Marija M. Jovanović, University of Niš, Faculty of Philosophy, Niš, Serbia, e-mail: marija.jovanovic@filfak.ni.ac.rs
Dragana V. Dimitrijević, University of Niš, Faculty of Philosophy, Niš, Serbia
Иновације у настави, XXXVI, 2023/1, стр. 102–116

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2301102J

Abstract: During the pandemic caused by the COVID-19 virus, the whole world faced numerous issues in regard to an urgent response that was needed in all areas of society. Education is one of the fields that has faced the biggest changes as well as problems caused by the transfer of learning from the real world to the virtual environment. The aim of this research is to examine the barriers that students encountered during the implementation of distance learning. The research was conducted on a sample of 424 high school students using an especially designed instrument that included 40 potential barriers. By using factor analysis, the barriers in distance learning were identified and grouped into nine dominant factors: socio-emotional, content-related, communication and support, technical skills, assessment, technical conditions, administrative, organizational, and cheating on tests. The ranking of the selected factors showed that in our sample the most common barriers were cheating on tests and assessment, while technical skills were the least common barrier. The obtained results point to significant pedagogical implications in the field of didactic-methodological education and teacher professional development, but also to the need to empower them to engage in cooperative and team work.

Keywords: distance education, online learning, COVID-19 pandemic, factor analysis

БАРИЈЕРЕ ТОКОМ РЕАЛИЗОВАЊА НАСТАВЕ НА ДАЉИНУ У ПЕРИОДУ ПАНДЕМИЈЕ
ВИРУСА КОРОНА СА АСПЕКТА СРЕДЊОШКОЛАЦА У СРБИЈИ

Током 2020. године, у условима глобалне пандемије, када се цео свет суочио са вирусом корона, све области друштва, укључујући и образовање, суочиле су се са изазовом. Како је учење лицем у лице идентификовано као посебна претња заједници, е-учење је хитно уведено у образовни процес. Одлуком Владе Републике Србије4 о обустави реализовања наставе од 15. 3. 2020. године све образовне активности на свим нивоима образовања пребачене су у онлајн-окружење и цео процес наставе се реализује путем наставе на даљину до краја школске 2019/2020. Иако настава на даљину није новина у нашој области, специфичне околности учиниле су све учеснике у процесу наставе недовољно припремљеним за овако радикалну промену. Одлучили смо да овај рад посветимо проучавању баријера са којима су се ученици суочавали током реализације наставе на даљину. Циљ овог истраживања је идентификовати баријере током реализовања наставе на даљину из перспективе ученика. Истраживање је спроведено у мају и јуну месецу 2020. године на узорку од 424 ученика средњих школа са територије југоисточне Србије. У односу
на варијабле истраживања, узорак је обухватио 108 мушких и 316 женских учесника; 199 учесника између 14 и 16 година и 225 испитаника између 16 и 18 година. Са аспекта академског успеха, структуру узорка чинио је највећи број испитаника са одличним успехом (336), док је најмање оних са добрим и довољним/недовољним постигнућем. У односу на начин извођења учења на даљину, највећи број испитаника користио је мобилни телефон (387), затим Гугл учионицу (30), а најмање заступљен вид учења био је путем мејла и Мит или Зум апликације. Коришћени инструмент је скала процене Ликертовог типа коју чини 40 ајтема, који обухватају различите баријере. У складу са природом инструмента, анализа добијених података је реализована коришћењем мултиваријантне статистике. Баријере у настави на даљину током пандемије су идентификоване у оквиру девет група. Најучесталије баријере везују се за варање на тестовима, оцењивање, административне, организационе и садржајне препреке, што указује да средњошколци имају критички однос према проблемима наставе на даљину. Статистички значајне разлике потврђене су у оквиру фактора комуникација и подршка (p<.001) и академски успех. Подаци указују да су баријере најмање изражене код ученика са одличним успехом, а најчешће код ученика са довољним/недовољним успехом. Такође, социоемоционалне и садржајне баријере биле су значајно учесталије код старијих испитаника у односу на групу млађих испитаника.

Импликације за праксу:

• •• Неопходност системског уређења питања дидактичко-методичког усавршавања наставника у области компетенција за реализовањем наставе на даљину.
•  Школски саветодавни рад треба да буде усмерен ка оснаживању ученика и наставника за примену различитих методичких поступака који би створили позитивну комуникацију и социјалну интеракцију и спречили емоционалне проблеме ученика.
• Организовати ситуације хоризонталног учења у којима би наставници унапредили вештине наставе на даљину кроз размену искустава, сарадњу и тимски рад.

Кључне речи: настава на даљину, електронско учење, пандемија вируса корона, факторска анализа

References

• Adnan, M. & Anwar, K. (2020). Online Learning amid the COVID-19 Pandemic: Students’ Perspectives. Journal of Pedagogical Sociology and Psychology. 2 (1), 45–51. https://doi.org/10.33902/JPSP.2020261309
• Al-Said, K. M. (2015). Students’ Perceptions of Edmodo and Mobile Learning and their Real Barriers towards them. TOJET: The Turkish Online Journal of Educational Technology. 14 (2), 167–180.
• Alhassan, R. (2016). Mobile Learning as a Method of Ubiquitous Learning: Students’ Attitudes, Readiness, and Possible Barriers to Implementation in Higher Education. Journal of Education and Learning. 5 (1),176–189. https://doi.org/10.5539/jel.v5n1p176
• Assareh, A. & Hosseini Bidokht, M. (2010). Barriers to e-teaching and e-learning. Procedia Computer Science. 3, 791–795. https://doi.org/10.1016/j.procs.2010.12.129
• Basilaia, G., & Kvavadze, D. (2020). Transition to Online Education in Schools during a SARS-CoV-2 Coronavirus (COVID-19) Pandemic in Georgia. Pedagogical Research, 5 (4), em0060. https://doi.org/10.29333/pr/7937
• Berge, Z. L. & Muilenburg, L. (2003). Barriers to Distance Education: Perceptions of K-12 Educators Zane. In: Crawford, C., Davis, N., Price, J. Weber, R. & Willis, D. (Eds.). Society for Information Technology & Teacher Education International Conference (256–259). Association for the Advancement of Computing in Education (AACE).
• Berge, Z. L., Muilenburg, L. & Haneghan, J. (2002). Barriers to distance education and training: Survey results. The Quarterly Review of Distance Education. 3 (4), 409–418.
• Chen, E., Kaczmarek, K. & Ohyama, H. (2020). Student perceptions of distance learning strategies during COVID-19. Journal of Dental Education. 85, 1190–1191. https://doi.org/10.1002/jdd.12339
• Cherian, E. J. & Williams, P. (2008). Mobile Learning: The Beginning of the End of Classroom Learning. In: Ao, S. I., Douglas, C., Grundfest, W. S., Schruben, L. & Burgstone, J. (Eds). Proceedings of the World Congress on Engineering and Computer Science 2008. (508–514). San Francisco, USA: International Association of Engineers.
• Daniel, J. (2020). Education and the COVID-19 pandemic. Prospects, 1–6. https://doi.org/10.1007/s11125-020-09464-3
• Egan, T. M. & Akdere, M. (2004). Distance Learning Roles and Competencies: Exploring Similarities and Differences between Professional and Student Perspectives. In: Austin, T. H. (Ed.). Academy of Human Resource Development International Conference (AHRD) (930–937).
• Hasan, N. & Bao, Y. (2020). Impact of “e-Learning crack-up” perception on psychological distress among college students during COVID-19 pandemic: A mediating role of “fear of academic year loss.” Children and Youth Services Review. 118, 105355. https://doi.org/10.1016/j.childyouth.2020.105355
• Kaiser, H. F. (1974). An index of factorial simplicity. Psychometrika. 39, 31–36. https://doi.org/10.1007/BF02291575
• Jovanović, M. & Dimitrijević, D. (2021). Barriers to implementation of distance learning during the COVID-19 outbreak: Teacher perspective. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 53 (1), 7–66. https://doi.org/10.2298/ZIPI2101007J
• Jovanović, M. & Vukić, T. (2020). Komunikacioni aspekt mentorskog odnosa u visokoškolskom obrazovanju. Nastava i vaspitanje. 69 (1), 51–69. https://doi.org/10.5937/nasvas2001051J
• Maguire, L. L. (2005). Literature Review – Faculty Participation in Online Distance Education: Barriers and Motivators. Online Journal of Distance Learning Administration. 8 (1), 1–16.
• Marković, M., Pavlović, D. & Mamutović, A. (2021). Students’ experiences and acceptance of emergency online learning due to COVID-19. Australasian Journal of Educational Technology. 37 (5), 1–16. https://doi.org/10.14742/ajet.7138
• Mehdipour, Y. & Zerehkafi, H. (2013). Mobile Learning for Education: Benefits and Challenges. International Journal of Computational Engineering Research. 3 (6), 93–101.
• Miangah, T. M. & Nezarat, A. (2012). Mobile-Assisted Language Learning View project Mobile-Assisted Language Learning. International Journal of Distributed and Parallel Systems (IJDPS). 3 (1), 309–319. https://doi.org/10.5121/ijdps.2012.3126
• Muilenburg, L. & Berge, Z. L. (2001). Barriers to Distance Education: A Factor-Analytic Study. The American Journal of Distance Education. 15 (2), 7–22. https://doi.org/https://doi.org/10.1080/08923640109527081
• Muilenburg, L. & Berge, Z. L. (2005). Students Barriers to Online Learning: A factor analytic study. Distance Education. 26 (1), 29–48. https://doi.org/10.1080/01587910500081269
• Murphy, M. P. A. (2020). COVID-19 and emergency eLearning: Consequences of the securitization of higher education for post-pandemic pedagogy. Contemporary Security Policy. 41 (3), 492–505. https://doi.org/10.1080/13523260.2020.1761749
• Nadrljanski, Đ., Nadrljanski, M. & Soleša, D. (2008). Digitalni mediji – obrazovni softver. Sombor: Pedagoški fakultet.
• Nambiar, D. (2020). The impact of online learning during COVID-19: students’ and teachers’ perspective. The International Journal of Indian Psychology. 8 (1), 783–793. https://doi.org/10.25215/0802.094
• Odluka o obustavi izvođenja nastave u visokoškolskim ustanovama, srednjim i osnovnim školama i redovnog rada ustanova predškolskog vaspitanja i obrazovanja (2020). Službeni glasnik Republike Srbije, br. 30.
• Republički zavod za statistiku (2020). Srednje obrazovanje – početak školske 2019/2020. Beograd. Preuzeto 16. 4. 2020. Posećeno 20. 9. 2020. na: https://www.stat.gov.rs/en-us/oblasti/obrazovanje/srednje-obrazovanje/
• Wargadinata, W., Maimunah, I., Dewi, E. & Rofiq, Z. (2020). Student’s Responses on Learning in the Early COVID-19 Pandemic. Jurnal Keguruan Dan Ilmu Tarbiyah. 5 (1), 141–153. https://doi.org/10.24042/tadris.v5i1.6153
• Welsh, E., Wanberg, C. R., Brown, K. G. & Simmering, M. J. (2003). E-learning: Emerging uses, empirical results and future directions. International Journal of Training and Development. 7 (4), 245–258. https://doi.org/10.1046/j.1360-3736.2003.00184.x
• Zhang, D., Zhao, J., Zhou, L. & Nunamaker, J. (2004). Can e-learning replace classroom learning? Communications of the ACM. 47 (5), 74–79. https://doi.org/10.1145/986213.986216