Владимир М. Вукомановић Растегорац, Учитељски факултет, Универзитет у Београду, имејл: vladimir.vukomanovic@uf.bg.ac.rs
Иновације у настави, XXX, 2017/3, стр. 82–93

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1703082V

Резиме: Први део рада указује на потребу за образовањем о смрти (death education) у раном школовању – за то се дају аргументи са психолошког, социоисторијског и библиотерапијског аспекта. Реално стање ствари, међутим, показује да такво образовање није лако замислити, некмоли спровести у оквиру садашњег школског курикулума: чак и кад би постојао простор који би се њему уступио, не постоји кадар компетентан да такав предмет спроведе у дело. Ипак, то не значи да треба одустати од образовања о смрти унутар већ постојећих предмета. Отуда други део текста нуди један могући приступ овој теми на часовима српског језика и књижевности кроз интерпретацију поезије за децу у чијем је средишту мотив смрти. На темељу интердисциплинарних проматрања феномена смрти, указаћемо на аспекте разговора који се на часу могу укључити у интерпретацију књижев-ног текста и тако с ученицима дискутовати о теми која у данашњем образовању има статус табуа.

Кључне речи: смрт, поезија, књижевност за децу, настава књижевности, интердисциплинарност.

Summary: The first part of the paper emphasises the need for education about death (death education) in early formal education, for which the author provides arguments from the psychological, sociological and biblio-therapeutic perspectives. The reality, however, shows that the education about death cannot be created easily, let alone implemented, within the current school curriculum: there is no empty slot in the curriculum that could be filled with it, nor are there teachers in Serbia competent enough to carry out the burden of such education. Still, if there is no room for a complete course, we should not give up on the idea of introducing partial education on the topic of death within the existing individual school subjects. Therefore, in the second part of the paper, we offer one possible approach to this topic in the Serbian language and literature classes through the interpretation of poetry for children with the motive of death in its center. Based on the interdisciplinary observation of the phenomenon of death, we will point out the aspects of discussion on this topic that can be involved in the interpretation of literary texts inside the classroom – this could also be helpful in discussing with pupils the topic that has the status of a taboo in modern education.

Keywords: death, poetry, literature for children, teaching literature, interdisciplinarity.

Литература

• Altiser, L. (2009). Ideologija i državni ideološki aparati (beleške za istraživanje) (prev. Andrija Filipović). Loznica: Karpos.
• Arijes, F. (1989). Eseji o istoriji smrti na Zapadu – od srednjeg veka do naših dana (prev. Zorica Banjac). Beograd: Rad.
• Astuti, R. (2011). Death, Ancestors, and the Living Dead: Learning without Teaching in Madagascar. In: Talwar, V., Harris, P. & Schleifer, M. (ed.). Children’s Understanding of Death – From Biological to Religious Conceptions (1–11). Cambridge: Cambridge University Press.
• Božić, S. (2017). Obrada motiva smrti u nastavi književnosti. Izlaganje na međunarodom naučnom skupu Velike teme slovenske kulture i literature – Tanatos, Vroclav, Poljska, 11–12. maj 2017. U štampi.
• Bonoti, F., Leondari, A. & Mastora, A. (2013). Exploring Children’s understanding of Death: Through Drawings and the Death Concept Questionnaire. Death Studies. 37, 47–60.
• Cotton, C. R. & Range, L. M. (1990). Children’s Death Concepts: Relationship to Cognitive Functioning, Age, Experience With Death, Fear of Death, and Hopelessness. Journal od Clinical Child Psychology. 19 (2), 123–127.
• Ellis, J. B., Stump, J. E. (2000). Parents’ Perceptions of Their Children’s Death Concept. Death Studies. 24, 65–70.
• Gutiérrez, I. T., Miller, P. J., Rosengren, K. S. & Schein, S. S. (2014). Affective Dimensions of Death: Childrens Books, Questions, and Understandings. Monographs of the Society for Research in Child Development. 79 (1), 43–61.
• Jaćimović, S. (2008). Elementi medijske kulture u književnosti za decu Dušana Radovića. U: Jovanović, А. i Hamović, D. (ur.). Dušan Radović i razvoj moderne srpske književnosti (59–68). Beograd: Učiteljski fakultet.
• Janićijević, V. (2007). Rodovi i vrste u nastavi književnosti. Beograd: Učiteljski fakultet.
• Jay, S. M., Green, V., Johnson, S., Caldwell, S. & Nitschke, R. (1987). Differences in Death Concepts Between Children With Cancer and Physically Healthy Children. Journal of Clinical Child Psychology. 4 (16), 301–306.
• Kregou, H. (2013). Mogu li priče da leče? U: Hant, P. (ur.). Tumačenje književnosti: ključni eseji iz međunarodne priručne enciklopedije književnosti za decu (prev. Nataša Janković) (237–272). Beograd: Učiteljski fakultet.
• Kuljić, T. (2014). Tanatopolitika. Beograd: Čigoja.
• Lazar, A. & Torney-Purta, J. (1991). The Development of the Subconcepts of Death in Young Children: A Short-Term Longitudinal Study. Child Development. 62 (6), 1321–1333.
• Mahon, M. (2011). Death in the Lives of Children. In: Talwar, V., Harris, P. & Schleifer, M. (Еds.). Children‘s Understanding of Death – From Biological to Religious Conceptions (61–97). Cambridge: CUP.
• Marinković, B. (2016). Metodički pristup obradi književnog dela Moj deka je bio trešnja Anđele Naneti (u čitankama za 6. razred osnovne škole). U: Ristić, M. i Vujović, A. (ur.). Didaktičko-metodički pristupi i strategije – podrška učenju i razvoju dece (214–224). Beograd: Učiteljski fakultet.
• Marković, B. (2014). Interkulturalnost u nastavi književnosti na primeru knjige pesama Garavi sokak Miroslava Antića – metodička razmatranja. Godišnjak. 10, 305–320.
• Mićić, V. (2014). Nehronološko čitanje zbirke pesama Avanture Kraljevića Marka. Inovacije u nastavi. 28 (4), 93–101.
• Mrkalј, Z. (2011). Na časovima srpskog jezika i književnosti. Beograd: ZZU.
• Spasić, M. (2016). Pojam smrti iz ugla deteta. Teme. 525–540.
• Speece, M. W. & Brent, S. B. (1984). Children’s Understanding of Death: A Review of Three Components of a Death Concept. Child Development. 55 (5), 1671–1686.
• Sternlicht, M. (1980). The Concept of Death in Preoperational Retarded Children. The Journal of Genetic Psychology. 137, 157–164.
• Talwar, V. (2011). Talking to Children about Death in Educational Settings. In: Talwar, V., Harris, P. & Schleifer, M. (Еds.). Children’s Understanding of Death – From Biological to Religious Conceptions (41–60). Cambridge: CUP.
• Tamm, M. E. & Granqvist, A. (1995). The Meaning of Death for Children and Adolescents: a Phenomenographic Study of Drawings. Death Studies. 19, 203–222.
• Taurek, B. H. F. (2009). Filozofirati: učiti umirati? Ogled o ikonološkoj modernizaciji naše komunikacije sa smrću i umiranjem (prev. Damir Smiljanić). Novi Sad: Adresa.
• Vukomanović Rastegorac, V. (2015). Crtani film i smrt: mogućnosti interpretacije filma Sačekaj, molim te Jelizavete Skvorcove. Inovacije u nastavi. 28 (4), 102–113.
• Wilson, L. (1984). Helping Adolescents Understand Death and Dying through Literature. The English Journal. 73 (7), 78–82.

Copyright © 2017 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.