Наташа З. Лалић Вучетић, Институт за педагошка истраживања, Београд, имејл: nlalic@ipi.ac.rs

Иновације у настави, XXIX, 2016/1, стр. 1–15

doi:10.5937/inovacije1601001L

| PDF | | Extended summary PDF |

Резиме: На развој мотивације за учење могуће и потребно је утицати, а најзначајнија улога у томе припада школи, односно наставнику у процесу наставе. Развој мотивације за учење подразумева низ планираних и осмишљених корака у активностима учења, што представља основно полазиште нашег истраживања. Дакле, с једне стране, значајна је интеракција са наставником, а, с друге стране, организација наставе. У раду су изложени резултати једног дела ширег емпиријског истраживања којим се испитују значај и могућности развијања мотивације за учење. Циљ истраживања односи се на утврђивање основних карактеристика педагошких уверења и различитих врста поступака наставника у развијању ученикове мотивације за учење. У истраживању су учествовала сто педесет два наставника предметне наставе и сто шездесет пет ученика осмог разреда основне школе. Налази истраживања показују да постоје разлике у уверењима наставника о мотивацији за учење и наставници приписују различита значења мотивацији, као и то да је структура ставова наставника и ученика о природи, значају и могућностима развијања мотивације сложена, вишедимензионална, са различито израженим и међусобно повезаним димензијама.

Кључне речи: мотивација, учење, наставник, ученик, поступци мотивисања.

Summary: It is possible and necessary to influence development of motivation, and the most important role belongs to the school, i.e. a teacher in the process of teaching. Development of motivation for learning means a sequence of carefully and thoughtfully planned in the activities of learning and this presents the basic standing point of our research. So, from one side, interaction with a teacher is necessary, and on the other hand organisation of teaching. In the paper, we have presented the result of a wider empirical research which examines significance and possibilities of development motivation for learning. The aim of the research refers to the determination of basic characteristics of pedagogical postulates and different kinds of teachers’ procedures in developments students’ motivation for learning. The research included 152 subject teachers and 165 students of the eighth grade of the primary school. The results of the research point at the fact that there are differences in teachers’ beliefs about motivation for learning and teachers give different meaning to motivation, as well as that the structure of attitudes of teachers and teachers about nature, significance and possibilities of development of motivation is complex, multi dimensional with differently expressed an inter-connected dimensions.

Key words: motivation, learning, teacher, student, motivational procedures.

Литература

• Assor, A., Kaplan, H. & Roth, G. (2002). Choice is good, but relevance is excellent: autonomy-enhancing and suppressing teacher behaviours predicting students’ engagement in schoolwork. British Journal of Educational Psychology, 72, 261–278.
• Baucal, A., Pavlović-Babić, D., Đurić, B., Tošković, O., Radišić, J., Stanković, D. i Buđevac, N. (2009). Školska motivacija učenika u Srbiji (neobjavljeni istraživački izveštaj). Beograd: ZВKOВ.
• Brophy, J. (2004). Motivating students to learn. London: Lawrence Erlbaum Associates.
• Deci, E. L. & Ryan, R. M. (1985). Intrinsic motivation and self-determination in human behavior. New York: Plenum.
• Deci, E. L., Ryan, R. M. & Williams, G. C. (1996). Need satisfaction and the self-regulation of learning. Learning and Individual Differences, 8 (3), 165–183.
• Deci, E. L. & Ryan, R. M. (2001). Handbook of self-determination research. Rochester, NY: University of Rochester Press.
• Deci, E. L. & Ryan, R. M. (2008). Facilitating optimal motivation and psychological well-being across life’s domains. Canadian Psychology, 49 (51), 14–23.
• Đerić, I., Bodroža, B. i Lalić-Vučetić, N. (2012). Inicijativa i autonomna motivacija. U: Šefer, J. i Ševkušić, S. (ur.). Stvaralaštvo, inicijativa i saradnja – novi pristup obrazovanju (125–152). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Eccles, J. S. & Wigfield, A. (2002). Motivational beliefs, values and goals. Annual Review of Psychology, 53 (2), 109–132.
• Good, T. & Brophy, J. (2000). Looking in classrooms. New York: Longman.
• Grolnick, W. S. & Ryan, R. M. (1987). Autonomy in children’s learning: an experimental and individual difference investigation. Journal of Personality and Social Psychology, 52 (5), 890–898.
• Grolnick, W. S. (2009). The role of parents in facilitating autonomous self-regulation for education. Theory and Research in Education, 7 (2), 164–173.
• Hamre, B. K. & Pianta, R. C. (2001). Early teacher-child relationships and the trajectory of children’s school outcomes through eighthgrade. Child Development, 72 (2), 625–638.
• Hardre, P. & Reeve, J. (2003). A motivational model of rural students’ intentions to persist in versus drop out of high school. Journal of Educational Psychology, 95, 347–356.
• Lalić-Vučetić, N. (2007). Podsticanje učenika pohvalom i nagradom. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Lalić-Vučetić, N. i Gundogan, D. (2015). Učenje zasnovano na iskustvu: izazov za savremenu školu. U: Lazarević, E., Stevanović, J. i Stanković, D. (ur.). Nove uloge za novo doba: prilozi za redefinisanje obrazovne prakse (93–112). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Maehr, M. L. & Meyer, H. A. (1997). Understanding motivation and schooling: where we’ve been, where we are, and where we need to go. Educational Psychology Review, 9 (4), 371–409.
• Niemiec, C. P. & Ryan, R. M. (2009). Autonomy, competence and relatedness in the classroom: applying selfdetermination theory to educational practice. Theory and Research in Education, 7 (2), 133–144.
• Palekčić, M. (1985). Unutrašnja motivacija i školsko učenje. Sarajevo: Svjetlost, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Rajović, В. i Radulović, L. (2007). Kako nastavnici opažaju svoje inicijalno obrazovanje – na koji način su sticali znanja i razvijali kompetencije. Nastava i vaspitanje, 56 (4), 413– 434.
• Radulović, L. i Mitrović, M. (2011). Zašto su nastavne metode u našim školama nedovoljno raznovrsne? Nastava i vaspitanje, 60 (3), 367–377.
• Reeve, J. & Jang, H. (2006). What teachers say and do to support students’ autonomy during a learning activity. Journal of Educational Psychology, 98 (1), 209–218.
• Ryan, R. M. & Powelson, C. L. (1991). Autonomy and relatedness as fundamental to motivation and education. Journal of Experimental Psychology, 60 (1), 49–66.
• Ryan, R. M. & Deci, E. L. (2000). Intrinsic and extrinsic motivations: classic definitions and new directions. Contemporary Educational Psychology, 25, 54–67.
• Stančić, M., Jovanović, O. i Simić, N. (2013). Perspektive o nastavi budućih nastavnika: U šta veruju, čemu bi težili i šta bi radili u nastavi. Andragoške studije, 1, 131–146.
• Suzić, N. (1998). Kako motivisati učenike. Srpsko Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Republike Srpske.
• Šefer, J. (2005). Kreativne aktivnosti u tematskoj nastavi. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Trebješanin, B. (1998). Intrinzična motivacija kao cilj nastavnog procesa. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 30, 168–179.
• Trebješanin, B. (2009). Motivacija za učenje. Beograd: Učiteljski fakultet.
• Wigfield, A. & Eccles, J. (2000). Expectancy – value theory of achievement motivation. Contemporary Educational Psychology, 25 (1), 68–81.
• Woolfolk, A. E. (1995). Educational psychology. Boston: Allyn and Bacon.
• Zimmerman, B. (1990): Self-regulated learning and academic achievement: An overview. Educational Psychologist, 25 (1), 3–17.