Горан В. Шекељић, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Ужицу, имејл: gsekeljic@sbb.rs
Милован В. Стаматовић, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Ужицу

Иновације у настави, XXXI, 2018/2, стр. 29–40

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1802029S

Резиме: Остваривање највећег броја циљева наставе физичког васпитања заснива се на моторној активности ученика. Досадашња истраживања показују да је активност ученика током часа веома ниска (Božović, 2011; Đokić, 2014; Marković i sar., 2012; McKenzie, 2006; Pavlović, 2016; Petrović, 2010; Simonsmorton et al., 1994), због чега је неопходно стално усавршавање наставних технологија како би се постигао потребан квалитет наставе. Један од циљева овог истраживања био је да се утврди колико моторна активност ученика на часовима физичког васпитања доприноси испуњавању препорука које су у вези са физичком активношћу деце. Након вишегодишњег бављења овом тематиком, Тјудор-Локи и сарадници (Tudor-Locke et al., 2011) закључили су да дечаци, ради очувања здравља, током дана у просеку треба да остваре између тринаест и петнаест хиљада корака, а девојчице између једанаест и дванаест хиљада корака. Осим тога, интересовало нас је да ли постоје разлике у броју остварених корака током часа из наставних јединица које припадају различитим предметним подручјима (атлетика, гимнастика, елементарне игре) и да ли се на основу повратних информација о оствареној активности, а које су доступне током и након вежбања, може утицати на повећање активног времена ученика током часа и олакшати планирање следећих часова. Обим моторне активности током часа изражен је бројем корака, а мерење је вршено педометром. Мониторинг је вршен током тридесет пет наставних часова, из различитих наставних подручја, над једним учеником и једном ученицом првог разреда основне школе. Резултати истраживања показали су да су испитаници на часовима физичког васпитања остваривали између 2013 и 4875 корака. Притом су прелазили растојање између 1309 и 2490 метара. Просечан интензитет активности током часа износио је преко осамдесет корака у минути. Најмањи број корака (2254 дечаци, 2404 девојчице) и најмање активно време (50%) током часа остварени су на часовима из гим- настике. Највећи број корака (4721 дечаци, 4430 девојчице) и највеће активно време (80%) током часа остварени су на часовима атлетике. Мишљење учитеља који су учествовали у истраживању јесте да им информације које добијају помоћу педометра олакшавају планирање наставних јединица и да подаци о броју пређених корака могу помоћи у процени квалитета часа када се говори о физиолошком оптерећењу ученика.

Кључне речи: физичко васпитање, педометар, кораци, оптерећење.

Summary: The realisation of the majority of objectives of physical education classes is based on the motor activity of students. Previous studies have shown that the activity of students during class is very low (Božović, 2011; Đokić, 2014; Marković et al., 2012; McKenzie, 2006; Simons-Morton, Petrović, 2010; Taylor et al., 1994). The goal of this research was to determine how the motor activity of students in Physical Education classes contributes to the fulfillment of the recommendations related to the physical activity of children. The study of Tudor-Loki and others (Tudor-Locke et al., 2011) indicates that in one day boys should make, on average, between thirteen and fifteen thousand steps, and girls between eleven and twelve thousand steps. In addition, we wanted to determine whether there were any differences in the number of steps made during lessons where different subject areas were covered (athletics, gymnastics, elementary games) and whether the feedback on a realised activity, available during and after practice, can serve as a basis for increasing students’ active time during a lesson and facilitating the planning of the subsequent lessons. In this research, the volume of motor activity is expressed as the number of steps and the measurement was performed with a pedometer. The monitoring of one male student and one female student of the first grade of primary school was carried out during thirty-five classes of different subjects. In the Physical Education class, the respondents realised between 2013 and 4875 steps. They covered the distance ranging between 1309 and 2490 meters. The average intensity of activities during the class was over eighty steps per minute. The smallest number of steps (2254 boys and 2404 girls) and the shortest active time (50%) were realised in the gymnastics class. The biggest number of steps (4721 boys and 4430 girls) and the longest active time (80%) were realised in the athletics class. The primary school teachers involved in the research claim that the information obtained by using a pedometer helps them to plan their lessons and that the data on the number of covered steps can help them evaluate the quality of their lessons in terms of students’ physiological load.

Кeywords: physical education, pedometer, steps, physiological load.

Литература

• Biddle, S. J., Sallis, J. F. & Cavill, N. (1998). Young and active? Young people and health-enhancing physical activity-evidence and implications. Health Education Authority.
• Božović, Z. (2011). Efekti primene dopunskih vežbi i kružnog treninga na aktivno vreme vežbanja na času fizičkog vaspitanja i motoričke sposobnosti učenika srednje škole (magistarski rad). Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
• Brusseau, T., Kulinna, P., Tudor-Locke, C., Van der Mars, H. & Darst, P. (2011). Children‘s step counts on weekend, physical education and non-physical education days. Journal of Human Kinetics. 27, 123–134.
• Cardon, G. & De Bourdeaudhuij, I. (2004). A pilot study comparing pedometer counts with reported physical activity in elementary schoolchildren. Pediatric Exercise Science. 16 (4), 355–367.
• Clark, J. E., Clements, R. L., Guddemi, M., Morgan, D. W., Pica, R., Pivarnik, J. M., & Virgilio, S. J. (2002). Active Start: A Statement of Physical Activity Guidelines for Children Birth to Five Years. AAHPERD Publications, PO Box 385, Oxon Hill, MD 20750-0385 Stock no. 304-10254.
• De Moura, B. P., Natali, A. J., Marins, J. C. & Amorim, P. R. (2011). Different approaches of physical training used in the management of type 2 diabetes: a brief systematic. British Journal of Diabetes and Vascular Disease. 11 (4), 210–216.
• Đokić, Z. M. (2014). Procena fizičke aktivnosti učenika uzrasta 11 godina. Tims. Acta: naučni časopis za sport, turizam i velnes, 8, 61-69.
• Fairclough, S. & Stratton, G. (2005). ‘Physical education makes you fit and healthy’: Physical education’s contribution to young people’s physical activity levels. Health Education Research. 20 (1), 14–23.
• Flohr, J. A. & Todd, M. K. (2003). Pedometer counts among young adolescents: a comparison between after school activity program participants and non‐participants. Medicine & Science in Sports & Exercise. 35 (5), S342.
• Flohr, J. A., Todd, K. M. & Tudor-Locke, C. (2006). Pedometer-assessed physical activity in young adolescents. Research quarterly for exercise and sport. 77 (3), 309–315.
• Graser, S. V., Groves, A., Prusak, K. A. & Pennington, T. R. (2011). Pedometer steps-per-minute, moderate intensity, and individual differences in 12-14-year-old youth. Journal Physical Act Health. 8 (2), 272–278.
• Graser, S. V., Vincent, W. J. & Pangrazi, R. P. (2009). Step It Up: Activity Intensity Using Pedometers. Journal of Physical Education, Recreation & Dance. 80 (1), 22–24.
• Ilić, D., Ilić, V., Mrdaković, V. & Filipović, N. (2012). Walking at speeds close to the preferred transition speed as an approach to obesity treatment. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo. 140 (1–2), 58–64.
• Jago, R., Watson, K., Baranowski, T., Zakeri, I., Yoo, S., Baranowski, J. & Conry, K. (2006). Pedometer reliability, validity and daily activity targets among 10- to 15-year-old boys. Journal Sports Sci. 24 (3), 241–251.
• Lakka, T. A. & Laaksonen, D. E. (2007). Physical activity in prevention and treatment of the metabolic syndrome. Applied physiology, nutrition, and metabolism. 32 (1), 76–88.
• Marković, M., Bokan, B., Rakić, S., Tanović, N. (2012). Primena instrumenta SOFIT za procenu aktivnosti učenika i nastavnika na časovima fizičkog vaspitanja u beogradskim osnovnim i srednjim školama. U: Dopsaj, M. i Juhas, I. (ur.) Efekfi primene fizičke akfivnosfi na antropološki status dece, omladine i odraslih. Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
• Mavrovouniotis, F. (2012). Inactivity in childhood and adolescence: a modern lifestyle associated with adverse health consequences. Sport Science Review. 21 (3–4), 75–99.
• McKenzie, T. L. (2006). Using SOFIT (System for Observing Fitness Instruction Time) in physical education. Research Quarterly for Exercise and Sport. 77 (Suppl. 1), A9.
• Pavlović, S. (2016). Prediktori fizičke aktivnosti na času fizičkog vaspitanja (nepublikovana doktorska teza). Novi Sad: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
• Petković-Košćal, M., Damjanov, V. & Đonović, N. (2012). Influence of moderate physical activity on the levels of plasma lipoproteins in subjects with impaired glucose tolerance. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo. 140 (1–2), 51–57.
• Petrović, A. (2010). Uticaj posebno organizovanog programa fizičkog vaspitanja na neke morfološke, motoričke i psihološke karakteristike učenika (nepublikovana magistarska teza). Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
• Physical Activity Guidelines Advisory Committee Report (2008). Washington, D.C.: U.S. Department of Health and Human Services.
• Sallis, J. F. & Owen, N. (1997). Physical activity & behavioral medicine. Thousand Oaks.
• Scruggs, P. W., Beveridge, S. K., Eisenman, P. A., Watson, D. L, Shultz, B. B. & Ransdell, L. B. (2003). Quantifying physical activity via pedometry in elementary physical education. Med Sci Sports Exerc. 35 (6), 1065–1071.
• Simonsmorton, B. G., Taylor, W. C., Snider, S. A., Huang, I. W. & Fulton, J. E. (1994). Observed levels of elementary and middle school children’s physical activity during physical education classes. Preventive Medicine. 23 (4), 437–441.
• Strauss, R. S., Rodzilsky, D., Burack, G. & Colin, M. (2001). Psychosocial correlates of physical activity in healthy children. Archives of Pediatrics and Adolescent Medicine. 155 (8), 897–902.
• Strong, B. W., Malina, M. R., Blimkie, C. J. R. & Daniels, S. R. (2005). Evidence Based Physical Activity for School-age Youth. The Journal of Pediatrics. 146 (6), 735–737.
• Tremblay, M. S., LeBlanc, A. G., Carson, V., Choquette, L., Connor Gorber, S., Dillman, C., & Kho, M. E. (2012). Canadian sedentary behaviour guidelines for the early years (aged 0–4 years). Applied Physiology, Nutrition, and Metabolism. 37 (2), 370–380.
• Tudor-Locke, C., Craig, C. L., Beets, M. W., Belton, S., Cardon, G. M., Duncan, S., et al. (2011). How many steps/day are enough?: for children and adolescents. International Journal of Behavioral Nutrition and Physical Activity. 8 (1), 78.
• Tudor-Locke, C., Lee, S. M., Morgan, C. F., Beighle, A. & Pangrazi, R. P. (2004). Sex-specific activity patterns of the segmented school day. Research Quarterly for Exercise and Sport. 75 (1), A-32.
• World Health Organization (WHO) (2005). Health and development through physical activity and sport. Retrieved November 5, 2015 from www: http://www.who.int/hpr/physactv/docs/healthanddevelopment.

Copyright © 2018 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.