Горана М. Старијаш, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Београд, Србија, имејл: gorana.starijas@uf.bg.ac.rs
Нада М. Вилотијевић, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Београд, Србија
Иновације у настави, XXXV, 2022/4, стр. 59–72

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2204059S

Резиме: Хеуристичка настава убраја се у ред мање истражених и примењиваних модела у настави. Иако има своју дугу историју, као посебан модел наставе почела је да се развија пре неколико деценија. У оквиру овог истраживања нас занимају улоге учитеља у хеуристичкој настави, али при томе не можемо да запоставимо њихове улоге у традиционалној настави, јер је она доминантна у школама. Циљ истраживања је да се испитају ставови и мишљења учитеља и студената педагошких/учитељских факултета о улогама учитеља у хеуристичкој настави. Истраживање је засновано на дескриптивној научноистраживачкој методи. Осим тога, коришћена је и метода теоријске анализе. Спроведеним истраживањем приказана су мишљења 336 учитеља са територије Београда и 433 студента треће и четврте године учитељских/педагошких факултета у Србији и утврђена је листа улога учитеља које су, по оцени испитаника, кључне у ефикасној организацији хеуристичке наставе и утемељене на самосталном и креативном истраживачком раду ученика. Добијени резултати указују да испитаници заузимају изразито позитиван став према улогама учитеља у хеуристичкој настави, што указује на значај и потребу за практичном применом ове наставе у нашим школама у првом циклусу основношколског образовања.

Кључне речи: хеуристичка настава, први циклус основног образовања и васпитања, улоге учитеља

Summary: Heuristic instruction is one of the less researched and used teaching models. Although it has a long history, as a special teaching model, it started to develop several decades ago. In this research, we are interested in the roles of teachers in heuristic instruction, though we cannot neglect their roles in traditional teaching as well because it is dominant in schools. The aim of the research is to examine the attitudes and opinions of primary school teachers and students of pedagogical/teacher education faculties about the roles of teachers in heuristic lessons. The research is based on descriptive scientific research method. In addition, the method of theoretical analysis was used. The research showed the opinions of 336 teachers from the territory of Belgrade and 433 students of the third and fourthyear of teacher education/pedagogical faculties in Serbia, and a list of teacher roles was determined, which, according to the respondents, are key in the efficient organization of heuristic teaching and are based on independent and creative research work of students. The obtained results indicate that the respondents take a very positive attitude towards the roles of teachers in heuristic teaching, which indicates the importance and a need for practical application of this form of teaching in our schools in the first cycle of primary school education.

Кeywords: heuristic instruction, first cycle of primary education, roles of teachers

Литература

• Davidov, V. V. (1996). Teorija razvojne nastave. Moskva: Ruska akademija nauka.
• Havelka, N. (1998). Prilog razvijanju koncepcije uloge nastavnika i učenika u osnovnoj školi. Naša osnovna škola budućnosti, 99–163.
• Hubijar-Stojaković, Z. (1978). Pedagoški efekti primjene heurističkog postupka u nastavi gramatike i pravopisa u IV razredu osnovne škole. Naša škola, 9–10, 568–582.
• Hutorskoй, A. V. (1998). Єvrističeskoe obučenie: teoriя, metodologiя, praktika. Moskva: Meždunarodna pedagogičeskaя akademiя.
• Hutorskoй, A. V. (2011). Эvrističeskoe obučenie. Naučnыe osnovы. Moskva: Centr distancionnogo obrazovaniя Эйdos.
• Krkljuš, S. (1977). Učenje u nastavi otkrivanjem. Novi Sad: RU Radivoj Ćirpanov.
• Maričić, M., Cvjetićanin, S. i Anđić, B. (2018). Stavovi učitelja o primeni heurističke nastave u početnom obrazovanju u prirodnim naukama. Inovacije u nastavi, 31 (3), 96–107, https://doi.org/10.5937/inovacije1803096M.
• Poljak, V. (1977). Nastavni sistemi. Zagreb: Pedagoško-književni zbor.
• Ristanović, D. (2008). Didaktički elementi heurističkog modela nastave u funkciji inoviranja nastavnog procesa. Inovacije u nastavi, 21 (2), 72–81.
•  Ristanović, D. (2010). Heuristički model nastave. Jagodina: Pedagoški fakultet.
• Spremić Solaković, A. (2014). Heuristički obrazovni model u savremenoj nastavi. Inovacije u nastavi, 27 (2), 105–115, https://doi.org/10.5937/inovacije1402105S.
• Stojaković, P. (1986). Razvijanje sposobnosti učenja. Sarajevo: Svjetlost.
• Talizina, N. F. (1969). Teoretski problemi programirane nastave. Beograd: Radnički univerzitet.
• Vilotijević, M. (2000). Didaktika 1. Beograd: Naučna knjiga ‒ Učiteljski fakultet.
• Vilotijević, M. (2000a). Didaktika 2: Didaktičke teorije i teorije učenja. Beograd: Naučna knjiga ‒ Učiteljski fakultet.
• Vilotijević, M. (2000b). Didaktika 3: Organizacija nastave. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva ‒ Učiteljski fakultet.
• Vilotijević, M., Mandić, D. (2015). Upravljanje razvojnim promenama u vaspitno-obrazovnim ustanovama. Beograd: Učiteljski fakultet.
• Vilotijević, M., Vilotijević N. (2008). Heuristička nastava. Vranje: Učiteljski fakultet.

Copyright © 2022 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited