Gordana M. Miščević Kadijević, University of Belgrade, Teacher Education Faculty,
Danimir P. Mandić, University of Belgrade, Teacher Education Faculty, имејл: danimir.mandic@uf.bg.ac.rs
Jelena B. Bojanić, Preschool institution “Dr Sima Milosevic”, Belgrade
Иновације у настави, XXXII, 2019/3, стр. 90–99

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1903090M

Summary: An integrated educational activity in preschool context is a system whereby the components from various subject areas operate as a single unit. This paper examines the results of the research on the impact of preschool teachers’ professional experience on their assessment of the need for the integration of the Environmental Education content with the contents of other subject areas at preschool level. The sample consisted of 148 respondents: 73 pre-service preschool teachers and 75 in-service preschool teachers. It was found that in-service preschool teachers have a more positive assessment of the need for this integration than pre-service preschool teachers. In addition, there was no correlation between the in-service teachers’ duration of service and their assessment of this need. Possible reasons for such findings are given in the paper. Effective integrated activities using the contents of two or more subject areas may be developed through systematic observations of the practical work of in-service preschool teachers and children in their groups. Suggestions for further research are included in the paper as well.

Keywords: Environmental Education, in-service preschool teachers, integrative approach, preschool children, pre-service preschool teachers.

ПРОЦЕНЕ ВАСПИТАЧА О ИНТЕГРАТИВНОМ ПРИСТУПУ УПОЗНАВАЊА ОКОЛИНЕ

Дете предшколског узраста сагледава свет око себе као целину и не дели га на појединачне издвојене елементе. Интегрисана васпитно-образовна активност је систем у коме компоненте из различитих области представљају подсистеме који функционишу као јединствена целина. У савременим сазнањима о учењу и развоју деце препоручује се да предшколска деца не уче по издвојеним научним областима, како то касније чине у школском контексту, јер учење по издвојеним подручјима у предшколском узрасту може довести до изграђивања изолованих вештина. У овом раду приказана је анализа истраживања утицаја професионалног искуства васпитача на процену потребе за интеграцијом садржаја из области упознавања околине са садржајима из других области. Узорак се састојао од сто четрдесет осам испитаника: седамдесет три студента Учитељског факултета, будућих васпитача, и седамдесет пет запослених васпитача. Цео узорак се првенствено састојао од млађих особа (преко 80% испитаника било је млађе од тридесет пет година), а у структури узорка запослених васпитача преко 70% испитаника није имало више од десет година професионалног искуства. За истраживање процене испитаника о разматраној интеграцији коришћена је петостепена скала Ликертовог типa са пет ставки (ајтема). Поузданост коришћене мере (Кронбах алфа) износила је 0.86. Истраживање је базирано на тестирању следећих истраживачких хипотеза: (1) при упоређивању процене будућих и запослених васпитача не постоји статистички значајна разлика у погледу њихове процењене потребе за интеграцијом упознавања околине са другим областима у вртићу; (2) не постоји статистички значајна корелација између трајања професионалног искуства запослених васпитача и њихове процене потребе за таквом интеграцијом. Резултати истраживања омогућили су одбацивање само прве хипотезе. Другим речима, добијено је следеће: (1) У поређењу са запосленим васпитачима будући васпитачи имали су статистички значајно мању процену потребе за разматраном интеграцијом (просечне вредности на скали од један до пет су биле: 3.18 наспрам 3.71; t=-3.538, df=146, p=0.001). Да је заиста постојала потреба за интеграцијом садржаја упознавања околине са садржајима из најмање два области, сведочи чињеница да је око 75% испитаника одабрало „слажем се“ или „у потпуности се слажем“ ада је изразило своје слагање са изјавама у вези са потребом заступљености разматране интеграције са најмање две области (66% – будући васпитачи; 85% – запослени васпитачи; хи-квадрат=7.705, df=1, p=0.006). Установљене разлике највероватније су биле последица недовољног искуства будућих васпитача у реализацији интегративног приступа; (2) Није постојала статистички значајна линеарна корелација између трајања професионалног искуства запослених васпитача и њихове процене потребе за таквом интеграцијом (Пирсонова корелација је била -0.10; Спирманова корелација је такође била -0.10; df=73, p=0.409), нити статистички значајна повезаност под најчешће коришћеним нелинеарним моделима повезаности. Разлог таквог резултата требало би тражити у ограниченом опсегу разматраних података јер је само 12% запослених васпитача имало више од петнаест година радног искуства. Добијени резултати представљају основу за извођење одговарајућих методичких препорука. Најважнија препорука тиче се иновирања студијског програма Мето дике упознавања околине. У оквиру тог програма додатну пажњу би требало посветити не само објашњавању предности интегрисаног приступа већ и темељнијој практичној реализацији примене тог приступа током праксе студената у вртићима, користећи позитивна искуства запослених васпитача који, у поређењу са будућим васпитачима, чешће процењују потребу за интеграцијом више области.

Кључне речи: упознавање околине, запослени васпитачи, интегративни приступ, предшколска деца, студенти ‒ будући васпитачи.

References:

• Andevski, M. (2016). Održivo ekološko obrazovanje – perspektiva za promenu kulture učenja. Inovacije u nastavi – časopis za savremenu nastavu, 29(4), 16–31. DOI:10.5937/inovacije1604016A.
• Başkale, H.; Bahar, Z.; Başer, G.; Ari, M. (2009). Use of Piaget’s theory in preschool nutrition education. Revista de Nutrição, 22, 905–917. DOI:10.1510/S1415-52732009000600012.
• Bautista, A.; Ng, S.-C.; Múñez, D.; Bull, R. (2016). Learning areas for holistic education: kindergarten teachers’ curriculum priorities, professional development needs, and beliefs. International Journal of Child Care & Education Policy, 10(1), 1–18, DOI: 10.1186/s40723-016-0024-4.
• Björklund, C; Ahlskog-Björkman, E. (2017). Approaches to teaching in thematic work: early childhood teachers’ integration of mathematics and art. International Journal of Early Years Education, 25, 98–111, DOI:10.1080/09669760.2017.1287061.
• Björklund, C; Ahlskog-Björkman, E. (2018). From activity to transdisciplinarity and back again – preschool teachers’ reasoning about pedagogical goals. International Journal of Early Years Education, 26, 90–103, DOI:10.1080/09669760.2017.1421524.
• Bustamante, A.; Greenfield, D.; Nayfeld, I. (2018). Early childhood science and engineering: engaging platforms for fostering domain-general learning skills. Education Sciences, 8(3), 144. DOI:10.3390/educsci8030144
• Gravetter, F. J.; Wallnau, L. B. (2009). Essentials of statistics for the behavioral sciences (8ed). Belmont, CA:Cengage Learning.
• Gurnon, D., Voss-Andreae, J., Stanley, J. (2013). Integrating art and science in undergraduate education. PloSBiology, 11, 1–4.
• Kalogiannakis, M., Nirgianaki, G.M., & Papadakis, S. (2018). Teaching Magnetism to Preschool Children: The Effectiveness of Picture Story Reading. Early Childhood Education Journal, 46, 535–546. DOI:10.1007/s10643-017-0884-4.
• Lau, W., & Grieshaber, S. (2018). School-based integrated curriculum: an integrated music approach in one Hong Kong kindergarten. British Journal of Music Education. 35, 133–152. DOI:10.1017/S0265051717000250.
• Malinović-Jovanović, N., & Ristić, M. (2018). Possible models of integration of preschoolmathematics and physical education. Facta Universitatis Series: Physical Education and Sport, 16, 595–610.
• Metin, Ş. (2017). Investigation of the practices in learning centers of pre-school education institutes. Turkish Journal of Education, 6, 1–16. DOI: 10.19128/turje.267357.
• Moomaw, S., & Davis, J. (2010). STEM comes to preschool. Young Children, 65, 12–14.
• Neuman, S. (2014). Content-rich instruction in preschool. Educational Leadership, 72, 36–40.
• Ozturk, E., & Erden, F. (2011). Turkish preschool teachers’ beliefs on integrated curriculum: integration of visual arts with other activities. Early Child Development and Care. 181, 891–907.
• Perkins, L.; Stoycheva, D. (2016). Preschoolers explore greenhouses by visiting a greenhouse, making a model, and growing plants. Journal of STEM Arts, Crafts, and Constructions, 1, 18–26.
• Pribićević, T., Miljanović, T., Odadžić,V., Mandić, D., & Županec, V. (2017). The efficiency of interactive computer-assisted biology teaching in grammar schools. Croatian Journal of Education – Hrvatski časopis za odgoj i obrazovanje, 19(3), 803–839, DOI:10.15516/cje.v19i3.2677.
• Samuelsson, I., & Carlsson, M. (2008). The playing learning child: towards a pedagogy of early childhood. Scandinavian Journal of Educational Research, 52, 623–641, DOI: 10.1080/00313830802497265.
• Stanišić, J. (2016). Karakteristike časova ekološkog obrazovanja u osnovnoj školi. Inovacije u nastavi–časopis za savremenu nastavu, 29(4), 87–100, DOI:10.5937/inovacije1604087S.
• Tadić, A., Maksimović, A., & Mrvoš, I. (2016). The pedagogical concept of students of teacher education faculty [in Serbian: Vaspitni koncept studenata učiteljskog fakulteta]. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 48, 247–263, DOI: 10.2298/ZIPI1602247T.
• Toren, Z., Maiselman, D., & Inbar, S. (2008). Curriculum integration: art, literature and technology in preservice kindergarten teacher training. Early Childhood Education Journal, 35, 327–333.
• Yu, Y., Shafto, P., Bonawitz, E., Yang, S., Golinkoff, R. M., Corriveau, K. Hirsh-Pasek, K. & Xu, F. (2018). The theoretical and methodological opportunities afforded by guided play with young children. Frontiers in psychology, 9: 1152, DOI: 10.3389/fpsyg.2018.01152.

Copyright © 2019 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.