Драгомир С. Сандо, Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, имејл: dragsando@yahoo.com
Иновације у настави, XXXII, 2019/1, стр. 117–124

| PDF | | Extended summary PDF |
doi:10.5937/inovacije1901117S

Резиме: Кроз иконопис у осмовековној историји српског народа огледају се слике времена која су пратила многа историјска и културна догађања. Фреске прате нашу просвету у најразноврснијем образовном смислу. На зидовима манастира представљени су ликови светитеља житијима и стварним догађањима свог времена. Предмети из свакодневице у средњовековној Србији, попут намештаја, материјала за писање књига, медицинских инструмената, декора, облачења краљева, ктитора, властеле итд., осликавали су културу ондашњег времена.
Циљ рада је указивање на изворност, педагошку пропедевтику и прапочетке српске просвете, која се манифестовала, дидактички речено, на очигледној настави − видна је на фрескама и иконама манастира и храмова. Фреске, иконе и библијске представе нису само уметничка дела него су превасходно сакрална, али и опипљива, поучна. Изгледом личности са зидова прецизно се дочаравао амбијент светитељевог живота и порука (мото) његовог житија. Поруке са композиција првенствено указују на дела и чуда Христова, милосрђе према другоме, добра дела која су морала бити примењива и побожност (побожност би најкраће значило: живот по Богу).
Рад се водио методологијом библијско-иконописачког приступа, али и ексхортом житијских догађаја и личностима светитеља која се тумаче на интердисциплинаран начин: кроз уметнички, техничко-декоративан, црквено-естетски и историјски израз.

Кључне речи: образовање, васпитање, живопис, школа, манастири, училишта.

Summary: The iconography created during the 800-year-long Serbian history depicts the times filled with important historical and cultural events. The frescoes reflect the development of diverse trends in our educational system. The walls of various monasteries depict the lives of the saints and the real events occurring during their life time. Everyday objects used in the medieval Serbia, such as furniture, writing materials, medical instruments, decorations, the attire of the kings, patrons, monks, etc., illustrate the culture of the day. The aim of the paper is to explore the originality, pedagogical propedeutics, and the beginnings of Serbian education, which was manifested, didactically speaking, in the apparent teaching – this fact is evident in the frescoes and icons of the monasteries and temples. The frescoes, icons and biblical scenes are works of art, but their function is primarily sacral, as well as instructive. The image of a saint on the wall precisely reflected the environment of the saint’s life and the message (motto) of his life. The messages conveyed in the frescoes primarily point to the works and wonders of Christ, emphasise the importance of mercy to the other, good deeds that had to be practised, and piety (piety in a sense of living according to God’s rules). The method used in the paper is the biblical-iconographic approach, and the author also relied on the instructive elements represented in the lives of the saints and demonstrated in the personalities of the saints interpreted in an interdisciplinary way: from the artistic, technical-decorative, ecclesiastical-aesthetical, and historical perspectives.

Keywords: education, frescoes, schools, monasteries, places of learning.

Литература

• Bogdanović, D., Đuric, V., Medaković, D. (1985). Hilandar. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.
• Vanlić, M., Radojčić, Đ. ( 1940). Prvi srpski bukvar (poseban otisak iz Učitelja). Beograd.
• Grujić, R. (1928). Škole i manastiri u srednjovekovnoj Srbiji. Glasnik skopskog naučnog društva. 3, 44.
• Danilo, arhiepiskop (1866). Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih. Zagreb.
• Domentijan (1970). Žitije Svetoga Save. U: Milisavac, Ž. (ur). Stara srpska književnost I. Novi Sad – Beograd: Budućnost.
• Ćirković, S. (1969). Pravoslavna crkva u srednjovekovnoj srpskoj državi. Spomenica о 750-godišnjici autokefalnosti. 46.
• Ćirkovic-Ljubinković, М. (1940). Predstavljanje škole u našem živopisu. Glasnik jugoslovenskog profesorskog društva. 256.
• Jagrić, V. (1873). Sitna kanonična građa. Starine. 5, 127.
• Okunjev, N. (1923). Građa za istoriju srpske umetnosti 1. Crkva Svetog Georgija u Starom Nagoričanu. Glasnik skopskog naučnog društva. 5, 103.
• Petković, S. (1996). Dela hrišćanskog milosrđa na freskama manastira Zrze iz 1635−1636. godine. Zbornik na muzejot na Makedonija. 2, 253−259.
• Studit, T., Epist. ΙΙ, 171, pg 99, 1537D.
• Tomasović, M. (2000). Bog Logos. Beograd – Atina.
• Teodosije (1988). Žitije Svetog Save. Beograd: Prosveta – Srpska književna zadruga.

Copyright © 2019 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.