др Весна С. Трифуновић, Универзитет у Крагујевцу, Факултет педагошких наука, Јагодинa,
имeјл: dimitrije95@ptt.rs

Иновације у настави, XXVIII, 2015/2, стр. 46–53

doi:10.5937/inovacije1502046T

|PDF|

Резиме: Далеко одмакли процес дехристијанизације модерних друштава, посебно друштава западног културног круга, која су, иначе, настала и развила се на хришћанској традицији, остварује снажан утицај на концепте и перспективе образовања. У новој парадигми образовања која уобличава такозвани јединствени европски образовни простор, хришћанске вредности су потиснуте, а централно место имају економске. Знање има цену, његово преношење и усвајање је саображено неолибералној стратегији развоја. Принципи ефикасности и тржишне оправданости образовања постају кључни; васпитање и, нарочито, хришћанско васпитање су потиснути у позадину: материјално је надвладало духовно. Улазак религије у образовне системе многих источноевропских друштава крајем деведесетих година, која су и тиме показивала намеру остваривања хармонизације са унијом развијених западних друштава – није допринео исцељењу духовног начела у појединцу или његовој припреми за живот вечни. Веронаука је уведена у школе, међутим, није се променило суштинско деловање институционализованог образовања на појединце – оно и даље настоји да човеков духовни живот „доведе у ред“ деловањем на такозвану психичку периферију или карактер. Није препозната важност васпитања целовите личности чије срце је надахнуто и отворено за сећање на Бога. С друге стране, најшири социокултурни контекст у којем се одвија институционализовано образовање не ствара најповољније услове за надахнуће душе: образовање не припрема душу за спасење, већ за живот у земаљској равни у којој уређивање духовног живота уступа пред уређивањем тварног живота.

Кључне речи: модерна друштва, глобализам, вредности, васпитање, хришћанско васпитање.

Summary: The process of dechristioanitianisation of modern societies has gone far away, particularly of societies of Western cultural circle, which have appeared and developed on Christian tradition and have strong influence on the concepts and perspectives of education. In the new paradigm of education which frames so-called a unique European area, Christian values are repressed, and the central place belongs to the economic ones. Knowledge has value, its transmission and adoption is collected in the neo liberal strategy of development. Principles of efficiency and market justification become the key points; upbringing, a particularly Christian upbringing have been suppressed: material values have overpowered the spiritual ones. Entrance of religion into the educational systems of many East European societies in the end of nineties, which have showed the intention of realisation of harmonisation with the union of developed Western societies – did not contribute to healing of the spiritual postulates in the individual or his preparation for eternal life. Religion as a subject has been introduced at schools, but in its essence institutional education has remained the same – it still exists in order to bring spiritual life in order dealing with psycho distance or character. Significance of upbringing whole personalities has not been recognised whose heart is inspired and open to remembering God. On the other hand, the widest socio cultural context in which institutional education is taking place does not create the most appropriate conditions for inspiring the soul: education does not prepare the soul for salvation, but for life in the earth’s plain in which nourishing spiritual life is neglected by nourishing the real life.

Key words: modern societies, globalism, values, upbringing, Christian upbringing

Литература

• Amonašvili, Š.A. (1999). Škola života. Beograd: Zajednica učiteljskih fakulteta Srbije.
• Bek, U. (2001). Rizično društvo. Beograd: Filip Višnjić.
• Boudon, R. (2012). Sociologija kao znanost. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk, Hrvatsko sociološko društvo.
• Bruner, Dž. (2000). Kultura obrazovanja. Zagreb: Educa.
• Delor, Ž. (1996). Obrazovanje skrivena riznica. Beograd: Ministarstvo prosvete Republike Srbije.
• Furastje, Ž. (1973). Univerzitet pred stečajem. Beograd: Duga.
• Genon, R. (1987). Mračno doba. Čačak: Gradac.
• Mejer, Т. (2009). Identitet Evrope. Beograd:Službeni glasnik.
• Senet, R. (2009). Kultura novog kapitalizma. Beograd: Arhipelag.
• Trbojević, D. (1938). Obrazovanje savesti. Beograd: Srpska кraljevska аkademija.
• Трифуновић, В. (2010). Културна политика и образовање у савременом друштву. Српска политичка мисао, 30/4: 173-186.
• Трифуновић, В. (2008). Религија и образовање: промене у образовној култури у савременом српском друштву. У Љ. Митровић и Г. Стојић (ур.), Изазови и домети савремене социологије друштвеног развоја, 395 – 404. Ниш: Филозофски факултет департман за социологију и центар за социолошка истраживања.
• Трифуновић, В. (2008). Образовање и религија. Јагодина: Педагошки факултет.
• Zenjkovski, V. V. (2002). Problemi vaspitanja u svetlu hrišćanske antropologije. Beograd: Brimo.
• Dechrisitianity of Modern Society and Christian Pedagogical Work