Mile S. Srbinovski, South East European University, Institute for Environment and Health, Tetovo, The Republic of North Macedonia, e-mail: m.srbinovski@seeu.edu.mkИновације у настави, XXXII, 2019/4, стр. 81–96

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1904081S

Summary: The main purpose of this study is to analyze the environmental attitudes in the population of Macedonian school students in the last 22 years. This review was conducted through five basic steps: framing questions for the review, identifying relevant work, assessing the quality of studies, summarizing the evidence, and interpreting the findings. Three different instruments have been used to collect the data over the period under review. In the period 1995-2016, a sample of 6387 students from both primary and secondary schools was included. Most of the participants reported pro-environmental attitudes (3.50 or 70%). Among the factors that influence students’ attitudes towards the environment in Macedonian context are understanding, social safety, socio-economic status, and formal education (curricula, didactic materials- textbooks, environmental knowledge, and teaching process). Since people’s environmental attitudes change very slowly, environmental attitudes should be created in the young minds of pupils during the earlier years of education, and as soon as possible. The results of this review may help to explain the situation and describe the obstacles and possibilities for environmental education in the schools of the Republic of North Macedonia.
Keywords: attitudes, school students, Republic of North Macedonia, factors.

Миле С. Србиновски
Универзитет Југоисточна Европа, Институт за животну средину и здравље,
Тетово, Република Северна Македонија

СТАВОВИ МАКЕДОНСКИХ УЧЕНИКА О ЗАШТИТИ ЧОВЕКОВЕ СРЕДИНЕ
У ПЕРИОДУ ОД 1995. ДО 2016. ГОДИНЕ

Постоје два разлога за повећање квалитета животне средине у Републици Северној Македонији: (а) наша држава суочава се са великим изазовима у области заштите и побољшања животне средине, посебно у погледу загађења ваздуха (нпр. неки градови у Северној Македонији су међу најзагађенијим у свету) и (б) као земља која тежи прикључивању Европској унији, националне институције имају обавезу да испуњавају критеријуме ЕУ у овој области. У овој ситуацији важно је развијати свест и позитиван однос према животној средини као предикторима еколошког понашања. Главна сврха овог истраживања је анализа ставова македонских студената према животној средини у протекле двадесет две године. Први корак у истраживању био је формулисање одређених јасних, недвосмислених и структурираних питања. Други корак био је темељна претрага литературе како би се нашли релевантни радови (у електронској форми и штампани) без језичких ограничења. Трећи корак је процена квалитета истраживања. Следећи корак подразумевао је резимирање доказа или синтезу података. Овај корак се састоји од табелирања карактеристика и резултата истраживања, као и употребе статистичких метода за утврђивање разлика између истраживања. Пети
корак био је тумачење налаза. Анализа података извршена је, како у контексту социјално-економских услова, тако и у контексту формалног образовања у Републици Северној Македонији. За прикупљање података везаних за наведени период проучавања коришћена су три различита инструмента: Скала ставова ‒ СА-3 (Kundačina, 1991), Скала ставова ‒ СА-6
(Srbinovski, 2001) и Нова скала еколошке парадигме ‒ скала НЕП (Dunlap et al., 2000). Укључен је узорак од шест хиљада триста осамдесет седам ученика из четрдесет шест основних и
осамдесет шест средњих школа. Просечне вредности ставова о животној средини су у опсегу 2,84‒3,90. Максимална вредност забележена је на почетку анкетног периода, а најнижа вредност добијена је током последњег анкетирања. Просек ставова ученика за посматрани период је приближно 3,50 или 70%, што указује да су испитаници имали умерено позитиван став према окружењу. Када је реч о истраживачком инструменту, можемо поделити период истраживања у три потпериода: потпериод 1995/96‒1997/98, када је примењен СА-3; потпериод 1999/2000‒2011/12, када је примењен инструмент СА-6, и потпериод 2015‒2016, када је примењена скала НЕП. Степен односа ученика према окружењу у првом и другом потпериоду је око 3,89 или 77,80%, односно 3,47 или 69,40%. То показује да ученици високо цене равнотежу у окружењу, што је предуслов за опстанак свих живих бића, укључујући и људе. Већина ученика такође сматра да је човек најодговорнији фактор за заштиту животне средине. Ниво ставова ученика према окружењу у последњем потпериоду (2015‒2016) приближно је 2,84 или 56,80%. Поједини аутори (Robotom & Hart, 1995) сматрају да су историјски, друштвени и политички контексти у којима се одвијају појединачне и групне акције кључни фактори који морају бити укључени у ову врсту истраживања. Међу факторима који утичу на став ученика према окружењу у македонском контексту су социјално-економски услови (разумевање, еколошка свест, социјална сигурност, економски развој) и формално образовање (наставни програми, дидактички материјали ‒ уџбеници, знање о животној средини и наставни процес). Пошто се ставови људи према животној средини мењају веома споро, у младим умовима ученика требало би креирати ставове о животној средини већ у нижим разредима основне школе, што је пре могуће. Резултати овог истраживања пружају занимљив увид у ставове ученика током дужег периода користећи различите скале. Осим тога, у раду износимо неколико увида који могу бити предмет проучавања у будућим истраживањима и којима би се превазишла одређена ограничења у овом истраживању. Истраживање представљено у раду могло би бити од користи актерима образовања за животну средину за успостављање ефикаснијег дијалога са широм образовном заједницом. Даља истраживања су потребна како би се разјаснила реална комплексност у развоју ставова ученика према животној средини, укључујући и друге факторе коришћењем софистициранијих инструмената, нпр. НЕП скале, ревидиране НЕП скале, 2-МЕВ скале, ревидиране 2-МЕВ скале итд. Било би врло занимљиво анализиратирезултате методом метаанализе (нпр. Шмит-Хантерс поступком) и формулисати модел ставова о животној средини. Развијање модела који настоји да уврсти све факторе можда није изводљиво ни корисно, али сматрамо да може помоћи у расветљавању овог сложеног поља.

Кључне речи: ставови, ученици, Република Северна Македонија, фактори.

References

• Andevski M. (2016). Sustainable environmental education- Perspective for the change of learning culture, Teaching Innovations, 29 (4), 16-31: 31. DOI: 10.5937/inovacije1604016A
• Barraza Laura and Walford A. Rex (2002). Environmental Education: a comparison between English and Mexican school children. Environmental Education Research. 8 (2), 171-186. DOI: 10.1080/13504620220128239
• Boeve-De Pauw J. and Van Petegem, P. (2012). Cultural Differences in the Environmental Worldview of Children. International Electronic Journal of Environmental Education. 2 (1), 1-11. ISSN: 2146-0329
• Bonnett, M. (2016). Sustainability, nature, and education: a phenomenological exploration. Teaching Innovations, 29 (4), 1–15. DOI: 10.5937/inovacije1604001B.
• Bostrom, Ann; Barke, Richard; Turaga, Rama Mohana R.; O’Connor, Robert E. (2006). Environmental Concerns and the New Environmental Paradigm in Bulgaria, Journal of Environmental Education, 37 (3), 25-40. DOI: 10.3200/JOEE.37.3.25-40
• Bruce Johnson and Manoli C. (2011). The 2-MEV Scale in the United States: A Measure of Children’s Environmental Attitudes Based on the Theory of Ecological Attitude. Journal of Environmental Education, 42 (2), 84-97. DOI: 10.1080/00958964.2010.503716
• Burn, M. Sh., Winter, L. P., Hori, B. & Silver, N. C. (2012). Gender, Ethnic Identity, and Environmental Concern in Asian Americans and European Americans. Human Ecology Review. 19, 2. Retrieved September 10, 2019 from www: http://www.fs.fed.us/psw/publications/ winter/ psw_2012_winter001_burn.pdf.
• Deri A. and G. Cooper (1993). Environmental Education an active approach, A report of Workshops in Kecskemet (1991/1992): 7-9. Tamasi, Pecs, Rychory, Prague, Brno and Bratislava. Budapest.
• Dunlap, R. E., Van Liere, K. D., Mertig, A. G. & Jones R. E. (2000). Measuring the endorsement of the New Ecological Paradigm: a revised NEP scale. Journal of Social Issues 56(3), 425–442. DOI: 10.1111/0022-4537.00176
• Eagles, P. F. J., & Demare, R. (1999). Factors influencing children’s environmental attitudes. Journal of Environmental Education, 30 (4), 33–37. DOI: 10.1080/00958969909601882
• European Commission (2008). Attitudes of European citizens towards the environment. Special Eurobarometar 295. Retrieved September 10, 2019 from http://www.socioilogico.com/Attitudes_Europeans_MD_2007.pdf.
• European Commission (2014). Attitudes of European citizens towards the environment. Special Eurobarometer 416. Retrieved September 10, 2019 from https://ec.europa.eu/commfrontoffice/publicopinion/archives/ebs/ebs_416_en.pdf.
• Furman, A. (1998). A note on environmental concern in a developing country: results from an Istanbul Survey”, Environment and Behaviour, 30 (4), 520-534.
• Government of the Republic of Macedonia (2002). National Assessment Report on Sustainable Development, p. 17
• Hines, J. M., Hungerford, H. R., & Tomera, N. T. (1986): Analysis and synthesis of research on responsible environmental behavior: A meta- analysis. Journal of Environmental Education, 18 (2), 1-8. DOI:10.1080/00958964.1987.9943482
• Hoody, L. (1995): The Educational Efficacy of Environmental education, State Education & Environment Roundtable: 4, San Diego.
• Idrizi, A.; Srbinovski, M. & Jonuzi, I. (2014). Attitudes of Macedonian High School Students towards the Environment, Procedia- Social and Behavioral Sciences 159, 636 – 642. DOI: 10.1016/j.sbspro.2014.12.439
• Iozzi, L. A. (1984): Summary of research in environmental education, 1971-1982. Columbus, OH: ERIC Clearinghouse for Science, Mathematics, and Environmental Education, Ohio State University. ERIC/SMEACIozzi, L. (1989): What research says to the educator. Part one and two: Environmental education and the affective
  domain, Journal of Environmental education, 20 (3, 4), 3-13. DOI:00958964.1989.9942782
• Johnson, B. & Manoli, C. (2011). The 2-MEV Scale in the Unites States: A measure of Children’s Environmental Attitudes Based on the Theory of Ecological Attitude. The Journal of Environmental Education. 42 (2), 84-97. DOI: 10.1080/00958964.2010.503716
• Jonuzi I. (2009). Environmental education of secondary school students in the Republic of Macedonia (master’s work). Tetovo: Communiocation sciences and technologies, SEE University – Tetovo
• Jonuzi, I. (2012). Educational System in functions on promotion of the environment and sustainable developmen (Doctoral dissertation). Skopje: Mit University Skopje
• Khawaja, Amir (2003). Measuring the Environmental Attitudes of Children in Grade 4: A Study in Clark County (Doctoral Dissertations). Las Vegas: University of Nevada. Retrieved September 10, 2019 from https://digitalscholarship.unlv .edu/thesesdissertations/181.
• Kraus, S. J. (1995). Attitudes and the prediction of behavior: A meta-analysis of the empirical literature. Personality and Social Psychology Bulletin. 21, 58–75. DOI: 10.1177/0146167295211007Kundačina, M. (1991): Factors in enabling students to participate in environmental protection (Doctoral dissertation). Skopje: Faculty of Philosophy in Skopje.
• Le Hebel, F., Montpied M. & Fontanieu V. (2014). What Can Influence Students’ Environmental Attitudes? Results from a Study of 15-year-old Students in France, International Journal of Environmental & Science Education, 9, 329-345. DOI: 10.12973/ijese.2014.218a.
• Manoli, C. Constantinos, Johnson Bruce, Buxner Sanlyn, and Franz Bogner (2019). Masuring Environmental Perceptions Grounded on Different Theoretical Models: The 2-Major Environmental Values (2-MEV) Model in Comparison with the New Ecological Paradigm (NEP) Scale. Sustainability 11(5): 1286-, Retrived November 16 2019 from https://www.researchgate.net/publication/331493264. DOI: 10.3390/su11051286.
• McVittie, E. & Chamberlain, L. (2000): Implementing an EE program in a high school, EDU 555 – Curriculum Project: 2-4, Retrieved September 10, 2019 from http://www.oswego.edu/~shindler/environed.htm.
• Milfont, T. L. & Duckitt, J. (2010). The environmental attitudes inventory: A valid and reliable measure to assess the structure of environmental attitudes. Journal of Environmental Psychology. 30 (1), 80-94. DOI:10.1016/j.jenvp.2009.09.001
• Ntanos S., Kyriakopoulos G., Skordoulis M., Chalikias M. and G. Arabatzis (2019). An Application of the New Environmental Paradigm (NEP) Scale in a Greek Context, Energies, 12. 239, 1-18. DOI: 10.3390/en12020239.
• Ogunbode, Charles A. (2013). The NEP scale: measuring ecological attitudes/worldviews in an African context, Environment, Development and Sustainability, 15 (6), 1477–1494. DOI: 10.1007/s10668-013-9446-0.
• Organization for Economic Cooperation and Development- OECD (2015-2016). PISA 2015. Retrieved September 5, 2019 from https://nces.ed.gov/surveys/ pisa/pisa2015/index.asp.
• Organization for Economic Co-operation and Development-OECD and The United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization-UNESCO (2001). Teachers for tomorrow’s schools, Analysis of the World education educators: 5. Paris. Retrieved September 10, 2019 from http://www.oecd.org/education/school/teachersfortomorrowsschools.htm.
• Ryan, Chris (1991). The Effect of a Conservation Program on School Children’s Attitudes Toward the Environment. The Journal of Environmental Education, 22 (4): 30-35.
• Ponmozhi D. and S. Krishnakumari (2017). Environmental Attitude of School Students. Journal of Humanities and Social Science. 22 (7), 3, 1-4. DOI: 10.9790/0837-2207030104
• Robottom, I. & Hart, P. (1995): Behaviorist EE Research: Environmentalism as individualism. Journal of Environmental Education, 26 (2), 5-9. DOI: 10.1080/00958964.1995
• Schahn J. and Holzer E. (1990). Studies of individual environmental concern. The role of knowledge, gender, and background variables. Environ Behaviour. 22 (6), 767–786. DOI: 10.1177/0013916590226003
• Schultz, P.W. (2001). The structure of environmental concern: concern for self, other people, and the biosphere. Journal of Environmental Psychology. 21, 327-339. DOI: 10.1006/jevp.2001.0227
• Schultz, P. W., Shriver, C., Tabanico, J.J. & Khazian, A.M. (2004). Implicit connections with nature. Journal of Environmental Psychology. 24, 31-42. DOI: 10.1016/S0272-4944(03)00022-7
• Shen J, Saijo T (2007) Re-examining the relations between sociodemographic characteristics and individual environmental concern: evidence from Shanghai data. Journal of Environmental Psycholog. 28, 42–50. DOI:10.1016/j.jenvp.2007.10.003
• Sjoberg Svein & Camilla Schreiner (2005). How do learners in different cultures relate to science and technology? Asia-Pacific Forum on Science Learning and Teaching. 6 (2), Foreword, p.1. Retrieved September 5, 2019 from http://folk.uio.no/sveinsj/APFLT-foreword-Sjoberg-schreiner.pdf.
• Srbinovski, M. (2001): The environmental education in the primary and secondary schools in the Republic of Macedonia from biological aspect (Doctoral dissertation). Skopje: University “St. Cyril and Methodius”, Faculty of Natural Sciences- Institute of Biology Skopje
• Srbinovski, M. (2002/03). Environmental issues in the curriculum of the upper primary classes. Ekol. Zast. Zivot. Sred. 8 (1-2), 87-98
• Srbinovski, M. (2003a). Comparative aspects of the position of the formal environmental education in our country and in the World. In: Proceedings of the 2nd Congress of Ecologist of the Republic of Macedonia with International Participation (6, 314-320), 25-29.10.2003, Ohrid. Special issues of Macedonian Ecological Society
• Srbinovski, M. (2003b). Environmental issues in the curriculum of the lower primary schools, In: The contemporary pre-school and primary education – states and perspectives (375-386). Scientific meeting with International Participation, Pedagogical faculty, Skopje
• Srbinovski, M. (2003c). Environmental issues in the didactic material of the primary and secondary schools in Republic of Macedonia. Ekologija. 38 (1-2), 41-54
• Srbinovski, M. (2003d). Environmental issues in the secondary (gymnasium) schools curriculum. Prosvetno Delo. 2, 104-115.
• Srbinovski, M. (2004a). Objects of biology teaching and students’ environmental education, Vaspitanje i obrazovanje, 3, 40-53
• Srbinovski, M. (2004b). What is environmental education, Prosvetno delo 5, 65-77
• Srbinovski, M. (2004c). Students’ motivation for teaching environmental contents, Prosvetno Delo, 1, 69-76
• Srbinovski, M. (2004d). The teacher as a factor of the environmental education in the Macedonian schools. In: Atanasova Vukova A., Ignatovski D. and Toceva J. (ed.). Education and experience (2, 71-76). University “Bishop Konstantin Preslavski”, Shoumen.
• Srbinovski, M. (2005a). Environmental Educatio. Skopje: Prosvetno Delo.
• Srbinovski, M. (2005b). The relationships between some cognitive and affective environmental educational areas. SEEU (South-East European University) Review. 2 (2), 223-239
• Srbinovski, M., Palmer, J., Ismaili, M. & Abazi, A. (2007). Environmental Education in High Schools: an Analysis of New Curriculum Content. In: Starrett S., Hong J., Wilcock R., Li Q., Carson J. And Arnold S. (ed.). Proceedings from the Third International Conference on Environmental Science and Technology (2, 441-446), 6-9. 08. 2007. Houston: The American Academy of Sciences.
• Srbinovski, M. & Palmer, J. (2008). Environmental Education in Macedonian Schools: An Analysis of Curriculum Content and Supporting Materials for Teaching and Learning. Ecology, Biology and Biotechnology. 4, 19-30
• Srbinovski, M., Erdogan, M. & Ismaili, M. (2010a). Environmental Literacy in the Science Education Curriculum in Macedonia and Turkey, International journal Procedia – Social and Behavioral Sciences, 2, 4528-4532. DOI: 10.1016/j.sbspro.2010.03.725
• Srbinovski, M., Ismaili, M. & Abazi, A. (2010b). Environmental education for sustainability across the new Macedonian curriculum. In: Sorial A. and Hong J. (ed.). Proceedings of the 5th International Conference on Environmental Science and Technology (2, 373-380), 12-16.07. 2010. Houston: The American Academy of Sciences.
• Srbinovski, M. (2012). Environmental Contents in the Textbooks of the Primary and Secondary Education in the Republic of Macedonia. In: Da Cunha Martins Costa M.F.P, Vazquez Dorrio J. B., Erdogan M. and Erentay N. (ed.). 9th International Conference on Hands on Science (HSCI’2012) Including 1st Children’s Summit on Hands on Science and Environmental Education (250-256), 17-21.10.2012. Antalya: Akdeniz University.
• Srbinovski, M. (2013a). Ecological Issues in the Secondary School Textbooks in the Republic of Macedonia. In: Proceedings of the 4th Congress of Ecologists of Macedonia with International Participation (28, 124-128). 12-15.10.2012. Ohrid: Macedonian Ecological Society.
• Srbinovski, M. (2013b). Environmental Education in Macedonian Schools: A Comparative Analyses of Textbooks. Applied Environmental Education & Communication. 12 (3), 163-172. DOI: 1533015X.2013.838867 Srbinovski M. (2016). Gender Differences in Environmentalism: A Case Study of Macedonian Students. Teaching Innovations. (29) 4, 101-114. DOI: 10.5937/inovacije1604101S.
• Stanišić J. (2016). Characteristics of teaching environmental education in primary schools. Teaching innovations, 29 (4), 87-100. DOI: 10.5937/inovacije1604087S.
• The International Study Center & The International Association for the Evaluation of Educational Achievement (2000). TIMSS 1999 – International Science report. Retrieved 12.08. 2019. from https://timssandpirls.bc.edu › sciencebench_report› t99bscienceA.
• Van Petegem, P. & Blieck, A. (2006). The environmental worldview of children: a cross-cultural perspective. Environmental Education Research, 12 (5), 625–635. DOI: 10.1080/13504620601053662
• Veinović, Z. (2017). The curricula revision in the context of education for sustainable development: from the perspective of two primary school subjects’ curricula. Зборник Института за педагошка истраживања, 49 (2), 191–212, 207. DOI: https://doi.org/10.2298/ZIPI1702191V
• Wiseman, M. & Bogner, F.X. (2003). A higher-order model of ecological values and its relationship to personality. Personality and Individual Differences, 34, 783-794. DOI: 10.1016/S0191-8869(02)00071-5
• Wolsk, D. (1977): Methodologes of environmental education. In: Trends in environmental education,: 35-48, 47. Paris: UNESCO.

Copyright © 2019 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.