Никола В. Мијановић, Универзитет Црне Горе у Подгорици, Филозофски факултет у Никшићу, Никшић, Црна Гора, имејл: niksi@t-com.me
Иновације у настави, XXXVI, 2023/1, стр. 21–32

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2301021M

Резиме: У васпитно-образовном процесу заснованом на законитостима традиционалног разредно-предметног система суштина наставе фокусирана је на поучавање, запам-
ћивање и репродукцију садржаја од стране ученика, у чијем је центру предавачко-вербална активност, личност и неприкосновени ауторитет наставника. За разлику од тог концепта, у процесу флексибилно организоване наставе на конструктивистичкој парадигми, тежиште васпитно-образовне активности помјера се из сфере поучавања (пасивног слушања и меморисања садржаја) у поље активног учења, експериментисањем, истраживањем и откривањем узрочно-посљедичних веза и односа међу проучаваним феноменима, предметима и појавама. Овдје се свеукупно сазнање заснива на индивидуалној перцепцији, памћењу, мишљењу, машти, откривању и логичком закључивању ученика. То заправо значи да је конструктивистичка настава фокусирана на процес стицања сврсисходних знања и вјештина, усвајање позитивних ставова, културних вриједности и компетенција, уз максимално кориштење и развој когнитивних, афективних, психомоторних и искуствених потенцијала сваког појединца. Према томе, циљ овог рада јесте да се на темељу објективног сагледавања суштине и критичке дескрипције традиционалног концепта, уз примјену методе теоријске анализе, елаборирају сазнајна исходишта, могућности, предности и ограничења другог, релативно савременијег концепта, утемељеног на конструктивистичкој, односно критичко-конструктивистичкој дидактичкој парадигми.

Кључне ријечи: настава, поучавање, учење, сазнајни контекст, традиционална и савремена конструктивистичка парадигма

Summary: In the educational process based on the principles of the traditional class-subject system, the essence of teaching is focused on teaching and the memorization and reproduction of the content
by students, while teacher’s verbal activity, personality, and the unrivalled authority are in the center of this process. Contrary to this concept, in the process of teaching flexibly organized on the constructivist paradigm, the focus of educational activity shifts from the sphere of teaching (passive listening and memorizing content) to the field of active learning, experimenting, exploring, and discovering the cause and effect relations among the studied phenomena and objects. Knowledge is based on students’ individual perception, memory, thinking, imagination, discovery, and logical reasoning. This actually means that constructivist teaching is focused on the process of acquiring meaningful knowledge and skills, adopting positive attitudes, cultural values and competencies, with the maximum use and development of each individual’s cognitive, affective, psychomotor, and experiential potentials. Therefore, the aim of this paper is to put in focus the objective understanding and critical description of the traditional concept of teaching and learning by using the method of theoretical analysis. At the same time, the paper focuses on elaborating on cognitive starting points, possibilities, advantages, and limitations of a relatively modern concept based on constructivist, more precisely, critical constructivist didactic paradigm.

Keywords: teaching, student, teacher, teaching, learning, contextual cognition, traditional and contemporary constructivist paradigm

Литература

• Bruner, J. (1996). The Culture of Education. Cambridge, MA: Harvard University Press.
  Chen, C. (2003). A Constructivist Approach to Teaching: Implications in Teaching. Computer Networking Information Technology, Learning, and Performance Journal. 21 (2), 17–27.
  Dmitrijev, D. G. (2008). Konstruktivistički diskurs u teoriji sadržaja obrazovanja u SAD. Pedagogija. 63 (3), 347–356.
• Ebrahimi, N. A. (2013). Constructivist Translation Classroom Enviroment Survey (CTLES). Development, Validation and Application, Translation & Interpreting. 5 (2), 163–186.
• Džinkić, O., Milutinović, J. (2018). Ideje konstruktivizma u savremenoj školskoj praksi. Zbornik odseka za pedagogiju. 27 (18), 128–149. https://doi.org/10.19090/zop.2018.27.129-149
• Fosnot, C. T. & Perry, R. S. (2005). Constructivism: A psychological theory of learning. In: Fosnot, C. T. (Ed.) Constructivism: Theory, perspectives and practice (8–33). NewYork, NY: Teacher College Press.
• Jukić, R. (2013). Konstruktivizam kao poveznica poučavanja sadržaja prirodoznanstvenih i društvenih predmeta. Pedagogijska istraživanja. 10 (2), 241–263.
• Кanslelaar, G. et al. (2002). New technologies. In: Simons, R.-J., Van der Linden, J. & Duffy, T. (Eds.). New learning (55–82). Dordrecht: Kluwer Academic Publishers.
• Kincheloe, J. L. (2008). Critical Constructivism Primer. New York: Peter Lang Publishing.
• Knežević-Florić, O. (2005). Pedagogija razvoja. Novi Sad: Filozofski fakultet.
• Loyens, S. M. & Gijbels, D. (2008). Understanding the effects of constructivist learning environments. Instructional Science. 36, 351–357.
• Mijanović, N. (2008). Subjekatska pozicija učenika u vaspitno-obrazovnom procesu između deklarativnog i stvarnog. Inovacije u nastavi. 21 (1), 13–22.
• Milutinović, J. (2015). Kritički konstruktivizam – koncepcija i mogućnosti u oblasti obrazovanja. Nastava i vaspitanje. 64 (3), 437–451.
• Milutinović, J. (2016). Socijalni i kritički konstruktivizam u obrazovanju. Novi Sad: Filozofski fakultet.
• Murphy, E. (1997). Constructivism: From Philosophy to Practice. Education Resource Information Center ERIC. ED 444 966. Retrieved June 20, 2021. from: https://files.eric.ed.gov/fulltext/ED444966.pdf
• Mušanović, M. (2000). Konstruktivistička teorija i obrazovni process. U: Kramar, M. (ur.). Didaktični in metodični vidiki nadaljnega razvoja izobraževanja (28–35). Maribor: Univerza v Mariboru, Pedagoška fakulteta Mariboru.
• Nicol, D. J. & Macfarlane-Dick, D. (2006). Formative assessment and self-regulated learning: a model and seven principles of good feedback practice. Studies in Higher Education. 31 (82), 199–218.
• Palmer, D. (2005). A Motivational View of Constructivist – informed Teaching. International Journal of Science Education. 27 (15), 1853–1881.
• Perkins, D. N. (1992). Technology meets constructivism: Do they make a marriage?. In: Duffy, M. & Jonassen, D. H. (Eds.). Constructivism and the technology of instruction: A conversation (45–55). Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum Associates.
• Ravitz, J. L., Becker, H. J. & Wong, Y. T. (2000). Constructivist-Compatible Beliefs and Practices among U.S. Teachers. Center for Research on Information Technology and Organizations University of California, Irvine And University of Minnesota /online.
• Richardson, V. (1997). Constructivist teaching and teacher education: Theory and practice. U: Richardson, V. (Ed.). Constructivist teacher education: building new understandings (3–14). Washington, DC: Falmer Press.
• Richardson, V. (2003). Constructivist pedagogy. Teachers College Record. 105 (9), 1623–1640.
• Schweiser, S. (2007). In history of ideas, constructivist pedagogy stems from German idealism. Electroneurobiologia. 15 (4), 63–94.
• Stears, M. (2009). How social and critical constructivism can inform science curriculum design: A Study from South Africa. Educational Research. 51 (4), 397–410.
• Topolovčan, T. i sar. (2017). Konstruktivistička nastava. Zagreb: Učiteljski fakultet.
• Vadeboncoeur, J. (1997). Child development and the purpose of education: A historical context for constructivism in teacher education. U: Richardson, V. (Ed.). Constructivist teacher education: building new understandings (15–37). Washington, DC: Falmer Press.
• Vigotski, L. S. (1974). Mišljenje i govor. Beograd: Nolit.
• Von Glasersfeld, E. (2003). Radical constructivism. A way of knowing and learning. London: Routledge Publication.

Copyright © 2023 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited