Ана Спремић Сoлaкoвић, ОШ „Филип Вишњић“, Угљевик, имејл: ana_spremic@yahoo.com

Иновације у настави, XXVII, 2014/2, стр. 105–115

doi:10.5937/inovacije1402105S

|PDF|

Резиме: У раду се говори о хеуристичкој настави као моделу наставе и дефинишу се њене основне одреднице. Разматра се појам хеуристичке наставе кроз дела истакнутих педагога и дидактичара и представљају се њени модели у савременој дидактици. Аутор се даље бави класификацијом метода које се користе приликом примене овог модела наставе, појашњавају се специфичне методе хеуристичког модела наставе. Осврт се прави на врсте и структуру часова, те на хеуристичке захтеве које треба да уважавају предметни наставници. Дат је преглед типова наставе и технолошке мапе за планирање наставе. На крају рада аутор наводи преглед досадашњих истраживања хеуристичке наставе. Резултати релевантних истраживања показују да се применом хеуристичке наставе повећава квалитет и трајност знања ученика, степен ангажованости у раду слабијих ученика, способности за учење и мотивација за школско учење.

Кључне речи: хеуристика, дидактичка хеуристика, модели и методе хеуристичке наставе, технолошка мапа, хеуристичка дидактичка ситуација.

Summary: Th is paper is on heuristic teaching as a model of teaching and its basic determinants are defi ned. We are discussing the term of heuristic teaching through the work of the prominent pedagogues and didacticism and its models in contemporary didactics are presented. Further on, the author deals with the classifi cation of methods used in application of this model of teaching, and some specifi c methods of heuristic models of teaching are clarifi ed. Th e review is on the type and structure of classes, as well as heuristic requirements which subject teachers should apply. Th e review of types of teaching was given as well as technological map for teaching planning. In the end of the paper, the author gives the review of the up to date research of the heuristic map. Results of the relevant research show that applying heuristic teaching, quality and continuity of knowledge are improved, the degree of engagement in work of weaker students, ability for work and motivating for school learning.

Key words: heuristic, didactical heuristics, models and methods of heuristic teaching, technological map, heuristic didactical situation.

Литература

• Вилотијевић, М. (2000). Дидактика 2: Дидактичке теорије и теорије учења. Београд: Научна књига, Учитељски факултет.
• Вилотијевић, М. и Вилотијевић, Н. (2008). Хеуристичка настава. Врање: Учитељски факултет.
• Гојков, Г. (1995). Когнитивни стил у дидактици. Вршац: Виша школа за образовање васпитача.
• Енциклопедијски рјечник педагогије (1963). Загреб: Матица хрватска.
• Заниновић, М. (1985). Педагошка хрестоматија. Загреб: Школска књига.
• Коменски, Ј. А. (1997). Велика дидактика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
• Кркљуш, С. (1977). Учење у настави откривањем. Нови Сад: РУ Радивој Ћирпанов.
• Нил, А. (1988). Слободна деца Самерхила. Београд: Дуга.
• Пољак, В. (1977). Наставни системи. Загреб: ПКЗ.
• Прокопъев, И. И. (2000). Педагогика, часть 3. Гродно: Гродненский государственный университет.
• Ристановић, Д. (2010). Хеуристички модел наставе. Јагодина: Педагошки факултет.
• Стојаковић, П. (1986). Развијање способности учења. Сарајево: Свјетлост.
• Хубијар Стојаковић, З. (1978). Педагошки ефекти примјене хеуристичког поступка у настави грама- тике и правописа у IV разреду основне школе. Наша школа, 9–10, 568–582. Сарајево: Свјетлост.
• Хуторской, А. В. (1998). Євристическое обучение: теория, методология, практика. Москва: Международна педагогическая академия.
•  Хуторской, А. В. (2003). Дидактическая эвристика: Теория и технология креативного обучения. Москва: МГУ.
•  Шефер, Ј. (2005). Креативне активности у тематској настави. Београд: Институт за педагошка истраживања.