мр Мирјана Поповић, Универзитет у Црној Гори, Филозофски факултет, имејл: mirjanap2002@yahoo.com

Иновације у настави, XXVII, 2014/2, стр. 95–104

doi:10.5937/inovacije1402095P

|PDF|

Резиме: Родност, односно родни идентитет се у значајној мјери конструише и кроз процес образовања. Овај рад има за циљ да дефинише друштвене елементе који у систему образовања конструишу категорију родности и на тај начин детерминишу ангажованост жене на одређеним ниво има система образовања у Црној Гори. Наиме, до 19. вијека у Црној Гори нијесу постојале институције у којима би се спроводило систематско, планско и континуирано образовање (прва свјетовна
основна мушка школа основана је 1834. године). Школовање женске дјеце у Црној Гори нема дугу традицију (први помен о школовању женске дјеце, и то у неинституционалној форми, постоји тек 1867. године). Поводи за школовање женске дјеце налазили су се у личној одлуци и опредељењу родитеља, они нијесу проистицали из јавно дефинисаног друштвеног значаја о потреби школовања женске дјеце (тек је од 1914. године донесен закон по којем је уређено да је школовање женске дјеце обавезно и изједначено са школовањем мушке дјеце). Међутим, и поред законске изједначености, садржински посматрано, начин и квалитет школовања женске дјеце се разликовао од начина и квалитета школовања мушке дјеце (дјевојчице су се оспособљавале углавном да буду добре мајке и домаћице (Ђевојачки институт на Цетињу, основан 1869. године)). И данас, у систему образовања у Црној Гори постоје трагови патријархалне традиционалистичке матрице, која се одражава: у употреби родно несензитивног језика, подјели на „мушке“ и „женске“ факултете, моделима напредовања на универ зитету. Према томе, постојећи систем образовања у Црној Гори још увијек није у довољној мјери приступио процесу реконструкције постојећих традиционалистичких матрица које конструишу мушкост/женскост. Умјесто да простор образовања, нарочито простор универзитета, буде мјесто са којег почиње процес реконструкције „велике приче“ о мушкарцу као првом, у образовном систему Црне Горе још увијек живо пулсирају родни стереотипи. У раду је коришћен метод теоријске анализе садржаја научних расправа и истраживања који предметно и методолошки одговара задатом циљу. Сурвеy методу смо користили у реализацији теренског истраживања којим смо добили емпиријске податке, а неке од тих података ћемо интерпретирати сходно дефинисаним циљевима рада.

Кључне ријечи: образовање, родни идентитет, род, универзитет, жена.

Summary: Gender, i.e. gender identity is in great extent constructed in the process of education. Th is paper has the aim of defi ning social elements, which in the process of education construct category of gender and in this way determine women’s engagement in some levels of Montenegrin education. Until the 19th century, there were no institutions in Montenegro, which managed systematic, planned and continuous education (the fi rst spiritual primary male school was established in 1834). Education of female children in Montenegro does not have long tradition (it was fi rst mentioned in 1867 that female children were educated, and this was in non-institutional form). Attitudes towards not educating female children were personal parents’ decisions, but did not come from publicly defi ned social signifi cance for the need of educating female children (it was only in 1914 that the law was brought, according to which education of children was compulsory and it was equalised with education of male children). Nevertheless, abort from law equality, observe by contents, way and quality of education of female children diff ered from the way and quality of education of male children (girls were trained to become good mothers and housewives (Girls’ Institute was founded in Cetinje in 1869)). Even today, in the educational system of Montenegro, there are traces of patriarch traditional matrix seen in the following: the used of gender insensitive language, division on “male“ and “female“ faculties, models of getting higher degrees and positions at the faculties. According to this, the existing system of education in Montenegro has not suffi ciently approached the process of reconstruction of the existing traditional matrixes, which construct males/females. Educational context, particularly university area, should be the place of reconstruction of the “great story“ about the man as the fi rst person in the educational system, on the contrary, in educational system of Montenegro, there are still gender stereotypes. In the paper, we used the method of theoretical analysis of the contents of scientifi c discussions, debates, and research, which by subject and methodology respond to the given target. Survey method was used in realisation of the fi eld research in which we got empirical data, and some of those data will be interpreted in accordance with the defi ned aims of the paper.

Key words: education, gender identity, gender, woman.

Литература

• Благојевић, М. (1991). Жене изван круга, професија и породица. Београд: Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду.
• Благојевић, М. (2000). Мапирање мизогиније у Србији. Београд: Асоцијације за женску иницијативу.
• Богдановић, М. (2006). Жене у образовању и науци. Социологија, 4.
• Бурдије, П. (2001). Владавина мушкараца. Подгорица: ЦИД.
• Виђић, М. Анализа статистичких података о застуљености жена у образовању – говор бројки. Крух и руже, 1.
• Врцан, С. (1983). Друштвене неједнакости и модерно друштво. Загреб: Школска књига.
• Вујачић, В. (1980). Етнос Црногорке. Титоград: НИО Побједа.
• Гиденс, Е. (2007). Социологија. Београд: Центар за издавачку дјелатност.
• Глушица, Р. (2006). Употреба родно-сензитивног језика. Он је рекла. Подгорица: Канцеларија за равноправност полова Владе Републике Црне Горе.
• Дерида, Ж. (1997–1998). Зенице универзитета – принцип разлога и идеја универзитета. Београдски круг, 3/4, 17–29.
• Дерида, Ж. (2002). Космополитике. Београд: Стубови културе.
• Жене и мушкарци у Црној Гори (2012). Подгорица: Завод за статистику Црне Горе – МОНСТАТ.
• Захаријевић, А. (2008). Неко је рекао феминизам. Београд: Грађанске иницијативе.
• Здравковић, С. (1977). Универзитетски наставници у савременом југословенском друштву. Београд: Савремена администрација.
• Јарић, В. и Радовић, Н. (2011). Речник родне равноправности. Београд: Управа за родну равноправност, Министарство рада и социјалне политике Републике Србије.
• Јасперс, К. (2003). Идеја универзитета. Београд: Плато.
• Лисман, К. П. (2008). Теорија необразованости – заблуде друштва знања. Загреб: АКД.
• Милић, А. (1994). Жена, Политика, Породица. Београд: Институт за политичке студије.
• Милић, А. (2000). Мапирање мизогиније у Србији. Универзитет и мизогинија (69–75). Београд: Асоцијације за женску иницијативу.
• Ортнер, Ш. (1983). Жена спрам мушкарца као природа спрам културе. Антропологија жене.
• Поповић, М. (2008). Развој универзитета од идеје до институције – социолошки аспект. Социолошка луча, 2, 98–105.
• Поповић, М. (2011). Феминизам, род и конструисање родног идентитета. Социолошка луча, 2, 29–40.
• Поповић, М. (2014). Невидљиве: положај Ромкиња у Црној Гори. Медијски дијалози, 18, 115–123.
• Прпић, К. (2002). Професионални положај, постигнућа и перспективе (младих) знанственица. Загреб: Институт за друштвена истраживања.
• Рицер, Г. (2009). Савремена социолошка теорија и њени класични корени. Београд: Савремени гласник.
• Родни стереотипи у уџбеницима за основну школу (I, IV, VIII разред) у Црној Гори (2006). Котор: Анима.
• Томић, М. (2010). Жене у академској професији и мушка доминација. Социологија, 2, 187–196.
• Турен, А. (1980). Постиндустријско друштво. Загреб: Глобус.
• Филиповић, М. (2003). Друштвена моћ жена у Црној Гори. Подгорица: ЦИД.
• Хараламбос, М. (1989). Увод у социологију. Загреб: Глобус.
• Челебић, Л. Б. (2000). Жене средњевјековног Котора. Подгорица: ЦИД.