Jasmina M. Starc, Faculty of Business and Management Sciences, Novo mesto, Slovenia, e-mail: jasmina.starc@guest.arnes.si

Иновације у настави, XXIX, 2016/4, стр. 55–71

| PDF | | Extended summary PDF |

doi:10.5937/inovacije1604055S

Summary: The present-day globalised world is becoming more and more diverse because of migrations and other socioeconomic changes in society. Due to the deep-rooted stereotypes and negative attitude towards “differentness”, discrimination based on diversity is becoming more and more common. Our society has become multicultural and multi-ethnic, which is something that educational institutions must be aware of; hence, the traditional learning contents in the curricula of individual study programmes must be modified. We must discuss the importance of diversity, the various types, forms and consequences of diversity, the causes behind it, and the influence of higher education institutions on the acceptance and promotion of diversity if we wish to encourage students to develop a culture, values and attitudes for a positive evaluation of diversity. By doing so, we will be able to achieve sustainable development at higher education institutions, which requires observance of the laws of the natural environment and of the cultural relationships within society, as well as their balance, since education for sustainable development motivates, provides knowledge, creates new paths toward a more just and equal world, and enables learning that changes our understanding of the environment, of an individual’s habits, actions and lifestyles in order to attain a higher quality of living for the present and future generations.
The study conducted among 1560 higher education teachers at higher education institutions in the Western Balkan countries has shown that the curricula of the subjects they teach mostly include those dimensions of diversity that affect an individual’s self-image. Moreover, they have established that regardless of their study course, students should be taught the differences among individuals regarding their level of education, esteem, work experience and position at the workplace. They have listed the case method, discussion method and problem-solving method as the most suitable methods for teaching diversity management. As one of the most important learning objectives in teaching diversity, they have emphasised understanding, raising the awareness of students of diversity, and familiarising them with the importance of incorporating diversity into everyday life.
Key words: teaching diversity management, higher education institutions, sustainable development, curriculum, higher education teachers, students.

Имплементација садржаја управљања разноликошћу у наставне планове високошколских установа у земљама Западног Балкана

Резиме: Савремени свет постаје све разноврснији, што је резултат миграција и других друштвено-економских промена у друштву. Због укорењености стереотипа и негативних ставова према другачијем, дискриминација на основу разноликости је све чешћа. Постали смо мултикултурно и мултиетничко друштво, чега треба такође да буду свесне образовне институције, па су зато промене одређених традиционалних наставних садржаја у наставним плановима појединих студијских програма неопходне. Заиста је потребно разговарати о значају разноликости, о различитим типовима, облицама и последицама разноликости, разлозима за њу, о утицајима високошколских установа на прихватање и подстицање разноликости ако желимо приликом образовања подстицати студенте да развијају културу, вредности и ставове о позитивном вредновању разноликости. Тиме ћемо моћи постигнути одрживи развој у институцијама високог образовања који захтева поштовање закона природе у окружењу, културних односа у друштву и њихову уравнотеженост, јер образовање за одрживи развој мотивише, обезбеђује знање, ствара нове путеве до праведнијег и равноправног света, омогућава промену разумевања животне средине, навика појединца, понашања и животног стила за бољи квалитет живота данашњих и будућих генерација. У овој студији, чија је сврха била да се идентификује и испита примена садржаја управљања разноликошћу у наставном плану високошколских установа у земљама Западног Балкана, присуствовало је хиљаду петсто шездесет наставника запослених у високошколским установама Западног Балкана. Међу њима је 24% доцената, 21% асистената, 18% ванредних професора, 15% редовних професора, 12% предавача, 9% виших предавача и 1% лектора. Њих 25% запослено је на високим школама и 75% на факултетима. Највише њих, 47%, раде у високом школству до десет година, 30% од једанаест до двадесет година, 15% од двадесет једне до тридесет година, 6% од тридесет једне до четрдесет година и 2% четрдесет једну годину или више. Већина испитаника је из Србије (35%), затим из Словеније и Босне и Херцеговине (18%), Хрватске (13%), Македоније (9%) и Црне Горе (7%). Резултати студије су показали да су наставници са високошколских установа између димензија разноликости у наставним плановима предмета које предају обухватили посебно оне који утичу на самопоуздање студената: сексуална оријентација ( = 4,1), брачни статус ( = 4,0), раса ( = 4,0), религија ( = 4,0), разговори о приходима и спољашњем изгледу ( = 3,8), националност ( = 3,7), пол ( = 3,6), физичка кондиција ( = 3,5), старост ( = 3,4) и личне навике ( = 3,2). Такође утврђују да студенте, без обзира на њихово поље рада, треба поучавати о разликама између појединаца у зависности од вредности (95%), личности (85%), образовања (85%), физичке кондиције (59%), личних навика (58%), етничке припадности (46%), старости (44%), пола (42%), прихода (41%), расе (38%), верске припадности (35%), спољашњег изгледа (34%), сексуалне оријентације (33%) и брачног ста туса (26%). Као најпогодније методе за подучавање управљања разноликошћу они наводе методу случаја (79%), методу разговора (78%) и проблемску методу (66%). Међу најважнијим наставним циљевима приликом подучавања разноликошћу они су изложили разумевање и подизање свести студената о разноликости и упознавање са значајем укључивања разноликости у свакодневни живот. Они такође утврђују да за развој садржаја управљања разноликошћу у њиховој високошколској установи постоје препреке, међу којима истичу наставнике који немају довољно интересовања за развој садржаја управљања разноликошћу ( = 3,8), лош подстицај на државном нивоу ( = 3,8) и недостатак интереса у националној политици развоја високог школства ( = 3,8). Међу оним високошколским установама које планирају да спроведу управљање разноликошћу у функционисање високошколске установе, 69% њих ће садржаје управљања разноликошћу да укључи у визију, мисију и/или стратегију, 56% њих у правилнике који дефинишу права и обавезе студената, 54% у научно-истражи- вачки рад, 48% у интерне документе који дефинишу права и обавезе запослених, 46% у наставне планове појединих обавезних предмета, 41% у научне планове изборних предмета и 34% у научне планове предмета модула. Управљање разноликошћу користи наставницима на високим школама и факултетима за стварање поштеног и безбедног окружења у коме су прилике и могућности доступне свима. Требало би да се алати за управљање разноликим друштвом користе за образовање студената, за подучавање о разноликости и питањима у вези са њом, укључујући и познавање закона и прописа. У већини региона и земаља коегзистира више различитих култура, стога високе школе треба да науче како да се прилагоде будућем успеху у управљању разноликошћу. Дугорочни успех или неуспех у поучавању управљања разноликошћу утврдиће се на начин који ће показати да ли су успели да управљају разноликошћу у будућности.
Кључне речи: поучавање управљања разноликошћу, високошколске установе, одрживи развоj, наставни план, наставници на високошколским установама, студенти.

References

• Anko, B. et al. (2007). Temeljno usposabljanje za trajnostni razvoj. Ljubljana: Andragoški center Republike Slovenije.
• Aronowitz, S. & Giroux, A. (1991). Postmodern Education: Politics, Culture and Social Criticism. Minnesota:Minnesota Press.
• Bâc, D. P. (2008). Sustainable Development – A Theoretical Approach. Oradea Journal of Business and Economics. Retrieved from www: http://steconomiceuoradea.ro/anale/volume/2008/v2-economy-and-business-administration/102.pdf.
• Benschop, Y. (2011). The Dubious Power of Diversity Management. In: Gröschl, S. (Ed.). Diversity in the Workplace: Multi-disciplinary and International Perspectives (14–28). Farnham, Surrey, Burlington: Gower Publishing Limited.
• Blenker, P., Dreisler, P. & Kjeldsen, J. (2006). Entrepreneurship Education – the New Challenge Facing the Universities. Aarhus: Aarhus School of Business.
• Bushholtz, A. K. & Carroll, A. B. (2009). Business and Society: Ethics and Stakeholder Management. Mason: Cengage Learning.
• Casse, P. (2016). Voditeljstvo z raznolikostjo v mislih: Imamo izbiro?. HRM. 4, 6–7.
• Cortese, A.D. (2003). The critical role of higher education in creating a sustainable future. Planning for Higher Education. Issuse 31 (3), 15–22. Retrieved from www: https://scup-framework-production.s3.amazonaws.com/cms/asset_version/file/04/84/48483.pdf?AWSAccessKeyId=AKIAJYNXXDGIQEC64CEQ&Expires=1479076511&Signature=rx3r8nsF1acxCDd2F4X2M85zPSI%3D&response-content-disposition=inline% 3B%20filename%3D%22cortese.pdf%22&response-content-type=application%2Fpdf.
• Gardenswartz, L. & Rowe, A. (2003). Diverse Teams at Work: Capitalizing on the Power of Diversity. Alexandria, Virginia: Society for Human Resource Management.
• George, D & Mallery, P. (2006). SPSS for Windows Step by Step. A Simple Guide and Reference. 13.0 Update. Boston: Pearson.
• Gjerdrum Pedersen, E .R., Sánchez Gardey, G. & Tywuschik, S. (2011). Diversity Management at Business Schools and Universities: How Do We Change Tomorrow’s Managers? In: Gröschl, S. (Ed.). Diversity in the Workplace: Multi-disciplinary and International Perspectives (63–78) Farnham, Surrey, Burlington: Gower Publishing Limited.
• Glavič, P. & Kovačič Lukman, R. (2007). Review of sustainability terms and their definitions. Journal of cleaner production. 15 (18), 1875–1885.
• Greif, T. (2009). Upravljanje raznolikosti v zaposlovanju: smernice za delodajalce in sindikate. Ljubljana: Društvo Škuc.
• Harzing, A. W. & Pinnington, A. H. (2011). International Human Resource Management. Los Angeles, London, New Delhi, Singapore, Washington DC: Sage.
• Johnson, B. (2016). Kulturna inteligentnost za raznolika delovna okolja. HRM. 4, 65–67.
• Jonsen, K. et al. (2011). Diversity – A Strategic Issue?, In: Gröschl, S. (Ed.). Diversity in the Workplace: Multidisciplinary and International Perspectives (29–55). Farnham, Surrey, Burlington: Gower Publishing Limited.
• Jurić, V. (2005). Kurikulum suvremene škole. Pedagogijska istraživanja. 2, 185–197.
• Kosi, T. et al. (2012). Upravljanje raznolikosti v slovenskih in tujih podjetjih. Koper: Založba Univerze na Primorskem.
• Košak, A. (2010). Enakost in pravičnost v izobraževanju otrok v osnovni šoli. In: Peček, P (Ed.). Izzivi vodenja za raznolikost, Zbornik 14. Strokovnega posveta Vodenje v vzgoji in izobraževanju (11–19). Kranj: Šola za ravnatelje.
• Ličen, N. (2015). Trajnostni razvoj: od teorije k praksi v izobraževanju odraslih. Pospeševanje globalnega razvojnega modela kot izhodišče za načrtovanje zelenih izobraževalnih programov. Ajdovščina: Ljudska univerza.
• Litvin, D. (2006). Diversity: Making space for a better case. In: Konrad, A. M. et al. (Eds.). Handbook of Workplace Diversity (75–94). London: Sage.
• Milharčič Hladnik, M. (2003). Bogastvo konceptualizacij in analiz šolske uspešnosti. In: Razdevšek Pučko, C. (Ed.). Uspešnost in pravičnost v šoli (99–116). Ljubljana: Pedagoška fakulteta.
• Nemec, V. (2005). Kako do uspešnega menedžmenta. Ljubljana: Modrijan.
• Peček, M. & Lesar, I. (2006). Pravičnost slovenske šole: mit ali realnost. Ljubljana: Sophia.
• Plascha, G. R. & Welsch, H. P. (1990). Emerging Structures in Entrepreneurship Education: Curricular Designs and Strategies. Entrepreneurship: Theory and Practice. 3, 55–71.
• Pont, B., Nusche, D. & Hopkins, D. (2008). Improving school leadership. Pariz: OECD.
• Prasad, P. & Mills, A. J. (1997). From Showcase to Shadow: Understanding the Dilemmas of Managing Workplace Diversity, In: Prasad, P. (Ed.). Managing the Organizational Melting Pot: Dilemmas of Workplace Diversity (3–27). London: Sage.
• Previšić, V. (2005). Kurikulum suvremenog odgoja i škole: metodologija i struktura. Pedagogijska istraživanja. 2, 165–173.
• Rozman, a. (2016). Kako izkoristiti potencial raznolikih timov. HRM. 4, 16–19.
• Wangare Wambui, T. et al (2013). Managing Workplace Diversity: A Kenyan Perspective. International Journal of Business and Social Science. 4 (16), 199–218.
• West_Burnham, J. (2010). Vodenje za raznolikost: zagotavljanje enakosti, vključenosti in socialne pravičnosti. Vodenje v vzgoji in izobraževanju. 1, 7–16.
• Wright, T. (2006). The Evolution of Sustainability Declarations in Higher Education. In: Corcoran, P. B. & Wals, A. E. J. (Eds.). Higher Education and the Challenge of Sustainability. Dordrecht: Kluwer Academic Publishers.
• Zanoni, P. et al. (2010). Unpacking Diversity, Grasping Inequality: Rethinking Difference through Critical Perspectives. Organization. 17 (1), 9–29.

Copyright © 2016 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.