Imagology in teaching Serbian language and literature to foreign students
Драгана М. Литричин Дунић, Универзитет „Едуконс“, Учитељски факултет, имејл: ddunic@gmail.com
Александра Ч. Томић, Јагелонски универзитет, Катедра за славистику, Краков
Иновације у настави, XXXI, 2018/1, стр. 103–112
| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1801103L
Резиме: У овом раду истражујемо начине на које имагологију можемо представити страним студентима србистике. Први део рада је теоријски и осветљава појмове који су у дубокој вези са формирањем слике о сопственом и туђем идентитету. Бавимо се имагинарним границама, литературом као идентитетом, имагинарним Балканом, имаголошком критиком и балканизацијом, а све то кроз призму књижевних текстова. Проучавање представа којима се Балкан симболички приказује у популарној књижевности Запада, анализирање слике Другог, значајан је задатак имаголошких истраживања, али и један од важних истраживачких задатака садашњице. У овом раду размотрићемо нека од поменутих питања из домена компаратистике. Истраживали смо и културни контекст и процес који формира пишчеву перцепцију и условљава утемељење стереотипа о хомо балканикусу и сл. Слика о себи и слика о Другом у књижевности веома су важне, не само за разумевање националног карактера и очување културног идентитета већ и за ослобађање од идеолошких читања и стварања стереотипа. Други део рада je практична примена теоријског дела и нуди методички оквир за рад са страним студентима. Наиме, кроз анализу књижевних дела долазимо до закључака како се формира слика о себи и другима. С обзиром на то да је истраживање спроведено на Јагелонском универзитету у Кракову2, највише смо анализирали Андрићева дела у којима се може сагледати начин на који посматрамо себе и странце, али смо проучавали и како се Балкан симболички представља у популарној књижевности Запада. Оваква врста наставе је значајна јер омогућава страним студентима да један проблем сагледају из више углова и да разумеју наш менталитет, традицију, историју, уметност, књижевност, као и све слојеве наше стварности.
Кључне речи: имагологија, страни студенти, литература, Иво Андрић, идентитет.
Summary: In this paper, we explore the ways in which we can present imagology to foreign students of Serbian language. The first part is theoretical and sheds light to the concepts that are deeply connected with the formation of the image of oneself and other’s identity. We are dealing with imaginary boundaries, literature as identity, imaginary Balkans, imagological criticism and Balkanisation, all this through the prism of literary texts. Research into the representation of the Balkans symbolically represents in the popular literature of the West, analyzing the image of the other, are all-important tasks of imagological research, as well as the key research tasks nowadays. In this paper, we will discuss some of these issues in the field of comparative literature. We researched the cultural context and the process of forming the author’s perceptions and stipulating the establishment of stereotypes on homo balcanicus etc. Self-image and the image of the Other in literature are very important not only for understanding the national character and the preservation of cultural identity, but also for the release from ideological reading and stereotyping. The other part is the practical application of theoretical work and offers a methodical framework for working with foreign students. Specifically, through the analysis of literary works, we have come to
conclusions on how to form an image of yourself and others. Given that the survey was conducted at the Jagiellonian University in Krakow, we analyzed primarily Andrić’s work in which we can see the way we view ourselves and others, but we also studied how the Balkans are symbolically presented in the popular literature of the West. This kind of teaching is important because it allows foreign students to perceive a problem from multiple angles and to understand our mentality, traditions, history, art, literature, and all the layers of our reality.
Keywords: imagology, foreign students, literature, Ivo Andric, identity.
Литература:
- Ahmetagić, J. (2011). Priče o Narcisu zlostavljaču: zlostavljanje i književnost. Beograd: Službeni glasnik.
- Andrić, I. (2011). Pisma. Beograd: Štampar Makarije.
- Džadžić, P. (1995). Homo balcanicus, homo heroicus I. Sabrana dela VIII. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
- Džadžić, P. (1995). Homo balcanicus, homo heroicus II. Sabrana dela IX. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
- Džadžić, P. (1996). Ivo Andrić: esej. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
- Gnisci, А. (1999). Komparativna književnost kao disciplina dekolonizacije. Književna istorija. XXXI, 5–12.
- Konstantinović, Z. (2005). Komparativna imagologija balkanskog i srednjoevropskog prostora. Slika Drugog u balkanskim i srednjoevropskim književnostima (11–17). Beograd: Institut za književnost i umetnost.
- Novak Bajcar, S. (2015). Jelena, žena koje ima. Beograd: Službeni glasnik.
- Pageaux, D. (1994). La littérature générale et comparé. Paris: Armand Colin.
- Pishois, Cl. & Rousseau, A. M. (1973). Komparativna književnost. Zagreb: Matica Hrvatska.
- Rajčić, B. (2003). Poljska civilizacija. Beograd: Geopoetika.
- Rajčić, B. (2006). Moj Krakov. Novi Sad: Stylos.ж
- Said, E. (1978). Orientalism. New York: Pantheon.
- Said, Е. (2008). Orijentalizam. Beograd: XX век.
- Todorova, М. (2006). Imaginarni Balkan. Beograd: Biblioteka 20. vek.
- Urkom, A. (2017). Jezička kompetencija i savremeno društvo. Budimpešta: ELTE BKT.
- Valdés, M. (1992). Comparative Literary History as Discourse. In Honor of Anna Balakian. Bern: Peter Lang.
- Živančević, M. (1987). Polonika. Novi Sad: Matica srpska.
Copyright © 2018 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.