Karine Ј.-L. Bouchet, Laboratoire ICAR – Université Lumière Lyon 2, France, e-mail: Karine.bouchet@hotmail.fr
Иновације у настави, XXXII, 2019/2, стр. 13–32

| PDF | | Extended summary PDF |
doi:10.5937/inovacije1902013B

Résumé: Cet article revient sur les principaux résultats de notre recherche doctorale, menée dans le domaine du Français sur Objectif Universitaire – sous champ du Français Langue Étrangère centré sur les besoins du public allophone en contexte académique. L’objectif de notre étude est de questionner une pratique pédagogique nouvelle en matière d’accompagnement des étudiants allophones: à travers la mise en place d’un dispositif collaboratif de prise de notes implémenté au sein des amphithéâtres, nous proposons de faire sortir l’accompagnement linguistique et méthodologique de la classe de langue, pour le situer au plus près des enseignements disciplinaires. Cette recherche-action, qualitative et à visée compréhensive, s’appuie sur une combinaison de données observables (prises de notes des étudiants) et expérientielles (entretiens et questionnaires) pour cerner les difficultés rencontrées par ce public allophone et questionner les potentialités d’une telle pratique collaborative. Nous revenons ici sur les potentialités de cette innovation dans le développement de stratégies d’apprentissage différenciées chez les apprenants, sur la qualité des supports de prise de notes produits de manière coopérative, et sur le développement progressif d’un « sentiment de communauté », en tant que moteur et condition de cette collaboration.
Mots clés: Français sur objectif universitaire, prise de notes, collaboration, coopération entre pairs, cours magistraux, pad

Карин Ж.-Л. Буше

Универзитет Лимијер Лион 2 (Лабораторија ICAR) и Католички универзитет у Лиону

Сарадња међу студентима: француски језик за академске намене у амфитеатрима

Проширени резиме: Како треба припремати студенте да прате предавање на страном језику? Како се предају вештине разумевања усменог саопштења и вођења бележака у оквиру наставе страног језика струке или оног за академске намене? У области науке о језику бројни су радови којима се истражује како треба водити белешке и разумети усмена универзитетска предавања (видети у: Omer, 2003; Piolat & Boch, 2004; Pollet, 2010; Mangiante & Parpette, 2011; Dufour & Parpette, 2017). Ипак, треба истаћи да се наставници страног и
другог језика, док језички и методолошки обучавају стране студенте који понекад морају да прате и неколико предавања дневно, често сусрећу са разним тешкоћама.

У случају наставе француског језика као страног наставни материјали данас предлажу да се студенти упознају са специфичностима универзитетског дискурса и са вођењем бележака кроз преслушавање снимљених предавања и уочавање најважнијих информација. Међутим, очито је да остаје проблем – како да студенти разнородних дисциплина, у времену које је углавном ограничено на неколико часова недељно, брзо овладају овим вештина ма, које су сложене и на матерњем језику. Зар та језичка и методолошка припрема, која се одвија на часовима страног језика, не би могла да буде комбинована са неком свеобухватнијом техником, која би била уже повезана са наставом дате дисциплине?

Овим питањем смо се бавили у истраживањима спроведеним током израде докторске дисертације, чије најважније резултате представљамо у овом раду.5 Утемељено у научној области француског језика за академске намене, ово истраживање за циљ је имало да развије нову педагошку праксу која би помогла страним студентима да сараднички дигитално воде белешке док прате наставу на неком универзитетском курсу на француском језику.

Циљ нам је био да предложимо решење проблема праћења универзитетских предавања са којим се сусрећу страни студенти, а које би уједно било и групно и индивидуализовано.

Ова иновација састојала се од примене технике сарадничког дигиталног вођења белешки током предавања, како би се франкофони студенти повезали са онима којима је неки други језик матерњи (односно „стручнији“ и „мање стручни“ студенти, при чему се стручност односи, како на језичко знање, тако и на друге компетенције). Ово повезивање названо је пад и подразумева процес сарадничког вођења белешки на рачунару.

Добровољци који су се пријавили да воде белешке на рачунару – „записивачи“ – директно и тренутно деле своје белешке са студентима који осећају потребу за писаним трагом са предавања како би могли да прате наставниково излагање. Ова техника названа је унипад и данас се користи на часовима предавања на Факултету политичких наука у Лиону. Намењена је бољем укључивању иностраних студената у универзитетску наставу, а може се користити и у другим сличним ситуацијама. Акционо истраживање спроведено током развијања ове технике заснивало се на разумевању постојеће проблематике и јаснијем уочавању потешкоћа са којима се сусрећу страни студенти, као и на испитивању потенцијала и предуслова за спровођење овакве сарадничке праксе. Циљ је био да се преиспи та начин праћења страних студената док воде белешке на универзитетским предавањима, уз развој језичке и методолошке, али и социоафективне припреме, чак и изван оквира часова француског језика као страног. Овај чланак представља основне одлике ове технике и главне резултате нашег истраживања, дајући емпиријски доступне податке (студентске белешке) заједно са разговорима и упитницима.

Показујемо какве потенцијале ова техника има у развоју диференцираних стратегија учења код студената који слушају предавања, потом како се воде белешке оснажене синергијом колективне динамике и индивидуалних вештина, као и како расте осећање припадности некој заједници, а које је покретач ове сарадње и које подсећа на неодвојиву повезаност академске и социоафективне димензије учења.
Кључне речи: француски језик, академске намене, универзитетска предавања, дигитално вођење белешки, техника унипад

Références bibliographiques

• Bandura, A. (2007). Auto-efficacité: le sentiment d’efficacité personnelle. Louvain-la-Neuve: De Boeck.
• Bouchard, R., & Parpette, C. (2007). Autoportrait de l’enseignant-chercheur en auteur/acteur. Jeu de postures et reformulations dans les cours magistraux de 1re année. Lidil, 35, 119-136.
• Boch, F. (2000). Prise de notes et écriture conceptuelle à l’université. Pratiques: théorie, pratique, pédagogie, 105, 137-158.
• Bourgeois, E., & Nizet, J. (1997/2005). Apprentissage et formation des adultes. Paris: PUF.
• Carugati, F., & Mugny, G. (1985/1991). La théorie du conflit sociocognitif. Psychologie sociale du développement cognitif, 57-70.
• Dufour, S. & Parpette, C. (2017). Le cours magistral: interrogations didactiques et analyse de discours. Les carnets du CEDISCOR 13, 61-72, https://journals.openedition.org/cediscor/.
• Dyke, G., Teston-Bonnard, S., & Lund, K. (2014). Analyse syntaxique de la reformulation lors de la prise de notes collaborative dans un éditeur de texte partagé. Actes du Colloque IMPEC Lyon 2014, 82-92.
• Henri, F., & Lundgren-Cayrol, K. (1998/2001). Apprentissage collaboratif à distance: pour comprendre et concevoir les environnements d’apprentissage virtuels. Québec: PUQ.
• Jézégou, A. (2012). La présence en e-learning: modèle théorique et perspectives pour la recherche. International Journal of E-Learning & Distance Education, 26 (1).
• Linard, M. (2002). Conception de dispositifs et changement de paradigme en formation. Éducation permanente, (152), 143-155.
• Mangiante, J. M. & Parpette, C. (2011). Le Français sur Objectif Universitaire. Grenoble: PUG.
• Omer, D. (2003). La prise de notes à la française pour des noteurs non natifs. Arob@se, 1, 141-151.
• Piolat, A., & Boch, F. (2004). Apprendre en notant et apprendre à noter. Psychologie cognitive et education, 133-152.
• Piolat, A. (2001/2006). La prise de notes. Paris: Presses universitaires de France
• Pollet, M.-C. (2010). L’acculturation des étudiants aux discours universitaires: allophones, francophones, mêmes problèmes, mêmes combats ? Recherches et applications, 47, 133-141.
• Roussey, J. Y., & Piolat, A. (2003). Prendre des notes et apprendre. Effet du mode d’accès à l’information et de la méthode de prise de notes. Arob@se, 7(1-2), 47-68.

Copyright © 2019 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.