Mile S. Srbinovski, South East European University, Institute for Environment and Health, Tetovo, Macedonia, e-mail: m.srbinovski@seeu.edu.mk

Иновације у настави, XXIX, 2016/4, стр. 101–114

| PDF | | Extended summary PDF |

doi:10.5937/inovacije1604101S

Summary: This study focuses on the impact of gender on environmental worldview in a sample of Macedonian students. The sample used in the final analysis consisted of 448 Macedonian students from 7 elementary and high schools. Participants completed the New Ecological Paradigm scale (NEP; Dunlap et al., 2000). Empirical findings suggest that no firm and clear conclusions can be drawn about the effects of gender on (NEP) environmental concern in a sample of Macedonian students. Findings are discussed in terms of differences between two groups.
Key words: environmentalism, NEP scale, students, gender, Macedonia.

Родне разлике и еколошки поглед на свет: студија случаја из Македоније

Резиме: У овој студији бавимо се утицајем пола на еколошки поглед на свет и забринутост за животну средину. Еколошки поглед на свет може се дефинисати као „колективна уверења и вредности који људима дају представу о томе како свет функционише, која је њихова улога у животној средини, као и које понашање је исправно или погрешно у односу на животну средину“ (Gillaspy, 2015: 1). Забринутост за животну средину дефинише се као „афект (то јест брига) повезанa са уверењима о еколошким проблемима“ (Schultz et al., 2004: 31). „Научници из области друштвених наука имају мотив да се баве еколошком забринутошћу зато што, ако желимо да идемо у правцу одрживости животне средине, морамо боље да разумемо еколошки поглед на свет који утиче на потрошњу ресурса и загађење“ (Castro, 2006: 248), као важан део „околности у којима појединци и групе доносе одлуке и понашају се на начин који утиче на ниво трошења ресурса и загађења животне средине“ (Stokols, 1995: 828). Изнета је следећа хипотеза: Будући да су многа истраживања у којима су мушкарци и жене поређени коришћењем ревидиране скале Нове еколошке парадигме (НЕП) показала да жене имају већи број поена од мушкараца, ми очекујемо исти такав резултат. Користили смо ревидирану скалу Нове еколошке парадигме, познатију као НЕП скала, коју су конструисали Дaнлап и сарадници (Dunlap et al., 2000). У овој скали од петнаест ставки користи се петостепена Ликертова скала за мерење прихватања еколошког погледа на свет. Свака ставка мерена је на скали од 1 до 5: потпуно се слажем (5), слажем се (4), неодлучан сам (3), не слажем се (2) и уопште се не слажем (1). Слагање са осам ставки под непарним бројевима указује на про-НЕП оријентацију, док слагање са седам ставки под парним бројевима указује на про-ДСП оријентацију (доминантна социјална парадигма). Поузданост НЕП скале тестирана је помоћу Кронбах α коефицијента. У пилот истраживању, Кронбах α коефицијент за ову скалу био је у границама прихватљиве унутрашње консистенције (α=,71). Узорак коришћен у финалној анализи чинило је четиристо четрдесет осам ученика македонских основних и средњих школа (сто деведесет три дечака или 43,1% и двеста педесет две девојчице или 56,3%). Школе су одабране на основу доступности и жеље да сарађују у истраживању. Извршили смо факторску анализу главних компоненти (Principal Components Analysis, PCA) са варимакс ротацијом како бисмо утврдили присуство или одсуство димензија. За тестирање (или третирање) једнакости средње вредности између ове две популације, испитивањем варијанси узорака, коришћена је техника тестирања хипотезе или анализа варијансe (Analysis of Variance, ANOVA). Укупна средња вредност про-НЕП% девојчица и дечака скоро је идентична (56,63% и 56,80%). Хи-квадрат тестови (Chi-square test) нису били примењиви на једанаест ставки наведених у хипотези. Према резултатима ових тестова, постоје знатне разлике између девојчица и дечака у четири од петнаест ставки. Уоченa је значајна разлика у ставовима у две изјаве на .05 нивоу и .01 нивоу. По питању про-НЕП изјава, не постоји разлика између ставова дечака и девојчица (χ2=0.267). Иако су средње вредности про-ДСП% готово идентичне (48,02% девојчице и 47,96% дечаци), уочена је велика разлика у ставовима који се односе на ове изјаве између два пола (χ2=21.71, p=.01). Факторска анализа главних компоненти са варимакс ротацијом указала је на четири димензије: Равнотежа у природи, Људи изнад природе, Антиантропоцентризам, и Ограничавање раста. Постоји (статистички) значајна разлика у средњим вредностима између две групе испитаника (средња вредност за женски пол = 3.84, SD=0.61; средња вредност за мушки пол = 3.71, SD=0.70) у погледу четврте димензије (Ограничавање раста , F (1.44)=4.12, p< .043). Емпиријски резултати истраживања спроведеног на узорку македонских ученика указују на чињеницу да се не могу извући чврсти и јасни закључци о утицају пола на (НЕП) забринутост за животну средину. Генерално, на основу налаза истраживања могло би се закључити да на НЕП скали нема разлике између полова. Већина ученика и ученица има исте ставове када је реч о проеколошким изјавама. Ови налази потврђују мишљење Дејвидсона и Фројденберга (Davidson & Freudenberg, 1996) да родне разлике нису универзалне у еколошком погледу на свет. Мада не можемо са сигурношћу тврдити да су родна социјализација и родне улоге узрок постојећих разлика, извесно је да еколошка психологија и еколошка социологија треба дубље да истраже проблематику везану за род и животну средину. У неким будућим научним студијама треба се фокусирати на све факторе који доводе до родних разлика у еколошком погледу на свет. Бројност ових фактора указује на чињеницу да је разумевање забринутости за животну средину много сложеније него што се до сада мислило (Gifford & Nilsson, 2014: 114). Уопштено говорећи, не постоје родне разлике између две групе тестираних ученика. Неколико родних разлика у погледу еколошке оријентације уочено је само код неких ставки и једног фактора (димензије). Резултати  истраживања не подржавају изнету хипотезу. Они такође указују на потребу да се посебна пажња посвети улози оба пола у промовисању одрживости, упркос чињеници да, према неким истраживањима, особе женског пола остварују бољи резултат када је реч о еколошким вредностима на којима се заснива еколошко деловање.
Kључне речи: еколошки поглед на свет, НЕП скале, ученици, пол, Македонија.

References

• Arcury, T. A. & Christianson, E. H. (1993). Rural–urban differences in environmental knowledge and actions. Journal of Environmental Education. 25, 19–25. DOI: 10.1080/00958964.1993.9941940.
• Arcury, T. A., Scollay, S. J. & Johnson, T. P. (1987). Sex differences in environmental concern and knowledge: The case of acid rain. Sex Roles. 16 (9), 463–472. DOI: 10.1007/BF00292481.
• Banu, D. (1986). Secondary School Students’ Attitudes towards Science. Research in Science and Technological Education. 4 (2), 195–202.
• Blocker, T. J. & Eckberg, D. L. (1997). Gender and environmentalism: Results from the 1993 General Social Survey. Social Science Quarterly. 78 (4), 841–858. P.:17. URL: http://www.jstor.org/stable/42863735.
• Burn, M. Sh., Winter, L. P., Hori, B. & Silver, N. C. (2012). Gender, Ethnic Identity, and Environmental Concern in Asian Americans and European Americans. Human Ecology Review. 19, 2. Retrieved August 3, 2016. from www: http://www.fs.fed.us/psw/publications/ winter/ psw_2012_winter001_burn.pdf.
• Castro, P. (2006). Applying social psychology to the study of environmental concern and environmental worldviews: Contributions from the social representations approach. Journal of Community & Applied SocialPsychology. 16, 247–266. DOI: 10.1 002/ casp. 864.
• Davidson, D. J. & Freudenburg, W. R. (1996). Gender and environmental risk concerns: A review and analysis of available research. Environment and Behavior. 28, (3), 302–339. DOI: 10.1177/0013916596283003.
• Davidson, D. & Freudenberg W. (1996). Gender and Environmental Risk Concerns. A Review and Analysis of Available Research. Environment and Behavior. 28 (3), 302–339. DOI: 10.1177/0013916596283003.
• Dietz, T., Kalof, L. & Stern, P. C. (2002). Gender, values, and environmentalism. Social Science Quarterly. 83, 353–364. DOI: 10.1111/1540-6237.00088.
• Dunlap, R. E. & Van Liere, K. D. (1978). The New Environmental Paradigm: A Proposed Measuring Instrument and Preliminary Results. The Journal of Environmental Education. 9 (4), 10–19. DOI:10.1080/00958964.1978.10801875.
• Dunlap, R. E., Van Liere, K. D., Mertig, A. G. & Jones, R. E. (2000). Measuring the endorsement of the New Ecological Paradigm: a revised NEP scale. Journal of Social Issues. 56 (3), 425–442. Retrieved August 3, 2016. from www: http://academic.evergreen. edu/s/smitht/NEP.pdf.
• European Commission (2016). Sustainable Development. Retrieved August 2, 2016. from www: http:// ec.europa.eu/environment/eussd/2.8.2016.
• Gambro, J. S. & Switzky, H. N. (1999). Variables associated with American high school students’ knowledge of environmental issues relates to energy and pollution. Journal of Environmental Education. 30 (2), 15–22. DOI: 10.1080/00958969909601866.
• Gifford, R., Hay, R. & Boros, K. (1982/83). Individual differences in environmental attitudes. Journal of Environmental Education. 14 (2), 19–23. DOI: 10.10.80/00958964.1983.10801933.
• Gifford, R. & Nilsson, A. (2014). Personal and social factors that influence pro-environmental concern and behaviour: A review. International Journal of Psychology. 49 (3), 141–157. DOI: 10.1002/ijop.12034.
• Gillaspy, R. (2015). Environmental Worldviews: Western & Deep Ecology. Retrieved August 2, 2016. from www: http://study.com/academy/lesson/environmental-worldviews-western-deep-ecology. html#transcriptHeader.
• Grieve, K. W. & Van Staden, F. J. (1985). Environmental concern in South Africa: An attitudinal study. South African Journal of Psychology. 15, 135–13. DOI: 10.1177/008124638501500405.
• Gutteling, J. M. & Wiegman, O. (1993). Gender-specific reactions to environmental hazards in the Netherlands. Sex Roles. 28, 433–447. DOI: 10.1007/BF00289606.
• Hines, J., Hungerford, H. & Tomera, A. (1986/87). Analysis and synthesis of research on responsible environmental behavior. Journal of Environmental Education. 18, 1–8. DOI: 10.10.80/00958964.1987.9943482.
• Hunter, L., Hatch A. & Johnson A. (2004). Cross-National Gender Variation in Environmental Behaviors. Social Science Quarterly. 85 (3), 677. DOI: 10.1111/j.0038-4941.2004.00239.
• Idrizi, A., Srbinovski, M. & Jonuzi, I. (2014). Attitudes of Macedonian High School Students towards the Environment. Procedia- Social and Behavioral Sciences. 159, 636 – 642. DOI: 10.1016/j.sbspro.2014.12.439.
• Ismaili, M., Abazi, A. & Srbinovski, M. (2009). Students level of environmental education in Macedonian high schools. SEEU (South-East European University) Review. 5 (2), 125–135. Retrieved August 1, 2016. from www: http://www.seeu.edu.mk/files/seeu_review_5.2.pdf.
• Jelle Boeve-de Pauwl, Karen J. & Van Petegem P. (2014). Environment and Behavior. 46 (3), 373–397. Retrieved August 2, 2016 from www: http://eab.sagepub.com/content/ 46/3/373.abstract.111 Gender Differences in Environmentalism: A Case Study of Macedonian Students
• Joachim Schahn (1990). Studies of Individual Environmental Concern. The Role of Knowledge, Gender, and Background Variables, Environment and Behavior. 22 (6), 767–786. Retrieved August 2, 2016. from www:http://eab.sagepub.com/content/22/6/767.abstract.
• Levine, D. S. & Strube, M. J. (2012). Environmental attitudes, knowledge, intentions and behaviors among college students. Journal of Social Psychology. 152, 308–326. DOI: 10.1080/00224545.2011.604363.
• Luchs, M. & Mooradian, T. (2012). Sex, personality, and sustainable consumer behaviour: Elucidating the gender effect. Journal of Consumer Policy. 35, 127–144. DOI: 10.1007/s10603-011-9179-0.
• Maloney, M. P., Ward, M. P. & Braucht, G. N. (1975). A revised scale for the measurement of ecological attitudes and knowledge. American psychologist. 30 (7), 787–790. DOI: 10.1037/h0084394.
• Mayer, S. F. & McPherson Franz, C. (2004). The connectedness to nature scale: A measure of individuals’ feeling in community with nature. Journal of Environmental Psychology. 24, 503–515.
• Milfont, T. L., Duckitt. J. & Cameron, L. D. (2006). A cross-cultural study of environmental motive concerns and their implications for proenvironmental behavior. Environment and Behavior. 1 (38), 745–767. DOI:10.1177/0013916505285933.
• Mohai, P. (1992). Men, women, and the environment: An Examination of the Gender Gap in Environmental Concern and Activism. Society and Natural Resources. 5, 1–19. DOI: 10.1080/08941929209380772.
• OSCE (2009). Gender and Environment. A guide to the Integration of gender aspects in the OSCE’s environmental projects, 17. Retrieved August 13, 2016. from www: http://www.osce.org/gender/36360.
• Palmer, J. A. (2003). Environmental education in the 21st century, theory, practice, progress and promise. London and New York: Routledge.
• Stern, P. C., Dietz, T. & Kalof, L. (1993). Value Orientations, Gender, and Environmental Concern. Environment and Behavior. 25, 322–348. DOI: 10.1177/0013916593255002.
• Rideout, B. E., Hushen, K., McGinty, D., Perkins, S. & Tate, J. (2005). Endorsement of the New Ecological Paradigm in systematic and e-mail samples of college students. Journal of Environmental Education. 36 (2), 15–23. DOI: 10.3200/JOEE.36.2.15-23.
• Scannell, L. & Gifford, R. (2013). The role of place attachment in receptivity to local and global climate change message framing in engagement. Environment and Behavior. 45 (1), 60–85. DOI: 10.1177/0013916511421196.
• Schahn, J. & Holzer, E. (1990). Studies of individual environmental concern: The role of knowledge, gender, and background variables. Environment and Behavior. 22, 767–786. DOI: 10.1177/0013916590226003.
• Schultz, P. W. (2001). The structure of environmental concern: Concern for self, other people, and the biosphere. Journal of Environmental Psychology. 21, 327–339. DOI: l0.1006/jevp.2001.0227.
• Schultz, P. & Zelezny, L. (2003). Reframing environmental messages to be congruent with American values. Research in Human Ecology. 10 (2), 126–136. Retrieved August 3, 2016. from www: http://ww.humanecologyreview.org/pastissues/her102/102scultzzelezny.pdf.
• Raschka, S. (2015). Principal Component Analysis in 3 Simple Steps. Retrieved October 20, 2016. from www: http://sebastianraschka.com/Articles/2015_pca_in_3_steps.html.
• Srbinovski, M. (2001). Environmental education in primary and secondary schools in the Republic of Macedonia: a biological point of view (doctoral dissertation). Skopje: Faculty of Natural Sciences and Mathematics.
• Srbinovski, M. (2004). Some aspects of the students’ environmental education in the Republic of Macedonia. Natura Montenegrina. 3, 257–268. UDK: 364.2:37.016:502/ 504(497.7)(045)=111.
• Srbinovski, M. (2005a). Environmental Education. Skopje: Prosvetno delo.
• Srbinovski, M. (2005b). The relationships between some cognitive and affective environmental educational areas. SEEU (South-East European University) Review 2 (2), 223–239. ISSN: 1409-7001.
• Srbinovski, M. (2006). Students’ effective attitudes towards the environment, Teaching and education, 1: 22- 33, ISSN: 0547-3330: eISSN: 2560-3051
• Stern, P. C., Dietz, T. & Kalof, L. (1993). Value orientations, gender, and environmental concern. Environment and Behavior. 25 (5), 322–348, DOI: 10.1177/0013916593255002.
• Stokols, D. (1995). The paradox of environmental psychology. American Psychologist. 50 (10), 821–837. DOI: 10.1037/0003-066X.50.10.821.
• Tikka, P. M., Kuitnen, M. T. & Tynys, S. M. (2000). Effects of educational background on students’ attitudes, activity levels, and knowledge concerning the environment. Journal of Environmental Education. 31 (3), 12–19. DOI: 10.1080/00958960009598640.
• Tuncer, G., Ertepinar, H., Tekkaya, C. & Sungur, S. (2005). Environmental Attitudes of Young People in Turkey: Effects of School Type and Gender. Environmental Education Research. 11 (2), 215–233. DOI:10.1080/1350462042000338379.
• UALR College of Business (2016). One-Way Analysis of Variance (ANOVA) Example Problem. Retrieved August 2, 2016. from www: http://cba.ualr.edu/smartstat/topics/anova/example.pdf.
• Van Liere, K. D. & Dunlap, R. E. (1980). The social bases of environmental concern: A review of hypotheses, explanations, and empirical evidence. Public Opinion Quarterly. 44 (2), 181–197. DOI: 10.1086/268583.
• Weigel, R. & Weigel, J. (1978). Environmental concern: the development of a measure. Environment and Behavior. 10 (1), 3–15. DOI: 10.1177/0013916578101001.
• Wiidegren, O. (1988). The new environmental paradigm and personal norms. Environment and Behavior. 30 (1), 75–100. DOI: 10.1177/0013916598301004.
• Wiseman, M. & Bogner, F. X. (2003). A higher-order model of ecological values and its relationship to personality. Personality and Individual Differences. 34 (5), 783–794. DOI: 10.1016/S0191-8869(02)00071-5.
• Woodford, C. (2016). Environmentalism. Retrieved August 3, 2016 from www: http://www.explainthatstuff.com/introduction-to-environmentalism.html.
• World Commission on Environment and Development (2016). Our Common Future. Retrieved August 3, 2016. from www: http://www.un-documents.net/our-common-future.pdf.
• Xiao, C. & Hong, D. (2010). Gender differences in environmental behaviors in China. Population and Environment. 32 (1), 88–104. DOI: 10.1007/s11111-010-0115-z.
• Zelezny, L. C., Chua, P. P. & Aldrich, C. (2000). New Ways of Thinking about Environmentalism: Elaborating on gender differences in environmentalism. Journal of Social Issues. 56 (3), 443–457, DOI: 10.1111/0022-4537.00177.

Copyright © 2016 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.