др Мирко Дејић, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, имeјл: mirko.dejic@uf.bg.ac.rs
др Саво Ћебић, Висока техничка школа струковних студија, Зрењанин, имeјл: cebics@gmail.com

Иновације у настави, XXVIII, 2015/2, стр. 79–88

doi:10.5937/inovacije1502079D

|PDF|

Резиме: Најстарије сачувано математичко дело у Русији написао је монах Антонијевог манастира у Новгороду Кирик. Рукопис има четири целине са двадесет седам параграфа. У њему су разна хронолошка израчунавања, као и календарска и астрономска питања. Кирик показује висок степен нумеричких и астрономских способности и указује на висок степен развоја математичких и астрономских наука у Русији у 12. веку. Циљ нашег рада јесте да осветлимо најстарији сачувани математички рукопис код Руса, али и словенских народа. Несумњиво је да је Кирик користио математичка и астрономска достигнућа која су била позната у 12. веку и шире од Русије, али као оригинално достигнуће Словена можемо видети записивање великих бројева. Начин тог записивања сазнајемо баш из Кириковог дела.

Кључне речи: математика, прва књига, хронологија, Русија, нумерација.

Summary: The oldest preserved mathematical work in Russian was written by the monk of Antonije Monastery in Novograd Kirk. There are four units in the manuscript and twenty-seven paragraphs. There are different chronological calculations, as well as calendar and astronomic questions. Kirk shows a great degree of numeric and astronomic abilities and shows a high degree of development of mathematical and astronomical sciences in Russia in the 12th century. The aim of our paper is to enlighten the oldest preserved mathematical manuscript of the Russians and Slavonic people. There is no doubt that Kirk used mathematical and astronomic achievements, which were known in the 12th century and wider from Russia, but as the original achievement of the Slavs, we can see noting of big figures. Kirk’s work reveals the ways they were noted.

Key words: mathematics, the first book, chronology, Russia, numeration.

Литература

• Dejić, M. (2013). Broj, mera i bezmerje. Beograd: Učiteljski fakultet.
• Dejic, M. (2014a). How the old Slavs (Serbs) wrote numbers. Journal: BSHM Bulletin: Journal of the British Society for the History of Mathematics, 29 (1), 2–17.
• Dejić, M. (2014b). Prvi mehanički sat u Moskvi, delo Srbina Lazara Hilandarca. Godišnjak (61–72). Vranje: Učiteljski fakultet.
• Goëtz, L. K. (1905). Kirchenrechtliche und kulturgeschichtliche Denkmäler Altrusslands nebst Geschichte des russischen Kirchenrechts. Stuttgart: Enke.

Литература на руском језику

• Болгарский, Б.В. (1979). Очерки по истории математики. Минск: Вишэйшая школа.
• Энциклопедия для детей. Аванта, Москва, 2005
• Зубов, В. П. (1953). Примечания “наставлению, как человеку познать счисление лет “ Кирика Новгородца. Историко-математические исследования, 6, 192 – 195.
• Зубов В. П. (1953). Кирик Новгородец и древнерусские деления часа. Историко-математические исследования, 6, 196–212.
• Кузнецов, Б.Г. (1940). Очерки истории русской науки, Москва-Лељинград.
• Рыбаков Б. А. (1960). История математики, Москва: Московский университет
• Симонов, Р. А. (1973). О композиционной структуре “Учения” Кирика Новгородца (1136 г.). Историко-математические исследования, 18, 264-277.
• Симонов, Р. А. (1980). Кирик Новгородец-ученый XII века. Москва: Наука
• Смирнов С. И. (1913). Древние руский духовник. Москва: Исследование по истории церковного быта.
• Юушиевич А.П. (1968). История математики в Росии до 1917. г. Москва: Наука.