Радован М. Антонијевић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд, Србија, имејл: d.djurovic1187@gmail.com
Драгана Б. Раденовић, Академија васпитачко-медицинских струковних студија, Алексинац, Република Србија
Иновације у настави, XXXVII, 2024/3, стр. 59–74

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2403059A

Резиме: Циљ истраживања јесте утврдити основне карактеристике повезаности између школског успеха ученика у области математике и српског језика и нивоа образовања родитеља и структуре породице. У истраживању је учествовало 600 ученика седмих разреда. Коришћена је дескриптивна метода, а подаци су прикупљени помоћу технике анкетирања. На основу анализе резултата може се закључити да је за успех ученика подједнако важан ниво образовања и мајке и оца. Живот ученика у потпуној породици утиче на школски успех ученика из математике и српског језика. Једнаку важност утицања, истим редоследом, имају наведени чиниоци и у настави математике и у настави српског језика. Међутим, уочљиво је да структура породице, као предиктор успеха, има изразито мали процентуални утицај у односу на образовни ниво родитеља.

Кључне речи: успех ученика, настава, образовање родитеља, структура породице

Summary: The goal of the research is to determine the basic characteristics of the connection between students’ school achievement in mathematics and the Serbian Language and their parents’ education and family structure. A total of 600 seventh-grade students participated in the research. A descriptive method was used, and the data was collected using a survey technique. Based on the analysis of the results, it can be concluded that the level of education of both mother and father is equally important for students’ achievement at school. Life in a complete family impacts student achievement in mathematics and the Serbian language. The mentioned factors have the same importance of influence, in the same order, both in teaching mathematics and in teaching the Serbian language. However, it is evident that the structure of the family, as a predictor of achievement, has a very small influence in terms of percentage relative to the educational level of the parents.

Keywords: student achievement, teaching, parents’ education, family structure

Литература

• Alvarez-Blanco, L. & Martinez-Gonzalez, R. A. (2016). Cooperacion entre las Familias y los Centros Escolares como Medida Preventiva del Fracaso y del Riesgo de Abandono Escolar en Adolescentes. Revista Latinoamericana de Educacion Inclusiva, 10(1), 175‒192.
• Amato, P. R. (2001). Children of divorce in the 1990s: An update of the Amato and Keith (1991) meta-analysis. Journal of Family Psychology, 15, 355–370. http://dx.doi.org/10.1037/0893-3200.15.3.355
• Antonijević, R., i Radenović, D. (2022). Povezanost školskog uspeha učenika sa praćenjem vrednovanja i napredovanja učenika u nastavi. Pedagoška stvarnost, 1(68). https://doi.org/10.19090/ps.2022.1.31-47
• Baucal, A. (2012). Uticaj socio-ekonomskog statusa učenika na obrazovna postignuća: direktni i indirektni uticaj. Primenjena psihologija, 1, 5‒24.
• Booth, A., & Amato, P. (2004). Parental Divorce Relations and Offspring Postdivorce Well-Being, Journal of Marriage and Family, 63(1), 197–212.
• Davis-Kean, P. (2005). The Influence of Parent Education and Family Income on Child Achievement: The Indirect Role of Parental Expectations and the Home Environment. Journal of Family Psychology, 19(2), 294–304.
• Dearing, E., McCartney, K., & Taylor, B. A. (2001). Change in family income matters more for children with less. Child Development, 72, 1779–1793.
• Duncan, G. J., Brooks-Gunn, J., & Kato Klebanov, P. (1994). Economic Deprivation and Early Childhood Development. Child Development, 65(2), 296‒318.
• Egalite, A. (2020). How Family Background Influences Student Achievement. Education Next, 16(2), 70‒78.
• Enciklopedijski rјečnik pedagogije (1963). Matica Hrvatska.
• Erceg, M. (2014). Uloga obrazovnih aspiracija i očekivanja te ponašanja roditelјa u objašnjenju perfekcionizma njihove dece. Sveučilište u Zadru, Odjel za psihologiju.
• Golubović, Z. (1981). Porodica kao lјudska zajednica. Naprijed.
• Haveman, R., & Wolfe, R. (1995). The Determinants of Children s Attainments: A Review of Methods and Findings. Journal of Economic Literature, 33(4), 1829‒1878.
• Hetherington, E, M., Camara, A. K., & Featherman, D. L. (1981). Cognitive performance, school behavior and achievement of children from one parent house holds. U. S. Department of education. https://files.eric.ed.gov/fulltext/ED221780.pdf
• Huesmann, L. R., Dubow, E. F., & Boxer, P. (2009) Continuity of Aggression from Childhood to Early Adulthood as a Predictor of Life Outcomes: Implications for the Adolescent-Limited and Life-Course-Persistent Models. Aggressive Behavior, 35, 136–149.
• Jevtić, B. (2016). Uticaj agenasa socijalizacije na školsko postignuće učenika. Uzdanica, 13(2), 63–79.
• Jul, J., i Jensen, H. (2002). Kompetencija u pedagoškim odnosima. Od poslušnosti do odgovornosti. Eduka.
• Kaplan, D. S., Liu, X., & Kaplan, H. B. (2001). Influence of parents’ self-feelings and expectations on children’s academic performance. The Journal of Educational Research, 94, 360–370.
• Lappalainen, L., Kotila, T., & Virtanen, M. (2022). Impacts of Parental Involvement and Parents’ Level of Education on Student’s Academic Accomplishment. University of Helsinki.
• Lee, H., Ryan, L. H., Ofstedal, M. B., & Smith, J. (2021). Multigenerational households during childhood and trajectories of cognitive functioning among U. S. older adults. Journal of Gerontology: Psychological Sciences and Social Sciences, 76(6), 1161–1172. https://doi.org/10.1093/geronb/gbaa165
• Li, Z. & Qiu, Z. (2018). How does family background affect children’s educational achievement? Evidence from Contemporary China. The Journal of Chinese Sociology, 5, 13. https://doi.org/10.1186/s40711-018-0083-8
• Milić, A. (2007). Sociologija porodice. Čigoja.
• Milošević, Z. (1996). Karakteristike porodice i položaj mladih u Beogradu. U Primarne funkcije porodice i poremećaji u ponašanju mladih (str. 7‒10). Skupština grada Beograda.
• Milošević, N. (2004). Vera u sopstvene sposobnosti i školski uspeh. Savez pedagoških društava Vojvodine ‒ Viša škola za obrazovanje vaspitača.
• Nagin, D. S., & Tremblay, R. E. (2001). Analyzing developmental trajectories of distinct but related behaviors: A group-based method. Psychological Methods, 6(1), 18–34. https://doi.org/10.1037/1082-989X.6.1.18
• Nikolić, R. (1998). Kontinuitet uspeha učenika osnovne škole. Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
• Novakov, M. (2012). Jednoroditelјske porodice. Sociološki pregledi, 46(3), 387–399.
• Pavlović-Breneselović, D. (2013). Partnerstvo porodice i škole kao dimenzija kvaliteta obrazovanja: kontroverze učešća roditelja u odlučivanju u školi. U Š. Alibabić, S. Medić, i B. Bodroški-Spariosu (prir.). Kvalitet u obrazovanju: izazovi i perspektive (str. 185–208). Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta.
• Pjurkovska-Petrović, K. (1990). Dete u nepotpunoj porodici. Institut za pedagoška istraživanja ‒ Prosveta.
• Polovina, N. (2007). Obrazovanje roditelјa i odnos prema školi njihovih ćerki i sinova. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 41(1), 76–99.
• Reynolds, S. A., Fernald, L. C. H., Deardorff, J., & Behrman, J. R. (2018). Family structure and child development in Chile: A longitudinal analysis of household transitions involving fathers and grandparents. Demographic Research, 38, 1777–1814. https://doi.org/10.4054/DemRes.2018.38.58
• Smith, J. R., Brooks-Gun, J., & Klebanov, P. (1997). The consequences of living in poverty for young children’s cognitive and verbal ability and early school achievement. In G. J. Duncan, & J. Brooks-Gunn (Eds.). Consequences of growing up poor (pp. 132–189). Russell Sage.
• Stanišić, J. i Gutvajn, N. (2010). Nepotpunost porodice i školsko postignuće učenika. Nastava i vaspitanje, 59(2), 238–250.
• Stanojlović, B. (1982). Faktori postignuća učenika u školskom učenju sa posebnim osvrtom na ulogu porodice. Revija obrazovanja, 5.
• Stephens, C. (2005). After school programs. In V. A. Anfara, Jr., G. Andrews, & S. B. Mertens (Eds.). The encyclopedia of middle grades education (pp. 112–115). Information Age.
• Stojanović, D. (2015). Kontinuitet uspeha učenika i studenata u nastavi kontrapunkta (doktorska disertacija). Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet.
• Teachman, J. D. (1987). Family background, educational resources, and educational attainment. American Sociological Review, 52(4), 548–557. https://doi.org/10.2307/2095300
• Tripković, G., i Marinković, D. (2001). Položaj, potrebe i problemi samohranih roditelјa ‒ članova Udruženja samohranih roditelјa na teritoriji opštine Novi Sad. Zbornik Matice srpske za društvene nauke, 110/111.
• Youniss, J., & Smollar, J. (1985). Adolescent relations with mothers, fathers, and friends. University of Chicago Press.
• Zorman, L. (1966). Uticaj socijalno-ekonomskog statusa učenikove porodice na školski uspeh i nastavak školovanja. Psihologija, 1(1), 279‒287.

Copyright © 2024 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited