Драгана Димитријевић, Oсновна школа „Луберцен“, Дитикон, Швајцарска, имејл: ddragana@sunrise.ch

Иновације у настави, XXVII, 2014/2, стр. 116–130

doi:10.5937/inovacije1402116D

|PDF|

Резиме: Документ „Заједнички европски језички оквири – ГЕЕР“ одобрен је од стране Европског савета 2000. године и представља основу за развој дидактичких инструмената за унапређивање, планирање, спровођење, самовредновање и обезбеђивање квалитета наставе учења језика. На основу овог документа осмишљен је дидактички инструмент ЕСП. Примена ЕСП-а у учењу матерњег језика у иностранству утиче на унапређивање свести о вишејезичности и на позитивни трансфер стратегија учења и језичких компетенција. Овим радом аутор указује на различите могућности примене овог инструмента, као и на позитивни утицај самоевалуације ученика која истиче позитивне примере постигнућа ученика, јача њихово самопоуздање и омогућава свестан трансфер предзнања и искустава других области и језика. Ученици су мотивисани за активан однос према процесу учења који им омогућава да спознају слабије и јаче стране својих могућности. Употребом инструмента ЕСП истиче се позитиван став према матерњем језику и култури предака, као и према њиховом бикултуралном идентитету. Полази се од ученичког предзнања и искуства других области и језика, омогућава свестан трансфер истих и индиректно се повезују сви актери наставе и наставног процеса.

Кључне речи: ЕСП портфолио, самовредновање, активно учење, вишејезичност, трансфер.

Summary: Th e document “Common European Language Framework“, approved by the Council of Europe in 2000, represents the basis for development of didactical instruments for improving, planning, performing, managing, self-evaluating and obtaining the quality of language teaching and learning. Based on this document, didactical
instrument ESP was created. Application of ESP in learning a mother tongue abroad infl uences improvement of consciousness about multi linguism and to positive transfer of strategies of learning and language competencies. In this paper, the author points at diff erent possibilities of application of this instrument, as well as positive infl uence of self-evaluation of students which stresses positive examples of students’ achievements, strengthens their self confi dence and enables conscious transfer of pre-knowledge and experience of other fi elds of language. Students are motivated for active relation towards the process of learning and this enables them to get to know weaker and stronger parts of their abilities. Th e use of the instrument ESP we are stressing the positive attitude about the mother tongue and culture of the predecessors, as well as their bicultural identity. We are starting from students’ pre-knowledge and experience of other language fi elds, and we are enabling conscious transfer of them, and indirectly we are connecting all actors of teaching and the teaching process.

Key words: ESP portfolio, self-evaluation, active learning, multilinguism, transfer.

Литература

• Дирекција за школство кантона Цирих. (2011). Оквирни наставни план за допунску наставу. Zürich: Lehrmittelverlag des Kantons Zürich.
• Abendroth-Timmer, D. und Breidbach, S. (2000). Handlungsorientierung und Mehrsprachigkeit. Fremd- und mehrsprachliches Handeln in interkulturellen Kontexten. Frankfurt a. M.: Langenscheidt.
• Bildungsdirektion des Kantons Zürich (2011). Rahmenlehrplan für den Unterricht in Heimatlicher Sprache und Kultur. Zürich: Lehrmittelverlag des Kantons Zürich.
• Bildungsrat des Kantons Zürich (2007). Einführungskonzept – Das ESP in der Zürcher Volksschule. Zürich: Bildungsrat des Kantons Zürich.
• Bimmel, P., Rampillon, U. und Messe, H. (2000). Lernautonomie und Lernstrategien. Berlin, München: Langenscheidt.
• Caprez-Krompàk, E. (2010). Entwicklung der Erst- und Zweitsprache im interkulturellen Kontext. Münster: Waxmann Verlag GmbH.
• EDK (2004). Strategie und Arbeitsprogramm zum Sprachenunterricht. Bern: Schweizerische Konferenz der kantonalen Erziehungsdirektoren.
• EDK (2006). Das Europäische Sprachenportfolio in der Schweiz- Funktion und Implementierung des ESP im Rahmen der Sprachenstrategie der EDK. Bern: Schweizerische Konferenz der kantonalen Erziehungsdirektoren.
• Europarat für kulturelle Zusammenarbeit (2001). Gemeinsamer europäischer Referenzrahmen für Sprachen: lernen, lehren, beurteilen. Berlin, München: Langenscheidt.
• Gnutzmann, C. (2003). Language awareness – Geschichte, Grundlage, Anwendungen. Praxis des neusprachlichen Unterrichts, 44 (3), 227–228.
• Gogolin, I. und Neumann, U. (1991). Kultur- und Sprachenvielfalt in Europa. Münster/New York: Waxmann Verlag.
• Haji-Kella, М. (2000). Intercultural Learning T-kit. Strasbourg: Council of Europe and European Commission.
• Helmke, A. (1992). Selbstvertrauen und schulische Leistungen. Göttingen: Hogrefe.
• Hirschfeld, U. (1997). Zur Diskussion um das Hochschulfach Deutsch als Fremdsprache. Deutsch als Fremdsprache, 23 (2), 67–71.
• Hutterli, S., Stotz, D. und Zappatore, D. (2008). Du you parlez andere lingue?. Zürich: Verlag Pestalozzianum an der PHZh.
• Krumm, J. (2001). Kinder und ihre Sprachen – lebendige Mehrsprachigkeit. Wien: Eviva.
• Leist-Villis, A. (2004). Zweisprachigkeit im Kontext sozialer Netzwerk. Münster: Waxmann Verlag GmbH.
• Jerusalim, M. (2002). Selbstwirksamkeit und Motivationsprozesse in Bildungsinstitutionen. Weinheim: Beltz.
• Leist, A. (1996). Grichisch-deutsche Zweisprachigkeit und nonverbale Kommunikation. Frankfurt a. M.: Peter Lang.
• Nodari, C. und De Rosa, R. (2006). Mehrsprachige Kinder. Bern: Haupt Verlag Bern.