Мирсада С. Зукорлић, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Наставно одељење Нови Пазар, имејл: mirsada.ljajic@uf.bg.ac.rs

Иновације у настави, XXIX, 2016/1, стр. 92–104

doi:10.5937/inovacije1601092Z

| PDF | | Extended summary PDF |

Резиме: У раду су представљени резултати теоријске анализе међусобне условљености педагошке комуникације и социјалне компетенције ученика, са посебним освртом на то да ли и на који начин примена педагошке комуникације, укључујући њене аспекте, чиниоце, педагошке принципе и активности, утиче на развој вештина социјалне компетенције ученика? Истраживање иде у корак са новим поимањем процеса васпитања, које се трансцедентално-филозофски тек од друге половине 20. века почело третирати као „комуникација“ између наставника и ученика. Иницирања и спровођења оваквих истраживања су значајна за јасну концептуализацију социјалних вештина и социјалне компетентности, јер се настава заснива на облицима социјалне интеракције и васпитни ефекти (вредносни систем, ставови, интересовања…) зависе од социјалног искуства ученика. Теоријском анализом утврдили смо важне одлике педагошке комуникације: условљеност циљем васпитања, професионално осмишљавање и програмирање њеног тока и исхода од стране васпитача, висок ниво интеракције и могућност обостраних утицаја, отвореност, интерперсоналност, активно слушање, разумевање, постојање емоција, емпатија. Педагошки осмишљена и реализована комуникација представља оквир за развој комуникационих компетенција ученика које су вишедимензионалне и повезане са другим компетенцијама и аспектима њихове личности. Развој комуникационих компетенција ученика није једини и главни циљ, већ њихов развој уједно представља основу за развој других способности које су повезане са комуникационим компетенцијама и које се на њих надовезују: професионалне, радне, акционе, социјалне, креативне, интелектуалне…
Развијеност социјалне компетенције ученика увек подразумева да он има изграђене (усавршене) комуникативне компетенције, јер без њих не би могао да се афирмише у социјалном окружењу. Од школе се очекује да свој начин рада са ученицима прилагоди новим потребама, како би се из низа индивидуалних и социјалних способности (потенцијали) развили поједини сегменти као капацитет за социјалну успешност, односно као социјална компетентност.

Кључне речи: васпитање, ученик, интеракција, педагошка комуникација, социјална компетенција.

Summary: In this paper, we are presenting results of the theoretical analysis of mutual conditioning of pedagogical communication and social competencies of students with special review on the ways in which ways influence the social competencies of students. The research keeps pace with the new comprehension of the process of education, which transcedentaly-philospohically only in the second half of the 20th century started to be treated as “communication“ between teachers and students. Initiating and managing this kind of research are significant for clear conceptualisation of social skills and social competency, because teaching is based on the forms of social interaction and pedagogical effects (value systems, attitudes, interests…), depend on social experience of students. Theoretical analysis proved significant features of pedagogical communication: conditioning with the system of pedagogical work, professional creating and programming its currents and outcomes by the pedagogues, high level of interaction and possibilities of mutual interests, openness, interpersonally, active listening, understanding, exhibiting of emotions, empathy. Pedagogically formulated and realised communication represents the frame for development of communication competencies of students which are multi-dimensional and connected to other competencies and aspects of their personalities. Development of communication competencies of students is not the only and main aim, but their development represents at the same time the basis for development other abilities which are connected to communication competencies and which are chained to them: professional, work, action, social, creative, intellectual…
Development of social competencies of students always means that she/he has created (mastered) communication competencies, because without them, he could not be affirmed within social environment. The school is expected to adjust way of work with students to new needs, so that from many individual and social abilities (potentials) some segments could be developed such as
capacities for social achievements, i.e. social competency.

Key words: pedagogical work, student, interaction, pedagogical communication, social competence.

Литература

• Brаtаnić, М. (1990). Мikrоpеdаgоgiја – intеrаkciјskо-kоmunikаciјski аspеkt оdgоја. Zаgrеb: Škоlskа knjigа.
• Brdar, I. (1993). Što je socijalna kompetencija? Godišnjak Zavoda za psihologiju (13–22). Rijeka: Sveučilište u Rijeci.
• Gresham, F. M. (1986). Conceptual issues in the assessment of social competence in children. In: Strain, P. S., Guralnick, M. J. & Walker, H. M. (Eds.). Children’s social behavior: development, assessment and modification (215–284). Orlando: Academic press.
• Gudјоns, H. (1994). Pеdаgоgikа. Zagreb: Еdukа.
• Јоvаnоvić, B. (2004). Škоlа i vаspitаnjе. Jagodina: Učitеlјski fаkultеt.
• Knеžеvić-Flоrić, O. (2005). Pеdаgоgiја rаzvоја. Novi Sad: Filоzоfski fаkultеt.
• Knežević-Florić, O. (2006). .Pretpostavke teorije komunikativne akcije kao moguća osnova pedagoške komunikacije. Razvijanje komunikacionih kompetencija nastavnika i učenika. Jagodina – Kragujevac: Pedagoški fakultet, Filološko-umetnički fakultet.
• Krnjајić, S. (2002). Sоciјаlni оdnоsi i оbrаzоvаnjе. Beograd: Institut zа pеdаgоškа istrаživаnjа.
• Krnjајić, S. (2007). Pоglеd u rаzrеd. Beograd: Institut zа pеdаgоškа istrаživаnjа.
• Kulić, R., Dеspоtоvić, М. (2004). Uvоd u аndrаgоgiјu. Bеоgrаd: Svеt knjigе.
• Lihаčеv, B. Т. (2000). Pеdаgоgikа. Моskvа: Kurs lеkciј.
• Katz, L. G. i McClellan, D. E. (1999). Pоdsticаnjе rаzvоја dјеčiје sоciјаlnе kоmpеtеnciје. Zаgrеb: Eduka.
• Pedagoški leksikon (1996). Pedagoški leksikon. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Sarason, B. (1981).The Dimensions of Social Competence. London: The Gulford Press.
• Spаsеnоvić, V., Мirkоv S. (2006). Intеrvеntni prоgrаmi rаzviјаnjа sоciјаlnih vеštinа učеnikа. Nаstаvа i vаspitаnjе, 1/2007.
• Sergejev, I. S. (2004). Osnovy pedagogičeskoј dejatel’nostiy. Minsk.
• Stojanović, A. (2006). Razvijanje komunikacionih sposobnosti u nastavi iz ugla komunikativne pedagogije i savremene komunikacijske paradigme. Razvijanje komunikacionih kompetencija nastavnika i učenika.. Jagodina – Kragujevac: Pedagoški fakultet, Filološko-umetnički fakultet.
• Тrnаvаc, N. (1993). Pеdаgоg u škоli. Bеоgrаd: Učitеlјski fаkultеt.
• Тrnаvаc, N. (2003). Komunikacija i mediji. Tri epohe i tri teorijske koncepcije o komunikaciji u školskoj nastavi. Jagodina – Beograd: Pedagoški fakultet, Institut za pedagoška istraživanja.
• Wine, J. D. & Smye, M. D. (1981). Social Competence. London: The Guilford Press.
• Zukorlić, M. (2012). Unapređivanje komunikacije u školi. Beograd: Učiteljski fakultet.