Рајка С. Ђевић, Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија, имејл: rajkadjevic@gmail.com
Миља Б. Вујачић, Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија
Иновације у настави, XXXVII, 2024/3, стр. 43–58

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2403043D

Резиме: Циљ истраживања односио се на добијање увида у наставничке перцепције социјалног статуса ученика који имају тешкоће у развоју у одељењу, као и у њихова мишљења о чиниоцима који на дати статус утичу. Узорак је чинило 50 наставника који предају различите наставне предмете из седам средњих стручних школа у Србији, различитих подручја рада. У истраживању је примењен упитник са питањима отвореног типа, у којем је од наставника тражено да опишу социјални статус ученика који имају тешкоће у развоју у одељењу, те да наведу кључне чиниоце који су на дати статус утицали. У обради података коришћена је квалитативна интерпретативна феноменолошка анализа. Главни налаз истраживања упућује на то да је социјални положај ученика који имају тешкоће у развоју неповољнији у односу на социјални статус осталих ученика, те да на њега значајно утичу различити чиниоци као што су: индивидуалне карактеристике ученика, нереално високе аспирације или ниска очекивања родитеља, индиферентан однос осталих вршњака према овим ученицима, недостатак подршке, негативни ставови и стереотипи у школском и друштвеном контексту. Наставници су посебно свесни значаја сопствене улоге и одговорности у унапређивању социјалног положаја ученика који имају те-шкоће у развоју. Неопходно је на нивоу образовног система и школе више пажње посветити припреми наставника за реализацију инклузивног образовања и примену диференцираног приступа. Важно је подизати општи ниво компетентности ученика који имају тешкоће у развоју, унапређивати социјалне вештине осталих вршњака у одељењу и реализовати програме оснаживања родитељских капацитета.

Кључне речи: инклузивно образовање, социјална прихваћеност, вршњачка интеракција, социјалне вештине, ставови наставника

Summary: The goal of the research was to get an insight into teachers’ perceptions of the social status of students with developmental difficulties in the classroom, as well as their views on the factors influencing that status. The sample consisted of 50 teachers teaching different school subjects in seven vocational schools in Serbia. These vocational schools specialise in different fields. A questionnaire with open-ended questions was used in the research, and the teachers were asked to describe the social status of the students with developmental difficulties, as well as to name the key factors influencing that status. A qualitative interpretative phenomenological analysis was used for data processing. The key findings indicate that the social status of the students with developmental difficulties is less favourable than the status of other students, and that different factors have an impact on such status: students’ individual characteristics, unreasonably high or low parents’ expectations, the indifference of other peer students towards the students with developmental difficulties, the lack of support, negative attitudes and stereotypes in both school and social contexts. The teachers are particularly aware of their own role and responsibility in improving the social status of the students with developmental difficulties. It is necessary, at school and educational levels, to pay more attention to the training of teachers for implementing inclusive education and using a differentiated approach. It is important to raise the general level of competence of the students with developmental difficulties, improve the social skills of other students in the class, and implement the programmes for parental capacity encouragement.

Кeywords: inclusive education, social acceptance, peer interaction, social skills, teachers’ attitudes

Литература 

• Avcıoğlu, H. (2017). Classroom teachers’ behaviors and peers’ acceptance of students in inclusive classrooms. Educational science: Theory & Practice, 17(2), 463–492. https://doi.org/10.12738/estp.2017.2.0034
• Carter, E.W., & Hughes, C. (2005). Increasing social interaction among adolescents with intellectual disabilities and their general education peers: Effective interventions. Research & Practice for Persons with Severe Disabilities, 30(4), 179–193. https://doi.org/10.2511/rpsd.30.4.179
• Creswell, J. W. (2007). Qualitative inquiry and research design: choosing among five approaches (2nd ed.). Sage Publications.
• Đević, R. (2015). Socijalna interakcija učenika sa smetnjama u razvoju u osnovnoj školi (doktorska disertacija). Filozofski fakultet.
• Filipović, M., i Matejić Đuričić, Z. (2018). Socijalizacija i socijalna integracija dece sa smetnjama u razvoju u ponašanju: teorijski izvori. Etnoantropološki problemi, 13(2), 539–554. https://doi.org/10.21301/eap.v13i2.14
• Frostad, P., & Pijl, S. J. (2007). Does being friendly help in making friends? The relation between the social position and social skills of pupils with special needs in mainstream education. European Journal of Special Needs Education, 22(1), 15–30. https://doi.org/10.1080/08856250601082224
• Gašić-Pavišić, S. (2002). Vršnjačko socijalno ponašanje dece sa smetnjama u razvoju. Nastava i vaspitanje, 51(5), 452–469.
• Gifford-Smith, M. E., & Brownell, C. A. (2003). Childhood peer relationships: social acceptance, friendships, and peer networks. Journal of School Psychology, 41(4), 235–284. https://doi.org/10.1016/S0022-4405(03)00048-7
• Golubović, Š., Milašinović, S., i Brkić-Jovanović, N. (2014). Socijalna distanca i stavovi učenika prema vršnjacima sa invaliditetom. Nauka, bezbednost, policija, 19(3), 47–55. https://doi.org/10.5937/NBP1403047G
• Hall, L. J., & McGregor, J. A. (2000). A follow-up study of the peer relationship of children with dissabilities in an inclusive school. The Journal of special education, 34(3), 114–126. https://doi.org/10.1177/002246690003400301
• Han, G. K., & Janis, G. C. (2004). The influence of gender patterns and grade level on friendship expectations of middle schoolstudents toward peers with severe disabilities. Focus on autism and other developmental disabilities, 19(4), 205–214. https://doi.org/10.1177/10883576040190040201
• Hrnjica, S. (1991). Ometeno dete. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Hrnjica, S. (1997). Dete sa razvojnim smetnjama u osnovnoj školi. Učiteljski fakultet.
• Hrnjica, S., i D. Sretenov (2003). Deca sa razvojnim teškoćama u redovnim osnovnim školama u Srbiji – trenutno stanje i stavovski preduslovi za potencijalnu inkluziju. Ministarstavo prosvete i sporta ‒ Save the Children.
• Jablan, B., Mirković, A, Stanimirović, D., i Vučinić, V. (2017). Sociometrijski status učenika sa razvojnim smetnjama i učenika sa zdravstvenim teškoćama u redovnoj školi. Beogradska defektološka škola, 23(2), 9–21.
• Jovanović, I. (2017). Situaciona analiza: položaj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Republici Srbiji. Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS).
• Knežević, Z., i Petrović, V. (2018). Kvalitativno istraživanje fenomena integracije u integrativnoj psihoterapiji. Civitas, 8(2), 57‒69. https://doi.org/10.5937/Civitas1802057K
• Koster, M., Pijl, S. J., Nakken, H., & Van Houten, E. (2010). Social participation of students with special needs in regular primary education in the Netherlands. International Journal of Disability, Development and Education, 57(1), 59–75. https://doi.org/10.1080/10349120903537905
• Krnjajić, S. (2007). Pogled u razred. Institut za pedagoška istraživanja.
• Lane, K. L., Givner, C. C., & Pierson, M. R. (2004). Teacher expectations of student behavior: Social skills necessary for success in elementary school classrooms. The Journal of Special Education, 38(2), 104–110. https://doi.org/10.1177/00224669040380020401
• Leary, M. R. (2010). Affiliation, acceptance, and belonging: The pursuit of interpersonal connection. In S. T. Fiske, D. T. Gilbert, & G. Lindsey (Eds.). Handbook of Social Psychology (pp. 864–897). John Wiley & Sons.
• Maksimović, M., i Stamatović, D. S. (2021). Inkluzija u obrazovanju: istraživački pristupi i problemi. Inovacije u nastavi, 34(3), 26–42.
• Melekoglu, M. A. (2015). Characteristics of Inclusive Classrooms in Turkey. The journal of the international association of special education, 15(2), 24–30.
• Meier, C. R., DiPerna, J. C., & Oster, M. M. (2006). Importance of social skills in the elementary grades. Education and Treatment of Children, 29(3), 409–419.
• Morrison, G. M. (1985). Differences in teacher perceptions and student self-perceptions for learning disabled and nonhandicapped learners in regular and special education settings. Learning Disabilities Research, 1(1), 32–41.
• Oden, S., & Asher, S. R. (1977). Coaching children in social skills for friendship making. Child Development, 48(2), 495‒506. DOI 10.2307/1128645
• Opačić, G. (1995). Ličnost u socijalnom ogledalu. Institut za pedagoška istraživanja
• Pedisić, A. (2000). Stavovi studenata različitog profesionalnog usmjerenja prema osobama s tjelesnim teškoćama u razvoju. Radovi, 39(16), 79–96.
• Rubin, K. H., Bukowski, W., & Parker, J. G. (2006). Peer interactions, relationships and groups. In N. Eisenberg, W. Damon, R. M. Lerner, & N. J. Hoboken, (Eds.). Handbook of child psychology. Social, emotional and personality development (pp. 571–645). Wiley.
• Schwab, S. (2015). Social dimensions of inclusion in education of 4th and 7th grade pupils in inclusive and regular classes: Outcomes from Austria. Research in Developmental Disabilities, 43–44 (3), 72–79. https://doi.org/10.1016/j.ridd.2015.06.005
• Stichter, J. P., Herzog, M. J., Kilgus, S. P., & Schoemann, A. M. (2018). Exploring the moderating effects of cognitive abilities on social competence intervention outcomes. Behavior Modification, 42(1), 84–107. https://doi.org/10.1177/0145445517698654
• Spasenović, V. (2003). Vršnjačka prihvaćenost/odbačenost i školsko postignuće. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 35, 267–288.
• Vilig, K. (2016). Kvalitativna istraživanja u psihologiji. Clio.
• Vujačić, M. (2006). Problemi i perspektive dece sa posebnim potrebama. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 38(1), 190–204. https://doi.org/10.2298/ZIPI0601190V
• Vujačić, M., i Studen, R. (2009). Interakcija i komunikacija dece sa posebnim potrebama i vršnjaka u redovnoj školi. U S. Hrnjica (prir.). Škola po meri deteta 2 – priručnik za primenu inkluzivnog modela prelaska sa razredne na predmetnu nastavu za učenike sa teškoćama u razvoju (str. 77–88). Save the Children UK.
• Vujačić, M., i Đević, R. (2022). Vršnjačka prihvaćenost u inkluzivnom obrazovanju. Institut za pedagoška istraživanja.
• Vujačić, M., i Đević, R. (2023). Ostvarivanje prijateljskih odnosa među vršnjacima u osnovnoj školi. Inovacije u nastavi, 36(1), 54–69. https://doi.org/10.5937/inovacije2301054V
• Žic-Ralić, A., i Ljubas, M. (2013). Prihvaćenost i prijateljstvo djece i mladih s teškoćama u razvoju. Društvena istraživanja, 22(3), 435–453. https://doi.org/10.5559/di.22.3.03

Copyright © 2024 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited