Далиборка Р. Поповић, Универзитет у Крагујевцу, Природно- математички факултет, имејл: daliborka.p76@gmail.com
Милош M. Лазовић, Школска управа у КраљевуЖарко Б. Милосављевић, Школска управа у Краљеву

Иновације у настави, XXIX, 2016/3, стр. 73–83

doi:10.5937/inovacije1603073P

| PDF | | Extended summary PDF |

Резиме: Интензивне друштвене промене, достигнућа у области савремене технологије и потребе тржишта захтевају промену парадигме образовања, којa подстиче максималан развој потенцијала сваког детета. Основни циљеви образовања у Србији, дефинисани у Закону о основама система образовања и васпитања, јесу доступност, квалитетно образовање за све и демократизација образовања, што подразумева инклузивно образовање које отвара могућност да сва деца добију подршку за развијање образовних потенцијала. Осим укључивања у  редован васпитно-образовни систем деце са сметњама у развоју и деце из маргинализованих група, наведени циљеви се односе и на даровиту деци, која су неретко занемарена и недовољно видљива. У раду је разматран појам даровитости, потребе даровитих ученика у школи и рад на развијању њихових потенцијала кроз теоријски концепт, а кроз анализу педагошке документације четрдесет шест основних школа у Рашком округу сагледани су посвећеност идентификацији и пружање подршке развијању даровитости. Анализом је утврђено да од укупно тридесет хиљада деветсто деведесет и два ученика по ИОП-у 3 ради свега шеснаест ученика, и то углавном на нивоу једног наставног предмета. Наведени подаци не иду у прилог савременим захтевима образовања који се односе на пружање једнаких шанси сваком ученику за остваривање потенцијала у школи, чему у прилог иде и чињеница да се планирању рада са даровитим ученицима у годишњим плановима рада не даје довољно простора.

Кључне речи: даровитост, подршка даровитости, ИОП 3, наставник.

Summary: Intensive social changes, achievements in the field of contemporary technology and the market needs demand the change in the paradigm of education, which stimulates maximal development of potential of each child. Basic aims of education of Serbia are defined by the Law of the bases of pedagogical and educational work, are approachability, quality education for everybody and democratization of education, which means inclusive education which opens possibilities for all children to develop their educational potentials. Apart from including children with developmental disabilities from marginalized groups, the stated aims refer to the gifted children, as well, who are very often neglected and insufficiently visible. In the paper, we have discussed the term of giftedness, needs of the gifted children at school and work on developing their competencies through analysis of pedagogical documentation in the 46 primary school in the county of Raska. Devotedness, identification and giving support to development of the gifted were analysed in the paper. Analysis has proved that only 16 students of 30992 work according to IOP, and this is only within a single teaching subject. Stated data are not in accordance with contemporary requirements of education, which do not refer to giving equal chances to each student concerning realisation of potentials at school, and the fact is that planning work with gifted children in the syllabi is not given sufficient space.
Key words: giftedness, support to giftedness, IOP3, teacher.
Литература

• Adžić, D. (2011). Darovitost i rad s darovitim učenicima. Kako teoriju prenijeti u praksu. Život i škola. 25 (1/2011), 57, 171–184.
• Altun, F. & Yazici, H. (2014). Perfekcionizam, školska motivacija, stilovi učenja i akademski uspjeh darovitih i nedarovitih učenika. Croatian Journal of Education: Hrvatski časopis za odgoj i obrazovanje. 16 (4). DOI:10.15516/cje.v16i4.559
• Arsić, Z. M., Vučinić, D. S. (2013). Individualizovana nastava u funkciji podsticanja razvoja darovitosti i kreativnosti kod učenika. U: Jovanović, B. (ur.). Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini 43–2 (25–39). Priština: Filozofski fakultet.
• Colangelo, N. & Davis, G. A. (2003). Introduction and overview. In: Colangelo, N. &
• Davis, G. A. (Eds.). Handbook of gifted education (7–8). Boston: Allyn and Bacon.
• Cvetković-Lay, J., Majurec-Sekulić, A. (1998). Darovito je što ću s njim?. Zagreb: Alineja.
• Čudina-Obradović, M. (1990). Nadarenost – razumijevanje, prepoznavanje, razvijanje. Zagreb : Školska knjiga.
• Delors, J. (1998). Učenje: blago u nama. Zagreb: Educa.
• Đorđević, B. (1979). Individualizacija vaspitanja darovitih. Beograd: Prosveta
• Koren, I. (1989). Kako prepoznati i identificirati nadarenog učenika. Zagreb: Školske novine.
• Maksić, S. (1998). Darovito dete u školi. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku (2010). Službeni glasnik RS, 63.
• Renzulli, J. S. (2003). The three-ring conception of giftedness: Its implications for understanding nature of innovation. In: Shavinina, L. V. (Ed.). The international handbookon innovation (79–96). Amsterdam: Elsevier Science Ltd.
• Sekulić-Majurec, A. (1995). Darovita djeca i obitelj: Istine i zablude. Društvena istraživanja: časopis za opća društvena pitanja. 4 (4–5(18–19)), 551–561.
• Šimunović, Z. (2013). Otkrivanje i rad s darovitim učenicima u glazbenoj školi. Život i škola : časopis za teoriju i praksu odgoja i obrazovanja. LIX (29), 288–299.
• Vizek- Vidović, V., Rijavac, M., Vlahović-Štetić, V., Miljković, D. (2003). Psihologija obrazovanja. Zagreb: IEP – Vern.
• Vranjković, Lj. (2010). Daroviti učenici. Život i škola. 24 (2/2010), 56, 253–258.
• Winner, E. (2005). Darovita djeca. Lekenik: Ostvarenje d.o.o.
• Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2013). Službeni glasnik RS, 72/2009, 52/2011 i 55/2013.