др Ивана Зечевић, др Бране Микановић, Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет, имејл: rastko.matija@gmail.com
др Александра Хаџић, др Милица Дробац,Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет

Иновације у настави, XXVII, 2014/2, стр. 84–94

doi:10.5937/inovacije1402084Z

|PDF|

Резиме: У раду су анализирани наставни програми неколико предмета у нижим разредима основне школе у Републици Српској. У анализи је кориштена Блумова таксономија (когнитивно и психомоторно подручје) и SMART систем вредновања исхода учења. Oбухваћена су три предметна подручја (моја околина, говор, изражавање, стварање и ритмика, спорт, музика) у првом разреду, десет предмета (српски језик, математика, природа и друштво итд.) и васпитни рад с одјељенском заједницом, који се изучавају од другог до петог разреда. Циљ анализе је био да се утврде која знања и вјештине стичу ученици у нижим разредима основне школе. Овај циљ смо постигли утврђивањем адекватности исхода учења на основу горе наведених критерија, нивоа знања и вјештина која се њима захтјевају, те на основу процјене колико се сваком наставном јединицом захтијева одређени ниво знања од ученика и да ли постоји тренд повећања захтјева приликом преласка из једног у други разред. Резултати анализе показују да се од ученика највише траже најнижи нивои досјећања и схватања (у просјеку 60% исхода је на овом нивоу), а од виших нивоа само примјена (око 15%). Тај однос варира од предмета до предмета. Када је ријеч о вјештинама, оне се задржавају на нивоу прецизације, што је за овај узраст задовољавајуће. Тренд раста захтјева према ученику, кроз исходе учења, није примијећен, јер се из разреда у разред исходи учења задржавају на истом нивоу. То значи да се не ради довољно на повећању квалитета, него више на повећању квантитета знања.

Кључне ријечи: знања, вјештине, исходи учења, наставни план и програм.

Summary: In the paper, we have analysed curricula of the several subjects in lower grades of the primary school in Republika Srpska. Blum’s taxonomy was used in the analysis (cognitive and psycho-motor area) and SMART system of evaluating learning outcomes. Th ere have been three subject areas included (the world around us,
speech, expression, crating and rhythm, sport and music), in the fi rst grade ten subjects (Serbian, Mathematics, Natural and Social Sciences, etc.), and pedagogical work with the class, which are being studied from the second to the fi ft h class. Th e aim of the analysis was to determine knowledge and skills which students should gain in
the lower grades of the primary school. We have achieved this aim by determination of the outcomes adequacy based on the above stated criteria, levels of knowledge and skills, which are required, as well as estimation of how much each teaching unit requires certain level of students’ knowledge and whether there is the trend of more requirements when passing one grade and entering the other. Th e results of the analysis show that students are required the lowest level of understanding and gaining (on average 60% of outcomes are on this level), and higher levels require only application (about 15%). Th is relation varies, depending on the subject. When we talk about skills, they are at the level of precision, and this is suffi cient for this age. Th e rising requirements for students, through learning outcomes have not been observed, because from grade to grade the outcomes are on the same level. Th is means that we do not work suffi ciently at the quality improvement, but on quantity improvement of knowledge.

Key words: knowledge, skills, learning outcomes, curriculum.

Литература

• Дојчиновић, Ј. (2012). Веза између начина обраде књижевних дјела и мотивације за њихово читање ученика основних школа. Мастер рад. Бањалука: Филозофски факултет.
• Ивић, И., Пешикан, А. и Антић, С. (2001). Активно учење. Београд: Институт за психологију.
• Службени гласник Републике Српске (2008). Закон о основном образовању и васпитању Републике Српске. Службени гласник Републике Српске, 74/08, 1–32.
• Anderson W. L. and Krathwohl D. R. (2001). Taxonomy for Learning, Teaching and Assessing. A: A Revision of Bloom’s Taxonomy of Educational Objectives. Abridged Editon. Allyn & Bacon.
• Bloom, B., Engelhart, M. D., Furst, E. J., Hill, W. H. and Krathwohl, D. R. (1956). Taxonomy of educational objectives: Th e classifi cation of educational goals. Handbook I: Cognitive domain. New York: David McKay Company.
• Kapfer, M. (1972). Behavioral Objectives in Curriculum Development. New Jersey: Educational Technology Publication.
• Nimac, E. Primjena Blumove taksonomije znanja u nastavi. Posećeno 30.11.2013. na: ww.azoo.hr/images/razno/E._Nimac.doc.
• Špijunović, K. (2007). Operacionalizacija ciljeva i zadataka kao osnova vrednovanja rada u nastavi. Pedagogija 4. Beograd: Forum pedagoga Srbije i Crne Gore.