Ставови васпитача о значају развијања компетенција у природним наукама у раду са децом предшколског узраста

Миљана Д. Стајин, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Београд, Србија, имејл: miljana.micovic@uf.bg.ac.rs
Зорица С. Ковачевић, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Београд, Србија
Иновације у настави, XXXVI, 2023/2, стр. 17–34

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2302017S

 

Резиме: У савременом друштву науке и технологије научна писменост се сагледава као једна од кључних образовних компетенција. Међутим, истраживања показују да је заинтересованост младих за природне науке веома ниска, да су просечна постигнућа наших петнаестогодишњака у домену природних наука знатно нижа у односу на ОЕЦД просек, али и да значајно више резултате у домену природних наука постижу наши ученици четвртог разреда који су били обухваћени програмом предшколског васпитања и образовања. У раду су представљени резултати истраживања које је имало за циљ испитивање односа васпитача према природним наукама и развијању научних компетенција код деце предшколског узраста. Овако дефинисан циљ истраживања операционализован је кроз следеће истраживачке задатке: 1) испитати како васпитачи процењују своју заинтересованост за природне науке и своје знање из области природних наука; 2) испитати како васпитачи процењују заинтересованост деце за феномене из области природних наука и 3) испитати у чему васпитачи виде највећи допринос ситуација током којих заједно са децом истражују феномене које проучавају природне науке. Коришћена је дескриптивна метода са анкетирањем и скалирањем као истраживачким техникама. Резултати истраживања су показали да васпитачи имају позитиван однос према природним наукама, да високо процењују заинтересованост деце за природне науке, да највећи допринос ситуација током којих деца истражују феномене које проучавају природне науке виде у томе што оне омогућавају деци да уживају и радују се, а да најмањи допринос ових ситуација виде у развијању интересовања деце за бављење науком. Овакви резултати истраживања показују да васпитачи имају позитиван однос према развоју научних компетенција, али да им је у сагледавању суштинског значаја развоја научних компетенција у раду са децом потребна снажнија подршка.

Кључне речи: кључне образовне компетенције, компетенције у природним наукама, научна писменост, деца предшколског узраста

 

Summary: In the modern society of science and technology, scientific literacy is viewed as one of the key educational competencies. However, research shows that young people’s interest in natural sciences is very low, that the average achievement of our 15-year-olds in the field of natural sciences is significantly lower compared to the OECD average, but also that significantly higher results in the field of natural sciences are achieved by our fourth-grade pupils who were included in the preschool education program. The paper presents the results of the research aimed at examining  preschool teachers’ attitudes towards natural sciences and the development of scientific competencies in preschool children. The research goal defined in this way was operationalized in the following research tasks: 1) examine how preschool teachers assess their interest in natural sciences and their knowledge in the field of natural sciences 2) examine how preschool teachers assess children’s interest in the phenomena from the field of natural sciences, 3) examine what they perceive as the greatest contribution from situations during which they explore together with children the phenomena that are the subject of natural sciences. A descriptive method was used, with surveying and scaling as research techniques. The research results showed that preschool teachers have a positive attitude towards natural sciences, that they highly value children’s interest in natural sciences, that they view as the greatest contribution of situations during which children explore the phenomena studied in natural sciences in that they enable children to enjoy themselves and be happy, while the smallest contribution of these situations is perceived in developing children’s interest in science. Such research results show that preschool teachers have a positive attitude towards the development of scientific competences, but that they need stronger support in understanding the essential importance of the development of scientific competences in working with children.

Keywords: key educational competences, competences in natural sciences, scientific literacy, preschool children

 

Литература:

  • Andersson, K., and Gullberg, A. (2014). What is science in preschool and what do teachers have to know to empower children? Cultural studies of science education. 9 (2), 275‒296. https://doi.org/10.1007/s11422-012-9439-6
  • Baucal, A. i Pavlović Babić, D. (2010). PISA 2009 u Srbiji: prvi rezultati Nauči me da mislim, nauči me da učim. Beograd: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Centar za primenjenu psihologiju.
  • Belay, R. i Pol, D. (2009). Istraživački pristup znanstvenom obrazovanju. Djeca u Europi. 1 (1), 13‒16.
  • Bernard, P. and Dudek, K. (2017). Revisiting students’ perceptions of research scientists – outcomes of an indirect draw-a-scientist test (InDAST). Journal of Baltic Science Education. 16 (4), 562‒575.
  • Blagdanic, S., Miscevic Kadijevic, G. and Kovacevic, Z. (2019). Gender stereotypes in preschoolers’ image of scientists. European Early Childhood Education Research Journal. 27 (2), 272‒284.
  • Borić, E., Škugor, A. i Perković, I. (2010). Samoprocjena učitelja o izvanučioničkoj istraživačkoj nastavi prirode i društva. Odgojne znanosti. 12 (2), 361‒371.
  • Buđevac, N. i Kovačević, Z. (2020). Sagledavanje deteta i procesa učenja u novim osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja. U: Opačić Z. i Zeljić, G. (ur.). Programske (re)forme u obrazovanju i vaspitanju – izazovi i perspektive (463‒476). Međunarodni naučni skup Programske (re)forme u obrazovanju i vaspitanju – izazovi i perspektive, 20. 5. 2019. Beograd: Učiteljski fakultet.
  • Buljan Culej, J. i Antulić, S. (2016). Rezultati istraživanja TIMSS i pokazatelji uspješnosti u odnosu na pohađanje predškolske ustanove – Knjiga sažetaka 3. U: Jugović, I. (ur.). Dani obrazovnih znanosti ‒ Obrazovne promjene: izazovi i očekivanja (47‒48). Interdisciplinarna naučna konferencija Dani obrazovnih znanosti, 20‒21. 10. 2016. Zagreb: Institut za društvena istraživanja u Zagrebu.
  • Carr, M. and Claxton, G. (2002). Tracking the Development of Learning Dispositions. Assessment in Education: Principles, Policy & Practice. 9 (1), 9‒37. https://doi.org/ 10.1080/09695940220119148
  • Carr, M. (2001). Assessment in Early Childhood Settings. London: Paul Chapman Publishing.
  • Carr, M., Lee, W., Jones, C., Smith, A., Marshall, K. and Duncan, J. (2010). Learning in the making: disposition and design in early education. Rotterdam: Sense Publishers.
  • Ceylan, R. C. and Akçay Malçok, B. (2020). Provedba STEM nastave u ranoj dobi i mišljenja svih dionika: primjer Turske. Croatian Journal of Education. 22 (3), 717‒754. https://doi.org/10.15516/cje.v22i3.3544
  • Chambers, D. (1983). Stereotypic Images of the Scientist: The Draw-A-Science Test, Science Education. 67 (2), 255‒265.
  • Đević, R., Stanišić, J. i Vujačić, M. (2021). Rane obrazovne aktivnosti roditelja sa decom i školsko postignuće učenika iz matematike i prirodnih nauka. U: Đerić, I., Gutvajn, N., Jošić, S. i Ševa, N. (ur.). TIMSS 2019 u Srbiji: rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka (85-87). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
  • Elezović, I., Antulić Majcen, S., Vranković, B. i Muraja, J. (2021). Rezultati TIMSS 2019 – Međunarodnoga istraživanja trendova u znanju matematike i prirodoslovlja Nacionalni izvještaj: Republika Hrvatska. Zagreb: Nacionalni centar za vanjsko vrednovanje obrazovanja.
  • European Commission. (2006). Recommendation of the European Parliament and of the Council of 18 December for lifelong learning. Retrieved September 29, 2018. from https://eur- lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2006:394:0010:0018:en:PDF
  • European Commission (2018a). Council Recommendation on High Quality Early Childhood Education and Care Systems. Retrieved September 29, 2018. from https://eur- lex.europa.eu/resource. html?uri = cellar:05aa1e50-5dc7-11e8-ab9c- 01aa75ed71a1.0003.02/DOC_1&format = PDF
  • European Commission (2018b). Proposal for a Council Recommendation on Key Competences for Lifelong Learning. Retrieved September 29, 2018. from https://eur- lex.europa.eu/resource.html? uri=cellar:395443f6-fb6d-11e7-b8f5-01aa75ed71a1.0001.02/DOC_1&format=PDF
  • Gullberg, A., Andersson, K., Danielsson, A., Scantlebury, K. and Hussénius, A. (2018). Pre-service teachers’ views of the child ‒ Reproducing or challenging gender stereotypes in science in preschool. Research in science education. 48 (4), 691‒715. https://doi.org/10.1007/s11165-016-9593-z
  • Jošić, S., Teodorović, J. i Jakšić, I. (2021). Faktori postignuća učenika iz matematike i prirodnih nauka. U: Đerić, I., Gutvajn, N., Jošić, S. i Ševa, N. (ur.). TIMSS 2019 u Srbiji: rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka (45‒65). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
  • Kovačević, Z. (2018). Osposobljavanje za samostalno učenje. Beograd: Učiteljski fakultet.
  • Kovačević, Z. (2022). Čime se bavimo u vrtiću i zašto mislimo da je to važno?. Research in Pedagogy. 12 (2), 391‒406. https://doi.org/10.5937/IstrPed2202391K
  • Krnjaja, Ž. (2012b). Igra na ranim uzrastima. U: Baucal, A. (ur.). Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji (113‒132). Beograd: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta.
  • Krnjaja, Ž. i Pavlović Breneselović, D. (2022). Vodič za razvijanje tema/projekata sa decom. Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
  • Marojević, J. i Milić, S. (2017). Habermas and Freire in a Dialogue: Pedagogical Reading of Habermas. Croatian Journal of Education, 19 (2), 605‒635. https://doi.org/10.15516/cje.v19i2.2340
  • Marojević, J., Todorović, K. i Milić, S. (2020). Pedagogija slušanja vs. pedagogija slušanja odgojitelja: etnografsko istraživanje o autonomiji djeteta u vrtićima u Crnoj Gori. Društvena istraživanja. 29 (4), 575‒597. https://doi.org/10.5559/di.29.4.04
  • Mićović, M. (2021). Stavovi vaspitača o značaju ključnih obrazovnih kompetencija za celoživotno učenje u radu sa decom predškolskog uzrasta. Research in Pedagogy, 11 (1), 297‒310. https://doi.org/10.5937/IstrPed2101297M
  • Milotić, B. (2013). Djeca kao znanstvenici – znanstvenici kao djeca. Dijete, vrtić, obitelj. 19 (73), 16‒17.
  • Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja – Godine uzleta (2018). Beograd: Prosvetni pregled.
  • Ozel, M. (2012). Children’s Images of Scientists: Does Grade Level Make a Difference? Educational Sciences: Theory & Practice. 12 (4), 3187‒3198.
  • Özgelen, S. (2012). Turkish Young Children’s Views on Science and Scientists. Educational Sciences. Theory & Practice. 12 (4), 3211‒3225.
  • Pavlović Babić, D. Baucal, A. i Kuzmanović, D. (2009). Naučna pismenost. Beograd: Ministrastvo prosvete Republike Srbije ‒ Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja ‒ Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
  • Pavlović Breneselović, D. i Krnjaja, Ž. (2022). Program predškolskog odgoja i obrazovanja „Godine uzleta” u Srbiji: Reggio pedagogija kao inspiracija. U: Slunjski, E. (ur.). Šta nas uči Reggio (119‒136). Zagreb: Element d.o.o.
  • Pešić, M. (1985). Motivacija predškolske dece za učenje. Beograd: Novinska organizacija „Prosvetni pregled”.
  • Pešikan, A. (2010). Savremeni pogledi na prirodu školskog učenja i nastave: socio-konstruktivističko gledište i njegove praktične implikacije. Psihološka istraživanja. 13 (2), 157‒184.
  • Popović, S., Bošković, D. i Krneta, M. (2018). Naučna pismenost – Priručnik za nastavnike. Beograd: Ministrastvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS ‒ Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
  • Purbrick, P. (1997). Addressing stereotypic images of the scientist. Australian Science Teachers Journal. 43 (1), 60‒62.
  • Rocard, M. (2007). Science education now: A renewed pedagogy for the future of Europe. Luxemburg: Office for Official Publications of the European Communities. Retrieved February 7, 2023. from https://www.eesc.europa.eu/sites/default/files/resources/docs/rapportrocardfinal.pdf
  • Roychoudhury, A. (2014). Connecting science to everyday experiences in preschool settings. Cultural Studies of Science Education. 9 (2), 305‒315. https://doi.org/10.1007/s11422-012-9446-7
  • Ševkušić, S. i Kartal, V. (2017). Postignuća učenika iz prirodnih nauka: glavni nalazi, trendovi i nastavni program. U: Marušić Jablanović, M., Gutvajn, N. i Jakšić, I. (ur.). ТIMSS 2015: rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika 4. razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka (51‒65). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
  • Siry, C. (2014). Towards multidimensional approaches to early childhood science education. Cultural Studies of Science Education. 9 (2), 297‒304. https://doi.org/10.1007/s11422-012-9445-8
  • Slunjski, E. (2008). Dječji vrtić – zajednica koja uči. Zagreb: Spektar Medija.
  • Slunjski, E. (2012). Dijete kao znanstvenik – prirodoslovni aspekti suvremeno koncipiranoga kurikuluma ranog odgoja. Školski vjesnik. 61 (1‒2), 163‒178.
  • Te Whāriki ‒ Early Childhood Curriculum (2016). Wellington: Ministry of Education New Zealand.
  • Togrol, A. Y. (2013). Turkish students’ images of scientists. Journal of Baltic Science Education. 12 (3), 289‒298.
  • Van Keulen, H. (2018). STEM in early childhood education. European Journal of STEM Education. 3 (3), 7‒9. https://doi.org/10.20897/ejsteme/3866
  • Videnović, M. i Čarapić, G. (2020). PISA 2018: Izveštaj za Republiku Srbiju. Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
  • Vujičić, L. (2013). Razvoj znanstvene pismenosti u vrtiću: izazov za odgajatelje. Dijete, vrtić, obitelj. 19 (73), 8‒10.
  • Vujičić, L. (2017). Razvoj znanstvene pismenosti u ustanovama ranog odgoja. Rijeka: Učiteljski fakultet.
  • Vuković, O. (2015). Kako maturanti procenjuju značaj ključnih kompetencija za celoživotno učenje. U: Radosavljević, D. (ur.). Vrednosti i identitet (89‒96). Međunarodni naučni skup Vrednosti i identitet. Novi Sad: Fakultet za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić”.
  • Worth, K. (2010). Science in early childhood classrooms: Content and process. Early Childhood Research & Practice (ECRP). 12 (2), 1‒17.

Copyright © 2023 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited

 

Language selection
Open Access Statement
345 Open access declaration can be found on this page

Information about copyright 345 Teaching Innovations are licensed with Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0). Information about copyright can be found on this page.
Open Access Journal
345
Indexed by
345 This journal was approved on 2018-01-22 according to ERIH PLUS criteria for inclusion. Download current list of ERIH PLUS approved journals.
Indexed by
345 University of Belgrade, Teacher Education Faculty has entered into an electronic licensing relationship with EBSCO Information Services, the world's most prolific aggregator of full text journals, magazines and other sources. The full text of Teaching Innovations / Inovacije u nastavi is available now on EBSCO's international research databases.
Indexed by
345
Ethics statement
345 Publication ethics and publication malpractice statement can be found on this page.
Follow Teaching Innovations
345   345   345