Александра С. Максимовић, Висока школа струковних студија за васпитаче, Шабац, имејл: aleksandramaksimovic82@gmail.com
Иновације у настави, XXX, 2017/2 стр. 98–113

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1702098M

Резиме: Циљ ове студије био је да се испитају мишљења и поступци наставника који се односе на дефинисање циљева наставног часа и његову даљу конкретизацију у писаној припреми за наставни час, а пратећи разлике с обзиром на дужину радног стажа, учешће у програмима стручног усавршавања и предмет који испитаници предају. Узорак истраживања чини двеста деведесет учитеља и наставника предметне наставе и педесет једна писана припрема за наставни час. Добијени налази показују да 93,5% испитаника сматра да је значајно дефинисати циљ наставног часа. Истовремено, у четрдесет једној, од педесет једне анализиране припреме, регистровани су циљеви. Са друге стране, могу се констатовати одређена одступања која се односе на конкретизацију постављених циљева: док је 30% анкетираних испитаника навело да одређују задатке и око 60% да дефинишу и задатке и исходе наставног часа, анализа припрема из узорка показује да су задаци дефинисани у седамнаест, а исходи у десет припрема, а само у једној припреми и задаци и исходи. Добијени налази могу да буду корисни истраживачима и професионалцима укљученим у васпитно-образовни процес, јер приказују изазове са којима се наставници суочавају током конкретизације циљева, те представљају основу за даље испитивање адекватне подршке коју треба пружити наставницима у овом процесу.
Кључне речи: циљеви васпитања и образовања, конкретизација циљева васпитања и образовања, задаци васпитања и образовања, исходи васпитања и образовања, наставници.
Summary: The aim of this paper was to examine the opinion and procedures used by teachers regarding the definition of the lesson goals and their concretization in the teachers’ written lesson plans while
taking into account the differences among teachers in terms of their years of work experience , the scope of professional development and school subjects that they teach. The research sample consists of 290 lower elementary teachers and teachers of individual subjects, as well as 51 lesson plans. According to the results, 93,5% of the respondents say that lesson goals must be clearly defined. Lesson goals were identified in 41 out of 51 lesson plans. As far as the concretization of the lesson goals and objectives is concerned, some differences were identified in the respondents’ answers: while 30% of respondents indicated that they set objectives, and approximately 60% indicated that they define both teaching objectives and outcomes, the analysis of the sample lesson plans shows that the objectives were defined in 17, and outcomes in 10 lesson plans, while both were defined in only lesson plan. The findings can be useful for researchers and professionals involved in the educational process, as they demonstrate the challenges teachers face in concretizing their goals and provide a basis for further examination of the adequate support to be provided to teachers in this process.
Key words: educational goals, concretization of educational goals, educational objectives, educational outcomes, teachers.

Литература

• Anderson, L. W. & Krathwohl, D. R. (2001). A Taxonomy for Learning, Teaching and Assessing: A Revision of Bloom’s Taxonomy of Educational Objectives. Boston: Allyn & Bacon.
• Antonijević, R. (2012). Osnove procesa vaspitanja. Beograd: Filozofski fakultet.
• Antonijević, R. (2013). Opšta pedagogija. Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za pedagogiju i andragogiju.
• Barrow, R. (2002). Or what’s a heaven for? The importance of the aims in education. In: Marples, R. (Ed.). The aims of education (14–22). London-New York: Routledge.
• Blum, B. (1981). Taksonomija ili klasifikacija obrazovnih i odgojnih ciljeva. Knjiga I – kognitivno područje. Beograd: Republički zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja.
• Bruner, DZ. (2000). Kultura obrazovanja. Zagreb: Eduka.
• Despotović, M. (2010). Razvoj kurikuluma u stručnom obrazovanju. Beograd: Filozofski fakultet.
• Đorđević, J. (1993). Problemi ciljeva i zadataka u obrazovanju i vaspitanju. Pedagogija. 28 (1–2), 8–32.
• Đorđević, J. (2010). Problemi i uloga pedagoških ciljeva sa osvrtom na taksonomiju obrazovanja. Pedagoška stvarnost. 56 (1–2), 5–18. Eisner, E. (1969). Persistent Dilemmas in Curriculum Decision-Making. Washington, D.C.: Distributed by ERIC Clearinghouse.
• Eisner, E. (2005). Reimaging Schools. New York: Routledge.
• Griffiths, M. (2002). Aiming for a fair education – what’s use of philosophy. In: Marples, R. (Ed.). The aims of education (145–156). London-New York: Routledge.
• Havelka, N. (1993). Ciljevi vaspitanja i obrazovanja: o nekim konceptualno-metodološkim pitanjima. Pedagogija. 28 (1–2), 33–54.
• Knowles, J., & Holt-Reynolds, D. (1994). An Introduction: Personal Histories as Medium, Method, and Milieu for Gaining Insights into Teacher Development. Teacher Education Quarterly. 21(1), 5-12.
• Levkov, Lj. (2010). Razvojno psihološki aspekti savremenih programa za osnovnu školu (doktorska disertacija). Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.
• Liston, D. & Zeichner, K. (1991). Teacher education and the social conditions of schooling. New York: Routledge.
• Makević, S. (1996). Pedagoško-didaktičke osnove nastavnih planova i programa za osnovnu školu (doktorska disertacija). Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.
• Maksimović, A., Marković, M. (2012). Standardi postignuća učenika u vaspitno-obrazovnom procesu. U: Pantić, N. i Čekić-Marković, J. (ur.). Nastavnici u Srbiji: stavovi o profesiji i reformama u obrazovanju (24–40). Beograd: Centar za obrazovne politike.
• Maksimović, A. (2013). Odnos između ciljeva vaspitanja i obrazovanja i evaluacija ishoda. Inovacije u nastavi. 26 (4), 93–99.
• Maksimović, A. (2014). Konkretizacija ciljeva vaspitanja i obrazovanja kroz nastavni program i proces (doktorska disertacija). Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.
• Maksimović, A. (2017). Tendencije u savremenoj pedagoškoj teleologiji i praksi: od ciljeva zadataka do kompetencija, ishoda i standarda obrazovanja. Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za pedagogiju i andragogiju.
• Matijević, M. (2012). Ciljevi nastave, odgoja i učenja – teleološke, semantičke i didaktičke dileme. U: Marinković, S. (ur.). Nastava i učenje – ciljevi, standardi, ishodi (101–114). Međunarodni naučni skup Nastava i učenje – ciljevi, standardi, ishodi, 9. 11. 2012. Užice: Učiteljski fakultet.
• Milutinović, J. (2008). Ciljevi obrazovanja i učenja u svetlu dominantnih teorija vaspitanja 20. veka. Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine.
• Milutinović, J. (2016). Socijalni i kritički konstruktivizam u obrazovanju. Novi Sad: Filozofski fakultet.
• Mirkov, S. (1996). Neki problemi klasifikacije vaspitno-obrazovnih ciljeva na primeru Blumove Taksonomije. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 28, 159–174.
• Moore, W. T. (2010). Philosophy of Education. London-New York: Routledge.
• Noddings, N. (2003). Happiness and Education. Cambridge University Press.
• Opšte osnove školskog programa (2003). Beograd: Ministarstvo prosvete i sporta.
• Pantić, N. (2011). The meaning of teacher competence in contexts of change (Doctoral Thesis). Utrecht: University of Utrecht. Retrieved September 9, 2012 from: http://igitur-archive.library.uu.nl/dissertations/2011-1124-200307/pantic.pdf.
• Poljak, V. (1970). Didaktika za pedagoške akademije. Zagreb: Školska knjiga.
• Potkonjak, N. (1971). Cilj vaspitanja – teze i osnovni stavovi. Pedagogija. 1, 3–11.
• Potkonjak, N. (1993). O cilju vaspitanja, terminologiji i operacionalizaciji tog cilja. Pedagogija. 28 (1–2), 62–73.
• Potkonjak, N., Đorđević, J., Trnavac, N. (2013). Srpski pedagozi o cilju i zadacima vaspitanja (primenljivostcilja i potreba proučavanja). Beograd: Srpska akademija obrazovanja.
• Pring, R. (2002). Neglected educational aims. In: Marples, R. (Ed.). The aims of education (157–172). London-New York: Routledge.
• Prodanović, T. (1966). Osnove didaktike. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika.
• Spady, W. (1994a). Outcome-based education: Critical issues and answers. Arlington, VA: American Association of School Administrators.
• Spady, W. (1994b). Choosing Outcomes of Significance, Educational leadership. Educational Leadership. 51(6), 18–22.
• Standish, P. (2002). Education without aims. In: Marples, R. (Ed.). The aims of education (35–49). London-New York: Routledge.
• Suhodolski, B. (1974). Tri pedagogije. Beograd: Novinsko izdavačko preduzeće „Duga“.
• Šaranović Božanović, N., Milanović Nahod, S. (1996). Ciljevi u obrazovanju i kognicija. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 28, 146–159.
• Trnavac, N. (1993). Procesualnost kao bitna odlika formulisanja cilja vaspitanja. Pedagogija. 28 (1–2), 74–83.
• Trnavac, N., Đorđević, J. (2010). Pedagogija. Beograd: Naučna knjiga.
• Vranješević, J., Vujisić Živković, N. (2013). Profesionalni identitet nastavnika i obrazovanje između kompetencija i ideala. Teme. 37 (2), 581–594.
• Vujisić Živković, N. (2004). Uloga škole u profesionalnom razvoju nastavnika. Pedagogija. 59 (1), 39–47.
• Waks, J. L. (1969). Philosophy, Education and the Doomsday Threat. Review of Educational Research. 39 (5), 607–621.
• Walker, F. D. & Soltis, F. J. (1997). Curriculum and aims of education. New York, London: Teachers College Press.
• White, J. (2010). The aims of education restated. London-New York: Routledge.
• White, J. (2013). Školski program zasnovan na ciljevima i unapređivanje društvene kohezije. Reč. 83 (29), 269–278.

Copyright © 2017 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.