Вера Д. Вечански, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, имејл: vera.vecanski@uf.bg.ac.rs

Иновације у настави, XXIX, 2016/1, стр. 77–91

doi:10.5937/inovacije1601077V

| PDF | | Extended summary PDF |

Резиме: Ручно израђене играчке су у овом раду дефинисане као различити предмети који сe са децом предшколског узраста у вртићу могу израђивати у оквиру ликовних активности. Израђени предмети се потом могу користити у игри преузимајући тако улогу играчке. Уколико се ове ликовне активности планирају и реализују на методички адекватан начин, тако да се деца играју, размишљају, истражују, комуницирају, постижу се и различити сазнајни и развојни циљеви. Циљ рада јесте да се истраже и утврде позитивни ефекти које процеси ручног израђивања предмета/играчака и начини њиховог коришћења могу имати на свеукупни развој деце предшколског узраста, то јест да се утврди њихов развојни потенцијал и покаже њихов холистички карактер. У ту сврху дефинисане су перспективе из којих су посматране ове активности, а које уједно представљају ослонце за теоријско утемељење ове теме: 1) холистички приступ васпитању и образовању деце предшколског узраста; 2) интегративни приступ уметничким/ликовним активностима и 3) дечја игра, а потом су успостављене везе између њих идентификовањем њихових заједничких одлика. Из перспективе кључних аспеката развоја и позитивних ефеката који су присутни током ликовних активности у оквиру којих се могу израђивати играчке, приказани су и анализирани примери ручно израђених играчака и начини њиховог коришћења у методичкој пракси, с намером да се у пракси потврде почетне претпоставке о томе да, уколико се спроводе на методички одговарајући начин, oвe активности доприносе целовитом развоју детета. Eмпиријским истраживањем испитивано је мишљење васпитача у нашим вртићима о значају ручног израђивања играчака и њихове употребе, као и постојећа пракса и могући проблеми у њиховом спровођењу. Резултати истраживања показују да васпитачи у изузетној мери увиђају значај ових процеса за све аспекте развоја детета, али да њихова заступљеност, иако задовољавајућа, није у складу са значајем који им васпитачи приписују.

Summary: Hand-made toys in this paper are defined as different objects which can be made with children of a pre-school age in a kindergarten within Arts and Crafts activities. Made objects can be used for playing afterwards, having the roles of toys. If these Arts and Crafts activities are planned and realised in a methodologically adequate way, so that children can play, think, explore, and communicate, therefore different cognitive developmental aims are achieved. The aim of the paper is to research and determine positive effects which the processes of hand-made objects/toys and the ways they are used can have on the overall development of children of pre-school age, i.e. to determine their developmental potential and to show their holistic character. For this purpose, there were perspectives defined from which these activities were observed, and which, at the same time represent the pillar for theoretical foundation of this topic: 1) holistic approach to education and education of children of pre-school age, 2) integrative approach to art activities and 3) children’s play and the founded connection between them by identifying their mutual features. From the perspective of key aspects of development and positive effects which are present during arts and crafts activities within which the toys can be made, we have shown and analysed the examples of hand-made toys and ways of their use in methodological praxis with the intention to determine in praxis the initial assumptions about the fact that if they are done in a methodologically accurate way, these activities contribute to the entire development of children. Empirical research included the attitudes of pre-school teachers in our kindergartens about the significance of hand-made toys and their use as well as the existing praxis and possible problems in their realisation. Results of the research show that pre-school teachers in great extent understand the significance of these processes for all aspects of children’s development, but that their involvement, although satisfactory is not in accordance with the significance which pre-school teachers aim at.

Key words: hand-made toys, developmental potential, play, interactive approach to art activities, holistic approach to pedagogical and educational work with children of pre-school age.

Литература

• Arnhajm, R. (1985). Vizuelno mišljenje – jedinstvo slike i pojma. Beograd: Univerzitet umetnosti.
• Auer, A. (2014). Learning About the World Through Modeling: Sculptural Ideas for School and Home. Chatham, NY: Waldorf Publications.
• Beljanski-Ristić, Lj. (1997). Dete u igri drame i pozorišta. U: Marković, M. i dr. (ur.). Korak po korak 2 (267– 302). Beograd: Kreativni centar.
• Dewey, J. (1997). Experience and Eduction. New York, NY: Touchstone.
• Eisner, E. W. (1990). The Role of Art and Play in Children’s Cognitive Development. In: Klugman, Е., Smilansky, S. (Eds.). Children’s Play and Learning: Perspectives and Policy Implications (43–58). New York and London: Teachers College Press.
• Elkind, D. (2007). The Power of Play, Learning What Comes Naturally. Cambridge, MA: Da Capo Press.
• Elkonin, D. B. (1978). Psihologija dečje igre. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Forbes, S. H. (2003). Holistic education: An Analysis of Its Ideas and Nature. Brandon, VT: Foundation for Educational Renewal.
• Frost, J. L. (1992). Play and Playscapes. Albany, NY: Delmar Publishers Inc.
• Honore, K. (2009). Pod pritiskom, spašavanje djece od kulture hiperroditeljstva. Zagreb: Algoritam.
• Hadži-Jovančić, N. (2012). Umetnost u opštem obrazovanju: Funkcije i pristupu nastavi. Beograd: Učiteljski fakultet, Klett.
• Malaguzzi, L. (1998). History, Ideas and Basic Philosophy: An Interview with Lella Gandini. In: Edwards, C. et al. (Eds.). The Hundred Languages of Children: the Reggio Emilia Approach: Advanced Reflections (49–97). Westport, CT: Ablex Publishing Corporation.
• Miller, J. P. (Ed.). (2007). The Holistic Curriculum. Toronto, CA: OISE Press.
• Montesori, М. (2001). Otkriće deteta. Beograd: Čigoja štampa.
• Montesori, М. (2010). Upijajući um. Beograd: DN centar.
• Montessori, M. (1912). The Montessori Method: Scientific Pedagogy as Applied to Child Education in „The Children’s Houses“. New York: Frederick A. Stokes Company. Retrieved June 12, 2013. from http://digital. library.upenn.edu/women/montessori/method/method.html.
• Montessori, M. (1917). Spontaneous Activity in Education. New York: Frederick A. Stokes Company. Retrieved July 12, 2013. from http://www.gutenberg.org/files/24727/24727-h/24727-h.htm.
• Piaget, J. (1932). Play, Dreams, and Imitation. New York, NY: Norton.
• Seitz, M. i Hallwachs, U. (1997). Montessori ili Waldorf? Zagreb: Eduka.
• Smilansky, S. (1968). The Effects of Sociodramatic Play on Disadvantaged Preschool Children. New York, NY: John Wiley & Sons.
• Steiner, R. (1996). Education of the Child, and Early Lectures on Education. Hudson, NY: Anthroposophic Press.
• Steiner, R. (2004). A Modern Art of Education. Lectures Presented in Ilkley, Yorkshire, August 5–17, 1923. Great Barrington, MA: Anthroposophic Press. Vecchi, V. (2010). Art and Creativity in Reggio Emilia: Exploring the Role and Potential of Ateliers in Early Childhood Education. London and New York: Routledge.
• Večanski, V. (2015a). Razvojni i likovni potencijal ručno izrađenih igračaka na predškolskom uzrastu: primer Valdorf pedagogije. Inovacije u nastavi, 15 (1), 92–104.
• Večanski, V. (2015b). Developmental Potential of Handmade Toys at Preschool Age: Preschool Teacher’s Perspective. In: Radovanović, I. & Zaclona, Z. (Eds.). Modern Trends in Teaching and Education (172–186). Belgrade – Nowy Sacz: University of Belgrade, Teacher Education Faculty, State Higher Vocational SchoolNowy Sacz.
• Vygotsky, L. S. (1966). Play and Its Role in the Mental Development of the Child. Voprosy psikhologii, 6. (A stenographic record of a lecture given in 1933). Retrieved November 24, 2014. from https://www.marxists.org/archive/vygotsky/works/1933/play.htm.