect of education. The quality of teaching is continually improved by the introduction of innovative teaching techniques and modern teaching methods. Contemporary pedagogical innovations pertaining to teaching are based on the application of information and communication technologies in education. Therefore, the educational computer software is one of the most systematic and most creative tools used in schools with the purpose of improving the concept of digital teaching practices. The educational computer software is an innovative teaching tool for an independent creation and presentation of teaching units by means of digital technologies whose purpose is the achievement of students’ total and active commitment and motivation. The goal of this research was to examine the teachers’ self-assessment regarding their ability to apply the educational computer software in their teaching practices. The methods used were the descriptive method and the scaling technique with the Likert-type scale (ORSON) containing 35 items. The research sample consisted of 500 teachers from Central and Southern Serbia. Four factors were extracted by the factor analysis, which explain 53.19% of the variance: digital competences, the advantages of ORS, ORS as a teaching tool, and practical application. The research results show that teachers are qualified enough for the practical application of the educational computer software. Also, the analysis of their responses proves that they regard the educational computer software as a significant and innovative teaching tool. The research determined a statistically significant difference in the subjects’ responses considering the independent research variables: gender, type of school, and teaching experience (p<0.05).

Keywords: educational computer software, teaching process, teacher, innovation, digital competencies

Литература

• Barbarić Pardanjac, M., Karuović, D. & Eleven, E. (2018). The Interactive Whiteboard and Educational Software as an Addition to the Teaching Process. Tehnički vjesnik, 25 (1), 255–262.
• Berger, T. & Fray, C. B. (2016). Digitalization, jobs, and convergence in Europe: Strategies for closing the skills gap. Oxford: Oxford Martin School.
• Bjekić, M., Stanković, N. (2006). Informatička pismenost nastavnika tehnike. U: Golubović, D. (ur.). Zbornik radova TIO ’06 (494–500). Tehnički fakultet: Čačak.
• Blažič, M. (2007). Obrazovna tehnologija. Vranje: Učiteljski fakultet u Vranju.
• Bogdanović, M. (2012). Učenje i savremena informaciono-komunikaciona tehnologija. Godišnjak Srpske аkademije оbrazovanja, 8, 219–230.
• Cachia, R. & Ferrari, A. (2010). Creativity in schools: A survey of teachers in Europe. Luxembourg: Publications Office of the European Union.
• Cekić-Jovanović, O., Ristanović, D. i Banđur, V. (2014). Obrazovno-računarski softver u funkciji osavremenjivanja kurikuluma prirode i društva. Nastava i vaspitanje, 63 (2), 259–275.
• Dobler, E. (2015). E-Textbooks: A personalized learning experience or a digital distraction. Journal of Adolesencent & Adult Literacy, 58 (6), 482–491.
• Falloon, G. (2020). From digital literacy to digital competence: the teacher digital competency (TDC) framework. Educational Technology Research and Development, 68 (1), 2449–2472.
• Ferrari, A. (2012). Digital Competence in Practice: An Analysis of Frameworks. Seville: Institute for Prospective Technological Studies, European Commission Joint Research Centre.
• Glušac, D. (2012). Elektronsko učenje. Zrenjanin: Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“.
• Ghavifekr, S., Kunjappan, T., Ramasamy, L. & Anthony, A. (2016). Teaching and Learning with ICT Tools: Issues and Challenges from Teachers’ Perceptions. Malaysian Online Journal of Educational Technology, 4 (2), 38–57.
• Grünwald, N., Pffafenberger, K., Melnikova, J. & Zascerinska, J. (2016). A study on digital teaching competence of university teachers from Lithuania & Latvia within the PEESA project. ANDRAGOGIKA, 1 (7), 109–123.
• Guzmán-Simón, F., Garcia-Jimenez, E. & Lopez-Cobo, I. (2017). Undergraduate Students’ Perspectives on Digital Competence and Academic Literacy in a Spanish University. Computers in Human Behavior, 74, 196–204.
• Hans, V. B. & Crasta, S. J. (2019). Digitalization in the 21st Century ‒ Impact on Learning and Doing. Journal of Global Economy, 15 (1), 12‒24.
• Hilčenko, S. (2007). Obrazovni softver namijenjen učenicima i učiteljima u prva četiri razreda osnovne škole. Informatologija, 40 (4), 327–333.
• Hinostroza, J. & Mellar, H. (2001). Pedagogy embedded in educational software design: report of a case study. Computers & Education, 37 (1), 27–40.
• Jancheski, M. (2017). Improving Teaching & Learning Computer Programming in Schools through Educational Software. Olympiads in Informatics, 11 (1), 55–75.
• Jašić, S., Kartal, V. i Kostić, Z. (2010). Didaktičke inovacije u trećem milenijumu. U: Tehnika i informatika u obrazovanju (207–212). Čačak: Tehnički fakultet.
• Karuović, D. (2012). Projektovanje obrazovnog softvera 2. Zrenjanin: Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“.
• Koscianski, A. & Zanotto, D. (2014). A Design Model for Educational Multimedia Software. Creative Education, 5 (23), 2003–2016.
• Kostić Kovačević, I., Lukač, D., Gavrilović, J. i Đurović, D. (2014). Obrazovni alati u nastavi matematike. U: Sinteza 2014 (340–344). Beograd: Univerzitet Singidunum.
• Krumsvik, R., Øfstegaard, M. & Eikeland, O. J. (2016). Upper Secondary Shool Teacher’s Digital Competence: Analyzed by Demographic, Personal and Professional Characteristics. Nordic Journal of Digital Literacy, 11 (3), 143–164.
• Krželj, K., Polovina, N. (2019). Značaj ključnih kompetencija iz perspektive nastavnika stranih jezika. Andragoške studije, 26 (1), 111–134.
• Lyras, D., Panagiotakopoulos, T. & Kotinas, I. (2014). Educational software evaluation: A study from an educational data mining perspective. The International Journal of Multimedia & Its Applications, 6 (3), 1–20.
• Mandić, D. (2010). Internet tehnologije. Beograd: Čigoja štampa.
• Mandić, D., Ristić, M. (2006). Web portali i obrazovanje na daljinu u funkciji podizanja kvaliteta nastave. Beograd: Mediagraf.
• Metović, E. (2010). Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na povećanje efikasnosti nastave u osnovnoj školi. Zbornik studentskih radova Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, 1, 1–19.
• Mihaljišin, M. (2007). Komunikacije u savremenom društvu. Banja Luka: Sveznadar.
• Moraru, S., Stoica, I. & Popescu, F. (2011). Educational software applied in teaching and assessing physics in high school. Romanian Reports in Physics, 63 (2), 577–586.
• Nadrljanski, Đ., Soleša, D. (2002). Informatika u obrazovanju. Novi Sad: Učiteljski fakultet.
• Nadrljanski, Đ. (2000). Obrazovni softver ‒ hipermedijalni sistemi. Zrenjanin: Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“.
• Nadrljanski, Đ., Nadrljanski, M. (2008). Digitalni mediji ‒ obrazovni softver. Sombor: Pedagoški fakultet u Somboru.
• Niederhauser, D. S. & Stoddart, T. (2001). Teachers’ instructional perspectives and use of educational software. Teaching and Teacher Education, 17 (1), 15–31.
• Okvir digitalnih kompetencija – Nastavnik za digitalno doba (2019). Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
• Okvir digitalnih kompetencija – Nastavnik za digitalno doba (2017). Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
• Perrotta, C. (2013). Do school-level factors influence the educational benefits of digital technology? A critical analysis of teachers’ perceptions. British Journal of Educational Technology, 44 (2), 314–327.
• Petrović, M. (2016). Model e-učenja za podršku razvoju informatičkih kompetencija zaposlenih u obrazovanju. Novi Sad: Prirodno-matematički fakultet.
• Prušević-Sadović, F. (2016). Neophodnost proširenja trofaktorskog sistema nastave u višefaktorski. Inovacije u nastavi, 29 (3), 100–107.
• Putnik, Z. (2013). Prilozi razvoju elektronskog učenja ‒ mogućnost konverzije nastavnih aktivnosti i materijala u elektronski oblik. Novi Sad: Prirodno-matematički fakultet.
• Radivojević, D. (2016). Obrazovni računarski softver u nastavi prirode i društva. Bijeljinski metodički časopis, 3 (3), 24–30.
• Radosav, D., Marušić, T. (2006). Vrednovanje multimedijalnog obrazovno- računarskog softvera. INFOTEHJAHORINA, 5 (1), 339–342.
• Ratheeswari, K. (2018). Information Communication Technology in Education. Journal of Applied and Advanced Research, 3 (1), 45–47.
• Redecker, C. (2017). European Framework for the Digital Competenceof Educators. Luxembourg: Publications Office of the European Union.
• Savić, T. (2015). Obrazovni softveri u nastavi Informatike i računarstva u osnovnoj školi. Integrisane akademske studije Tehnika i informatika. Čačak: Fakultet teničkih nauka.
• Squires, D. & Preece, J. (1999). Predicting quality in educational software: Evaluating for learning, usability and the synergy between them. Interacting with Computers, 11 (5), 467–483.
• Stanisavljević-Petrović, Z., Stankovic, Z. & Jevtić, B. (2015). Implementation of Educational Software in Classrooms ‒ Pupils’ Perspective. Procedia-Social and Behavioral Sciences, 186, 549–559.
• Stanisavljević-Petrović, Z., Pavlović, D. (2017). Novi mediji u ranom obrazovanju. Niš: Filozofoski fakultet u Nišu.
• Stanković, Z. (2020). Indivudualizacija nastave primenom obrazovnog softvera. Teme, 44 (2), 301–317.
• Stanković, D., Stanković, A. (2012). Priprema interaktivnog softvera za nastavu. Učitelj, 79 (1), 54–58.
• Stanković, D. (2009). Interaktivni elektronski izvori informacija u funkciji podizanja kvaliteta nastave prirode i društva. Inovacije u nastavi, 22 (3), 51–61.
• Svensson, M. & Baelo, R. (2015). Teacher students’ perceptions of their digital competence. Procedia-Social and Behavioral Sciences, 180, 1527–1534.
• Zaldívar-Colado, A., Alvarado-Vázquez, R. I. & Rubio-Patrón, D. E. (2017). Evaluation of using mathematics educational software for the learning of first-year primary school students. Education sciences, 7 (4), 311–324.