Љиљана С. Костић, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Ужицу, Република Србија, имејл: ljkostic972@gmail.com
Далиборка С. Пурић, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Ужицу, Република Србија
Иновације у настави, XXXIII, 2020/4, стр. 48–60

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije2004048K

Резиме: Успаванка као књижевна форма која је вишеструко функционална за децу – у смислу когнитивног, емоционалног и социјалног развоја, развоја говора, перцепције и пажње, подстицања радозналости и интересовања, развијања креативности – представља значајан елеменат остваривања васпитнообразовних циљева у контексту различитих аспеката развоја детета. Аутори у раду испитују искуства васпитача (N=302) у вези са: (а) избором успаванки; (б) избором народне и уметничке успаванке; (в) опредељивањем за вокалну, инструменталну, односно вокално-инструменталну успаванку у раду са најмлађима, а ради сагледавања потенцијалних законитости у вези са избором ове књижевне форме, а у функцији доприноса методичком образовању васпитача. Резултати истраживања показују да избор успаванки које васпитачи казују деци није нарочито разноврстан, те да се васпитачи чешће опредељују за ауторске успаванке, као и за наслове који су доступни у вокално-инструменталној форми. Емпиријски налази актуелизују проблем у вези са избором садржаја за рад са најмлађима, односно отварају питање оспособљености васпитача да буде креатор дечјег књижевног укуса, али и питање одговорности методичара, а пре свега твораца образовних политика, имајући у виду да је, и према најновијем програму предшколског васпитања и образовања, избор садржаја за активности са предшколском децом у потпуности препуштен васпитачу.
Кључне речи: васпитач, успаванка, активности са децом предшколског узраста, методичко образовање васпитача.

Summary: Lullaby, as a literary form that is multifunctional for children – in terms of cognitive, emotional and social development, development of speech, perception and attention, stimulating curiosity and interest, and developing creativity – is an important element in achieving educational goals in the context of various aspects of child development. In this paper the authors examine the experience of preschool teachers (N = 302) with: (a) the selection of lullabies; (b) the selection of folk and artistic lullabies; (c) opting for vocal, instrumental, i.e., vocal-instrumental lullabies in their work with the youngest children, in order to understand the potential patterns of selection of this particular literary form and to contribute to the methodological education of the preschool teachers. The research results indicate that the selection of the lullabies is not particularly varied, and that preschool teachers more often opt for the authored lullabies, as well as for the titles that are available in a vocal-instrumental form. The empirical findings bring forth the problem of selecting the content for working with the youngest children, i.e., they open the question of the ability of the preschool teachers to mould the children’s literary taste, along with the question of the responsibility of methodologists, above all, the creators of educational policies, bearing in mind that according to the latest Preschool Education Program the choice of the content for activities with preschool children entirely rests upon preschool teachers.
Keywords: preschool teachers, lullaby, activities with preschool children, methodological education of preschool teachers.

Литература:

• Bonnel, A. M., Faïta, F., Peretz, I. & Besson, M. (2001). Divided attention between lyrics and tunes of operatic songs: Evidence for independent processing. Perception and Psychophysics, 63, 1201–1213.
• Cvetković, N. (2003). Tumačenje književnosti za decu – metodičko-nastavni aspekti. Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet.
• Čalenić, M. (1972). Seo car na kantar: narodna književnost za decu. Beograd: Naučna knjiga.
• Čukovski, K. (1986). Od druge do pete. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Ćurbabić, S. (2002). Od zlata jabuka: antologija uspavanki. Niš: Zograf.
• Danojlić, M. (2004). Naivna pesma: ogledi i zapisi o dečjoj književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Dotlić, Lj., Kamenov, E. (1996). Književnost u dečjem vrtiću. Novi Sad: Zmajeve dečje igre – Odsek za pedagogiju Filozofskog fakulteta.
• Đurišić, D. (1986). San u pidžami: antologija uspavanki. Novi Sad: Dnevnik.
• Grujić, T. (2010). Zmajevo pesništvo za decu i usmenoknjiževna tradicija. Novi Sad: Zmajeve dečje igre. Gudmundsdottir, H. R. (1999). Children’s auditory discrimination of simultaneous melodies. Journal of Research in Music Education, 47, 101–110.
• Ilari, B. (2002). Music and Babies: A Review of Research with Implications for Music Educators. Applications of Research in Music Education, 21, 156–167.
• Ilari, B. & Sundara, M. (2009). Music Listening Preferences in Early Life: Infants’ Responses to Accompanied Versus Unaccompanied Singing. Journal of Research in Music Education, 50 (4), 357–369. DOI: 10.1177/0022429408329107
• Karadžić, V. S. (1985). Srpske narodne pjesme: u kojoj su različne ženske pjesme, knj. 1. Beograd: Prosveta – Nolit.
• Karanović, Z. (2005). Puna tepsija zlatnih kolačića: priručnik narodnog pesništva za decu, vaspitače i učitelje. Novi Sad: Platoneum.
• Košprdić, M., Damjanov, I. (2017). O koncepтu deteta nekad i sad – analiza govornih činova u narodnoj i savremenoj uspavanci. Detinjstvo, 43 (2), 72–84.
• Krnjević, H. (1992). Uspavanke. U: Živković, D. (ur.). Rečnik književnih termina (907). Beograd: Nolit.
• Latković, V. (1975). Narodna književnost (prir. Pešić, R. i Milošević, N.). Beograd: IRO „Naučna knjiga“.
• Lešić, Z. (2008). Teorija književnosti. Beograd: Službeni glasnik.
• Ljuštanović, J. (2004). Književnost za decu i mit. U: Crvenkapa gricka vuka. Studije i eseji o književnosti za decu (7–31). Novi Sad: DOO Dnevnik – novine i časopisi – Zmajeve dečje igre.
• Marković, S. Ž. (2007). Zapisi o književnosti za decu IV. Beograd: Beogradska knjiga.
• Miller, G. (2000). Evolution of human music through sexual selection. In: Wallin, N. L., Merker, B. & Brown, S. (Eds.). The Origins of Music (329–360). Cambridge, MA: MIT Press.
• Milošević Đorđević, N. (2003). Lirske narodne pesme. Beograd: Lirika.Newman, R. S. (2005). The cocktail party effect in infants revisited: Listening to one’s name in noise. Developmental Psychology, 41, 352–362. DOI: 10.1037/0012-1649.41.2.352
• Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja – Godine uzleta (2018). Retrieved June 25, 2019. from www: https://zuov.gov.rs/download/osnove-programa-predskolskog-vaspitanja-i-obrazovanja-godine-uzleta/
• Pešić, R., Milošević Đorđević, N. (1997). Narodna književnost. Beograd: Trebnik.
• Pešikan Ljuštanović, Lj. (2012a). Dete u usmenoj uspavanci – uzrasni ili obredni status?. U: Gospođi Alisinoj desnoj nozi. Ogledi o književnosti za decu (7–19). Novi Sad: Međunarodni centar književnosti za decu Zmajeve dečje igre.
• Pešikan Ljuštanović, Lj. (2012b). Usmena uspavanka – uslovnost žanra. U: Gospođi Alisinoj desnoj nozi. Ogledi o književnosti za decu (21–34). Novi Sad: Međunarodni centar književnosti za decu Zmajeve dečje igre.
• Pešikan Ljuštanović, Lj. (2013). Vrema kao blagoslov – usmena uspavanka i žanrovi namenjeni deci između prošlosti i budućnosti. U: Delić, L. (ur.). Vreme, vakat, zeman. Aspekti vremena u folkloru (317–329). Beograd: Institut za književnost i umetnost.
• Prstojević, V. (2012). Usmena uspavanka u književnom, socijalnom i obrednom kontekstu. Zbornik radova Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi. 7 (1), 63–79.
• Purić, D., Kostić, Lj. (2019). Značaj primene uspavanke u aktivnostima sa predškolskom decom (iz ugla vaspitača). U: Marinković, S. (ur.). Nauka, nastava, učenje – problemi i perspektive (355–368). Međunarodni naučni skup Nauka, nastava, učenje – problemi i perspektive, 25. 10. 2019. Užice: Pedagoški fakultet.
• Samardžija, S. (2007). Uvod u usmenu književnost. Beograd: Narodna knjiga – Alfa.
• Sikora, K. & Żebrowska, B. (2013). Traditional Polish lullabies. In: Laineste, L., Brzozowska, D. & Chłopicki, W. (Eds.) Estonia and Poland. Creativity and tradition in cultural communication, 2: Perspectives on national and regional identity (177–190). Tartu: ELM Scholarly Press. DOI: 10.7592/EP.2.sikora.zebrowska
• Sims, W. (2005). Effects of free versus directed listening on duration of individual music listening by prekindergarten children. Journal of Research in Music Education. 53, 78–86. DOI: 10.1177/002242940505300107
• Solar, M. (2012). Teorija književnosti sa rječnikom književnoga nazivlja. Beograd: Službeni glasnik.
• Šarančić Čutura, S. (2017). Folklorno u prostoru naivnog. Usmena književnost u kontekstu književnosti za decu. Sombor: Pedagoški fakultet.
• Tartalja, I. (2003). Teorija književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Veselinović, Lj. (2003). U marami jabuka: narodna književnost za decu. Beograd: Kreativni centar.
• Volkova, A., Trehub, S. E., Schellenberg, E. G., Papsin, B. C. & Gordon, K. A. (2014). Children’s identification of familiar songs from pitch and timing cues. Front. Psychol, 5, 1–9. DOI: 10.3389/fpsyg.2014.00863
• Vujčić, N. (2006). Srpska narodna književnost za decu. Beograd: Zavod za udžbenike.
• Živković, D. (1990). Teorija književnosti sa teorijom pismenosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.