Александар Ј. Гаџић, Универзитет Сингидунум, Факултет за физичку културу и менаџмент у спорту, Београд, Република Србија, имејл: agadzic@singidunum.ac.rs
Иновације у настави, XXXIII, 2020/4, стр. 91–106

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2004091G

Резиме: Развој човечанства усмерен је ка свеопштем напретку, а једна од негативних последица тог напретка је то да деца све више живе седентарним начином живота, да су све гојазнија и да усвајају све више лоших образаца понашања. Један од начина да се ученици подстакну на редовну физичку активност је да им се она презентује на занимљив начин, уз адекватне методе, средства и садржаје. Циљ истраживања је да се утврде ефекти програма калистеничких вежби на моторичке способности ученика основне школе. Истраживање је експериментална студија са паралелним групама од педесет ученика два одељења петог разреда. Након експерименталног програма, који је трајао десет седмица током редовних часова физичког васпитања, утврђено је да су дечаци експерименталне групе остварили боље резултате од дечака контролне групе на три од осам моторичких тестова, док код девојчица нису утврђене статистички значајне разлике. Ипак и код девојчица експерименталне групе утврђен је напредак у моторичким способностима између иницијалног и финалног мерења, док код девојчица контролне групе то није био случај. Примењени програм калистеничких вежби може да доведе до позитивних трансформација моторичких способности, а препорука за будућа истраживања је да се садржаји обогате применом разноврсних реквизита и музике, што би вероватно довело до већег ангажовања девојчица, али и дечака за време вежбања.
Кључне речи: моторичке способности, калистеничке вежбе, физичко васпитање.

Summary: The development of humanity is directed towards general progress, but one of the negative consequences of that progress is that children are increasingly living a sedentary lifestyle, that they are increasingly becoming obese, and that they adopt bad behavioral patterns. One of the ways to encourage students to engage in a regular physical activity is to present it to them in an interesting way, with adequate methods, tools and content. The goal of this research is to determine the effects of the program of calisthenic exercises on the motor abilities of elementary school children. The research is an experimental study with parallel groups of 50 students from two fifth-grade classes. After an experimental program that lasted 10 weeks during regular physical education classes, it was determined that the boys in the experimental group achieved better results than the boys in the control group on three of the eight motor tests, while no statistically significant differences were found in girls. However, in the girls of the experimental group, progress in motor abilities was determined between the initial and final measurement, while in the girls of the control group this was not the case. The applied program of calisthenic exercises can lead to positive transformations of motor abilities, and the recommendation for future research is to enrich the content with the use of various props and music, which would probably lead to a greater engagement of girls and boys during exercise.
Keywords: motor skills, calisthenic exercises, physical education.

Литература:

• Aleksić, D., Aleksić, A. (2014). Uticaj gimnastičkog vežbanja na razvoj brzine kod devojčica mlađeg školskog uzrasta. Glasnik Antropološkog društva Srbije, 49, 137‒144.
• Aleksić, D., Mekić, B. (2010). Efekti primene elemenata sportske gimnastike u nastavi fizičkog vaspitanja na razvoj statičke snage kod učenica mlađeg školskog uzrasta. Sport Mont, VII (21‒22), 185‒191.
• Brett, A., Hannon, J., Burns, R. & Williams, S. (2014). Effect of a Core Conditioning Intervention on Tests of Trunk Muscular Endurance in School-Aged Children. Journal of Strength and Conditioning Research, 28 (7), 2063‒2070.
• Buišić, S., Cvejić, D. i Ćuruvija, D. (2016). Мotivacija za nastavu fizičkog vaspitanja učenika mlađeg školskog uzrasta. Nastava i vaspitanje, 65 (2), 297‒308.
• Carson, V., Clark, D., Ogden, N., Harber, V. & Kuzik, N. (2010). Short-term influence of revised provincial accreditation standards on physical activity, sedentary behavior, and weight status in Alberta, Canada child care centers. Early Childhood Education Journal, 43 (6), 459–465.
• Chang, N., Tsai, I., Lee, L. & Liang, C. (2020). Effect of a Six-Week Core Conditioning as a Warm-Up Exercise in Physical Education Classes on Physical Fitness, Movement Capability, and Balance in School-Aged Children. International Journal of Environmental Research and Public Health, 17 (15), 5517.
• Dobraš, R., Dragosavljević, P., Vučković, I., Gadžić, A. i Lepir, D. (2013). Uticaj eksperimentalnog programa motivacije na motoričke sposobnosti učenika. Fizička kultura, 67 (1), 24‒32.
• Džinović, D., Martinović, D. (2018). Savremene tehnologije u fizičkom vaspitanju kao faktor poboljšanja motoričkih sposobnosti dece. Inovacije u nastavi, 31 (3), 88‒95. DOI: 10.5937/inovacije1803088D
• Faigenbaum, A., Belucci, M., Bernieri, A., Bakker, B. & Hoorens, K. (2005). Acute effects of different warm-up protocols on fitness performance in children. Journal of Strength and Conditioning Research, 19 (2), 376–381.
• Findak, V. (1999). Metodika tjelesne i zdravstvene kulture. Zagreb: Školska knjiga.
• Gadžić, A. (2019). Teorija i metodika fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Beograd: Univerzitet Singidunum.
• Gredelj, M., Metikoš, D. Hošek, A. i Momirović, K. (1975). Model hijerarhijske strukture motoričkih sposobnosti I ‒ Rezultati dobijeni primjenom jednog neoklasičnog postupka za procenu latentnih dimenzija. Kineziologija, 5 (1‒2), 7‒82.
• Kurelić, N., Momirović, K., Stojanović, M., Šturm, J., Radojević, Đ. i Viskić-Štalec, N. (1975). Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine. Beograd: Institut za naučna istraživanja Fakulteta fizičke kulture.
• Lazarević, D., Orlić, A., Lazarević, B. i Radisavljević Janić, S. (2015). Stavovi učenika ranog adolescentnog uzrasta prema fizičkom vaspitanju. Fizička kultura, 69 (2), 88‒98.
• Marić Jurišin, S. (2017). Socio-demografske karakteristike mlađih adolescenata, kao prediktori učeničkih stavova prema fizičkom vaspitanju. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 42 (2), 275‒287.
• Marković, Ž., Kopas-Vukašinović, E. (2013). Organisation of Physical Activities as a Precondition for Quality Development of Motor Abilities of School Children. Croatian Journal of Education, 15 (1), 129‒152.
• Pavlović, S., Marinković, D. (2015). Efikasnost primene programiranog i modifikovanog modela fizičkog vežbanja u nastavi dece mlađeg školskog uzrasta. U: Marinković, S. (ur.). Nastava i učenje ‒ evaluacija vaspitnog obrazovnog rada (389‒402). Užice: Učiteljski fakultet.
• Pržulj, D., Jovanović, M. (2013). Model trenažnog rada sa aspekta razvoja motoričkih sposobnosti djece razredne nastave. Sport i zdravlje, 8 (2), 72‒83.
• Radisavljević Janić, S., Milanović, I. i Lazarević, D. (2012). Fizička aktivnost adolescenata: uzrasne i polne razlike. Nastava i vaspitanje, 61 (1), 183‒194.
• Rodić, N. (2000). Teorija i metodika fizičkog vaspitanja. Sombor: Učiteljski fakultet u Somboru.
• Sallis, J. (2000). Age-related decline in physical activity: a synthesis of human and animal studies. Medicine & Science in Sports & Exercise, 32 (9), 1598–1600.
• Tremblay, M. S., Gonzalez, S. A., Katzmarzyk, P. T., et al. (2015). Physical activity report cards: Active healthy kids global alliance and the lancet physical activity observatory. Journal of Physical Activity and Health. 12, 297–298.
• Telama, R., Yang, X., Leskinen, E. et al. (2014). Tracking of physical activity from early childhood through youth into adulthood. Medicine & Science in Sports & Exercise, 46 (5), 955‒962.
• Višnjić, D. (1987). Podsticanje učenika na samostalno vežbanje kao faktor uspešnosti nastave fizičkog vaspitanja (doktorska disertacija). Beograd: Fakultet fizičke kulture.
• Višnjić, D., Miletić, K. i Jovanović, A. (2004). Teorija i metodika fizičkog vaspitanja. Beograd: SIA.
• Weeks, B., Beck, B. (2012). Twice-weekly, in-school jumping improves lean mass, particularly in adolescent boys. Pediatric Obesity, 7 (3), 196‒204.
• World Health Organization (2012). Obesity and overweight fact sheet. Posećeno na www: http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs311/en/