Неопходност верског образовања за развој целосне личности
др Бошко Миловановић, Учитељски факултет у Призрену, Лепосавић, Универзитет у Приштини,
имeјл: bosko.lj.milovanovic@gmail.com
др Хаџи Милош В. Видаковић, Факултет спорта и физичког васпитања, Лепосавић, Универзитет у Приштини
Иновације у настави, XXVIII, 2015/2, стр. 89–96
|PDF|
Резиме: Циљ образовања и васпитања као целовите категорије може да буде само један – стварање слободне и целосне личности. У том смислу, незаобилазан је значај верског образовања. Наше школство има историјску улогу на путу остварења верског образовања. Умногоме је олакшан процес верског образовања, па и васпитања, јер је верска настава враћена у школу. То је неопходна мера за досезање циља – развоја слободне, просвећене личности. Од ученика, „малог човека“, не треба стварати ни Ничеовог натчовека, ни атеизираног нечовека, него је потребно омогућити потпуну реализацију његове личности и непрестано напредовање ка бивању човеком.
Кључне речи: верско образовање, верско васпитање, личност, духовност
Summary: The aim of education and pedagogical work as a complex category can be a unique one – creating free and complete personality. In this sense, significance of Religious education is unavoidable. Our school system has a historical role in the path of realising religious education. The process of religious education and pedagogical work has been simplified, because Religious Education has become a school subject. This is where we need the measure for reaching the aim, towards development of free,
enlightened personality. A student “little man” should not be either Nice’s super-human or atheist non-human, but it is necessary to realise complete realisation of his personality and permanent advancement towards being a man.
Key words: Religious education, religious pedagogical work, personality, spirituality.
Литература
- Berđajev, N. (2001). Smisao stvaralaštva. Beograd: BRIMO.
- Berđajev, N. (2002а). O čovekovom ropstvu i slobodi. Beograd: BRIMO.
- Berđajev, N. (2002b). Carstvo duha i carstvo ćesara. Beograd: BRIMO.
- Biblija, Sveto pismo (2005), Glas crkve, eparhija Šabačko-valjevska. Valjevo, Šabac.
- Bojanin, S. (2002). Tajna škole. Beograd: Samostalno izdanje Bojanin Micić.
- Bojanin, S. (2009). Gordijev čvor. Vrnjačka Banja: Bratstvo Sv. Simeona Mirotočivog.
- Đorđević, J. (2009): Problemi i uloga pedagoških ciljeva sa osvrtom na taksonomiju obrazovanja. U: Špijunović, K. (ur.). Obrazovanje i usavršavanje nastavnika – Ciljevi i zadaci vaspitno-obrazovnog rada (39– 52). Užice: Učiteljski fakultet.
- Hamvaš, B. (1999): Scientia Sacra II – Hrišćanstvo. Beograd: Dereta.
- Hegel, G. (1986). Estetika. Beograd: BIGZ.
- Jerotić, V. (2002). Individuacija i (ili) oboženje. Beograd: Ars Libri.
- Jerusalimski, K. (2009). Katiheze i ostala dela. Nikšić: Manastir Ostrog.
- Komenski, J. (1997). Velika didaktika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
- Menj, A. (1999). Izvori religije. Beograd: Zepter Book World.
- Milovanović, B. i Stakić, M. (2014). Smisao i značaj verskog obrazovanja. Pedagogija, 69 (4), 505–511.
- Potkonjak, N. (2009). Cilj vaspitanja je polazište, osnova i okvir svakog društveno organizovanog vaspitanja i pedagogije čiji je ono predmet proučavanja. U: Špijunović, K. (ur.). Obrazovanje i usavršavanje nastavnika – Ciljevi i zadaci vaspitno-obrazovnog rada (19–38). Užice: Učiteljski fakultet.
- Spinoza, B. (1983). Etika. Beograd: BIGZ.
- Vraneš, A.,Marković, Lj., Janićijević, J. (2008): Etičnost u nauci i kulturi. Beograd: Filološki fakultet.