Татјана Л. Нововић, Филозофски факултет, Никшић, Црна Гора
Душанка В. Поповић, Филозофски факултет, Никшић, Црна Гора, имејл: tabo@t-com.me
Иновације у настави, XXX, 2017/1 стр. 82–95

| PDF | | Extended summary PDF |

doi:10.5937/inovacije1701082N

Резиме: У савременом предшколском контексту породица и дјечја установа добијају прилику да буду кокреатори васпитно-образовног амбијента у вртићу. Успостављање природног васпитног континуитета и јединственог поља дјеловања између двије средине на које је дијете упућено неупитна је потреба и претпоставка вишеаспекатске подршке дјетету. Циљ нашег истраживања је био сагледавање мишљења и процјена родитеља о квалитету остварене сарадње са васпитачима у црногорским предшколским установама. У ту сврху креирали смо полуструктурирани интервју, чије ћемо исходе / доминантне одговоре у наставку рада и представити, кондензујући добијене одговоре по сличности у јединствене категорије. Разговарали смо са родитељима у оквиру три фокус групе (тридесет родитеља укупно). Интервјуисани испитаници/родитељи у фокус групама, у нашем истраживању, из три црногорске регије, оцртавају димензије актуелног предшколског контекста, налазећи предности и суштински напредак у домену сарадње између свих актера у јединственом „предшколском простору“, као и мањкавости, односно прилике за развој и креирање нових, ефикаснијих, прегнантних путева за међусобну подршку, за добробит дјетета. Наши респонденти истичу: квалитетан и ефикасан рад васпитача, дјелимично системски обухватан васпитно-образовни процес и/или неадекватан васпитно-образовни приступ и недостајући дидактички прецизирани слијед активности у вртићу. Од облика сарадње преовлађују индивидуални контакти и општи родитељски састанци. Родитељи/испитаници су дјелимично обавијештени и укључени у програмске активности, а као разлог недовољно ефикасне сарадње истичу прекобројност васпитних група, посебно у централној регији. Како би се унапредио квалитета рада у предшколској установи, интервјуисани родитељи предлажу диверсификацију програмских садржаја и активнију породичну партиципацију у
„вртићким“ активностима.
Кључне ријечи: родитељи, партнерство, сарадња, партиципација, дјечји развој, предшколска установа.

Summary:  Family and children’s institution get the chance of becoming creators of pedagogical-educational environment in contemporary preschool context. Creating natural pedagogical continuity and unique fields of work between the two environments the child is focused is a unique need and assumption of malty aspect of a child’s support. The aim of our research was observing thoughts and estimation of parents about the quality of realised cooperation with preschool teachers in Montenegrin preschool initiations. For this purpose, we have crated half-structural interview, which outcomes / dominant replies are going to be presented in the paper, condensing the given replies according to similarities into unique categories. We talked to parents within three focus groups (thirty parents altogether). Interviewed respondents/parents in focus groups, from our research, from three Montenegrin regions, mark dimensions of the actual pre-school context, finding advantages and real advancement in the domain of cooperation among all the actors in the unique “preschool area“, as well as weaker points, i.e. opportunities for development and creating new, efficient and pregnant ways of mutual support for the benefits of children. Our respondents point out: work of preschool teachers, which are of a better quality and efficiency, partially systematically taken pedagogical-educational process and/ or inadequate pedagogical-educational approach and insufficient didactically precise sequence of activities in the kindergarten. Individual contacts and general parents’ meetings prevail as forms of cooperation. Parents / respondents are partially informed and involved into the programme activities, and as the reason of insufficiently efficient cooperation, they point out a large number of children in the groups, particularly in the central region. For improving quality of work in the preschool institution, parents suggest diversification of the programmed contents and active family participation in the kindergarten activities.
Key words: parents, partnership, cooperation, participation, children’s development, preschool institution.

Литература

• Aleksić, M. (2016). Roditelji se ponašaju kao vlasnici djece. Posećeno 12. avgusta 2016. godine na: http://www.6yka.com/novost/110897/.
• Bennett, M. J. (2001). Developing intercultural competence for global leadership. U: Reineke, R. D. & Fußinger, C. (Eds). Interkulturelles Management. Konzeption – Beratung – Training (205–226). Wiesbaden: Gabler.
• Breneselović-Pavlović, D. (2014). Tri paradigme, dva modela, jedna ili više stvarnosti. U: Identitet profesije pedagog u savremenom obrazovanju (111–115). Januarski susreti pedagoga Identitet profesije pedagog u savremenom obrazovanju, nacionalni naučni skup, 30–31. januara 2014. Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.
• Goldner Vukov, M. (1988). Porodica u krizi. Beograd, Zagreb: Medicinska knjiga.
• Kabadayı, A. (2013). Analyzing the Factors that Affect Preschoolers’ Parents’ Choice of Toys. Croatian Journal of Education. 16 (1/2014), 43–55.
• Kapor Stanulović, N. (2007). Porodica: porodična rezilijentnost, vulnerabilnost i porodični kapital. U: Zotović, M. (ur.). Porodice u Vojvodini: karakteristike i funkcionalnost.(120-131) Novi Sad: Filozofski fakultet.
• Klarin, M. (2006). Razvoj djece u socijalnom kontekstu. Zagreb: Naklada Slap; Zadar: Sveučilište u Zadru.
• Krnjaja, Ž., Miškeljin, L. (2006). Od učenja ka podučavanju. Beograd: Laćarak, AM Graphic.
• Ljubetić, M. (2006). Obiteljsko ozračje i funkcioniranje obitelji (skrbne i ubojite navike u komunikaciji). Posećeno 7.9.2016. na: www.ffst.hr.
• Ljubetić, M. (2012). Kompetencije i autoritet odgojitelja u funkciji razvoja autonomije djece i oblikovanja demokratske kulture ustanove. U: Hrvatić, N. i Klapan, A. (ur.). Pedagogija i kultura (281–289). Zagreb: Hrvatsko pedagogijsko društvo.
• Maleš, D., Kušević, B. (2011). Nova paradigma obiteljskoga odgoja. U: Maleš, D. (ur.). Nove paradigme ranoga odgoja (44–46). Zagreb: Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Zavod za pedagogiju.
• Marjanović, A. (1984). Dečja igra i stvaralaštvo. Beograd: Predškolsko dete.
• Milić, S. (2008). Savremeni obrazovni sistemi. Cetinje: Univerzitet Crne Gore.
• Miljak, A. (2008). Transformacija dječjih vrtića u brižne obitelji. U: Uzelac, V. i Vujičić, L. (ur.). Cjeloživotno učenje za održivi razvoj (219–255). Rijeka: Sveučilište u Rijeci, Učiteljski fakultet.
• Miljak, A. (2009). Življenje djece u vrtiću. Zagreb: SM Naklada d.o.o.
• Pašalić-Kreso, A. (2011). Koordinate obiteljskog odgoja. Sarajevo: Filozofski fakultet.
• Pavlović-Breneselović, D. (1993). Položaj deteta u dečjem vrtiću i prvom razredu osnovne škole. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju.
• Pavlović-Breneselović, D., Krnjaja, Ž. (2012). Perspektiva vaspitača o profesionalnom usavršavanju sa stanovišta sistemske koncepcije profesionalnog razvoja. Andragoške studije. 1, 145–162.
• Pešić, M. (1989). Programiranje vaspitno-obrazovnog rada u dečjim vrtićima. Predškolsko dete. 2, 5–11.
• Piorkowska-Petrović, K. (1990). Dete u nepotpunoj porodici. Beograd: Prosveta.
• Piršl, E., Hrvatić, N. (2007). Kurikulum pedagoške izobrazbe učitelja. Zagreb: Zavod za pedagogiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagreb.
• Stojanović, A., Nedimović, T. i Sturza Milić, N. (2016). Razlike u metodama podučavanja dece poželjnim oblicima ponašanja od strane vaspitača i roditelja. Inovacije u nastavi. XXIX (3), 84–99.
• Šagud, M. (2006). Odgajatelj kao refleksivni praktičar. Zagreb: Visoka učiteljska škola.

Copyright © 2017 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.