Милица В. Марушић Јаблановић, Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија, имејл: millica13@yahoo.com
Јелена М. Станишић, Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија
Слађана Д. Савић, Универзитет у Београду, Хемијски факултет, Београд, Србија
Иновације у настави, XXXV, 2022/4, стр. 28–46

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2204028M

Резиме: Еколошки проблеми са којима се сусреће наша земља су бројни, а последице деградације животне средине одражавају се на здравље и квалитет живота грађана. У том контексту, питање еколошког образовања и васпитања и еколошке писмености добија све већи значај. У овом пилот-истраживању испитана је могућност за примену међународног инструмента за одређивање нивоа еколошке писмености Middle School Environmental Literacy Survey (MSELS) на популацију ученика завршних разреда основне школе у Србији. Овај инструмент мери еколошку писменост кроз четири компоненте: еколошко знање, афективни однос према животној средини, когнитивне вештине и проеколошко понашање, са одговарајућим супкомпонентама. Садржај инструмента анализиран је у контексту програма наставе и учења за предмете Биологија и Грађанско васпитање, као и образовних стандарда за крај обавезног образовања за наставни предмет Биологија. У истраживању је коришћен анкетни метод, а за анализу података примењена је дескриптивна статистика. Подаци су прикупљени на узорку ученика седмог разреда основне школе (N=111) са територије Београда. Уз то, одржани су разговори са ученицима у пет групних интервјуа ради провере јасноће садржаја инструмента. Установљено је да је примена овог инструмента примерена по више основа: 1) инструмент је добро теоријски утемељен; 2) инструмент је заснован на целовитом приступу мерењу еколошке писмености; 3) инструмент је адекватан са становишта програма наставе и учења нашег образовног система и 4) инструмент има солидне метријске карактеристике. Поузданост инструмента у целини је ,87. Највиши скор испитани ученици остварили су на компоненти афективног односа према животној средини, у односу на остале мерене компоненте, као и у односу на две државе са којима поредимо добијене резултате (САД, Грчка). Најнижи скор забележен је на скали основних еколошких знања, и закључено је да ученици нису у потпуности овладали знањима која су предвиђена образовним стандардима у настави биологије. Као главни недостатак инструмента може се навести време потребно за попуњавање због обимности садржаја.

Кључне речи: еколошка писменост, еколошко образовање и васпитање, ученици, MSELS.

Summary: The environmental issues that our country is faced with are numerous, while the consequences of environmental degradation affect the health and the quality of life of our citizens. In this context, the issue of environmental education and environmental literacy is gaining momentum. In the present pilot research we examined the possibility of applying an international instrument for determining the level of environmental literacy, the Middle School Environmental Literacy Survey (MSELS), on a population of students in the higher grades of elementary school in Serbia. This instrument measures the environmental literacy using four components: environmental knolwedge, environmental affect, cognitive skills, and environmental behavior, together with corresponding sub-components. The content of the instrument was analyzed in the context of Biology and Civic education curricula as well as educational standards for the end of compulsory education for the subject Biology. Survey method was used in the research, while the data were analyzed using descriptive statistics. The data were collected on a sample of the seventh-grade elementary school students (N=111) from the territory of Belgrade. In addition, five group interviews were conducted with the students to check the clarity of the content of the instrument. The researchers established that the implementation of this instrument is adequate on several grounds: 1) the instrument is well-grounded in theory; 2) the instrument is based on a comprehensive approach to environmental literacy measurement; 3) the instrument is adequate in terms of the teaching and learning program in our education system and 4) the instrument has solid metric features. An overall reliability of the instrument is ,87. The respondents had the highest score in the component of affective attitudes towards environment, relative to other measured components, as well as relative to two countries used for comparing the results (USA, Greece). The lowest score was identified on the scale of the basic environmental knowledge, and the conclusion is that students did not fully master the knowledge envisaged in the educational standards for Biology lessons. The main disadvantage of the instrument is the time required for filling it out due to the amount of the content.

Кeywords: еnvironmental literacy, environmental education, students, MSELS

Литература

• Andevski, M. (1997). Uvod u ekološko obrazovanje. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet.
• Baucal, A., Pavlović-Babić, D. (2010). Nauči me da mislim, nauči me da učim. Beograd: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta ‒ Centar za primenjenu psihologiju. Retrieved May 8, 2022. from https://www.researchgate.net/profile/Aleksandar-Baucal/publication/215583361_PISA_2009_prvi_rezultati_Nauci_me_da_mislim_nauci_me_da_ucim/links/03465c8bc761f13298a64d78/PISA-2009-prvi-rezultati-Nauci-me-damislim-nauci-me-da-ucim.pdf
• Blagdanić, S. (2009). Kvalitet niza zadataka objektivnog tipa u nastavi prirode i društva. Inovacije u nastavi, 22 (3), 40–51.
• Branković, M., Buđevac, N., Ivanović, A. i Jović, V. (2013). Činioci razvoja viših nivoa čitalačke pismenosti ‒ veštine argumentovanja u školskoj nastavi. Psihološka istraživanja, 16 (2), 141–158.
• Buđevac, N., Baucal, A. (2014). Razvoj čitalačke pismenosti tokom prva četiri razreda osnovne škole. Inovacije u nastavi, 27 (2), 22–32. https://doi.org/10.5937/inovacije1402022B
• Giri, B. & Senthilnathan, S. (2013). Ecoliteracy – the Literacy for the 21st Century. In: Pachauri, S. C. (Eds.). Environmental Education (182–187). New Delhi: Random Publications. Retrieved March 19, 2022. from https://www.researchgate.net/publication/299492696_Ecoliteracy_-_the_Literacy_for_the_21st_Century
• Igbokwe, B. A. (2016). Environmental Literacy Assessment: Assessing the Strength of an Environmental Education Program (EcoSchools) in Ontario Secondary Schools for Environmental Literacy Acquisition – ProQuest [University of Windsor]. Retrieved April 3, 2022. from https://www.proquest.com/openview/f47edfcf1f0808cbd5de60b4f89e7b68/1?pq-origsite=gscholar&cbl=18750
• Jovanović, S., Živković, Lj. (2016). Tendencije u pogledu razvoja proekološkog ponašanja učenika. Inovacije u nastavi, 29 (4), 115–122. https://doi.org/ 10.5937/inovacije1604115J.
• Kundačina, M. (2006). Činioci ekološkog vaspitanja i obrazovanja učenika. Užice: Univerzitet u Kragujevcu, Učiteljski fakultet.
• Lin, D., Wambersie, L. & Mathis, W. (2022). Estimating the Date of Earth Overshoot Day 2022 (1–8). Nowcasting the World’s Footprint & Biocapacity for 2022 – Global Footprint Network. Retrieved April 9, 2022. from www: https://www.overshootday.org/content/uploads/2022/06/Earth-Overshoot-Day-2022-Nowcast-Report.pdf
• Marcinkowski, T. (1991). The relationship between environmental literacy and responsible environmental behavior in environmental education. Methods and Techniques for Evaluating Environmental Education. Paris: UNESCO.
• Marcinkowski, T. (1993). Chapter 6: Assessment in environmental education. In: Wilke, R. (Ed.). Teacher Resource Handbook: A Practical Guide for K-12 Environmental Education (143–197). Millwood, NY: Kraus International Publications.
• Marcinkowski, T. (2004). Using a Logic Model to Review and Analyze an Environmental Education Program. In: Volk, T. (Ed.). NAAEE Monograph Series, Volume 1. Washington, DC: NAAEE.
• Marković, D. (1992). Ekološka svest i obrazovanje. Pedagogija, 1–2, 3–10.
• Marković, D. (2005). Socijalna ekologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Marušić, M. (2016). How important is the degree of urbanization as a factor of student achievement in Serbia? International scientific conference Improving Quality of Education in Elementary Schools, Proceedings (110–113). Jagodina ‒ Beograd: Faculty of Education, University of Kragujevac ‒ Institute for Educational Research, Institute for the Improvement of Education.
• McBeth, W. (1997). An historical description of the development of an instrument to assess the environmental literacy of middle school students (doctoral dissertation). Carbondale, USA: Southern Illinois University.
• McBeth, B., Hungerford, H., Marcinkowski, T., Volk, T. & Meyers, R. (2008). National Environmental Literacy Assessment Project: Year 1, National Baseline Study of Middle Grades Students Final Research Report (192) [Final]. National Oceanic and Atmospheric Administration. Retrieved January 10, 2022. from https://www.noaa.gov/sites/default/files/legacy/document/2019/Jun/Final_NELA_minus_MSELS_8-12-08.pdf
• Michaels, S. & O’Connor, M. C. (1990). Literacy as reasoning within multiple discourses: Implications for policy and educational reform. Council of Chief State School Officers.
• Minić, V. L., Jovanović, M. M. (2019). Ekološko vaspitanje i obrazovanje u mlađim razredima osnovne škole. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, 49 (4), 125–144. https://doi.org/10.5937/ZRFFP49-21288
• Mišković, M. (1997). Ekološka kriza i ekološka svest omladine. Šabac ‒ Beograd: Viša škola za obrazovanje vaspitača ‒ Eko centar.
• Nastoulas, I., Marini, K. & Skanavis, C. (2017). Middle school students environmental literacy assessment in Thessaloniki, Greece. In: Anwar, S., El Sergany, M. & Ankit, A. (Eds.). Health and Environment Conference Proceedings (198–209). Dubai: Hamdan Bin Mohammed Smart University. Retrieved January 10, 2022. from https://www.hbmsu.ac.ae/downloads/massmail/2017/august/HBMSU_Innovation_Arabia_Health_and_Environment_Conference_Proceedings_2017.pdf#page=203
• Pravilnik o nastavnom planu za drugi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavnom programu za peti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2007). Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik, br. 6/2007, 2/2010, 7/2010 – dr. pravilnik, 3/2011, 1/2013, 4/2013, 11/2016, 6/2017 i 8/2017 od 30.08.2017. godine. Posećeno 15. 10. 2011. godine na: http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/pg/ministarstva/pravilnik/2007/6/1/reg.
• Pravilnik o planu nastave i učenja za peti i šesti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programu nastave i učenja za peti i šesti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2018). Službeni glasnik RS, br. 15/2018-77, 18/2018-1, 3/2019-83, 3/2020-3, 6/2020-94, 17/2021-1.
• Pravilnik o programu nastave i učenja za sedmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2019). Službeni glasnik RS, br 5/2019-61, 1/2020-60, 6/2020-99, 8/2020-597, 5/2021-4, 17/2021-42.
• Pravilnik o programu nastave i učenja za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2019). Službeni glasnik RS, br. 11/2019-61, 2/2020-6, 6/2020-118, 5/2021-8, 17/2021-58.
• Roth, C. E. (1992). Environmental literacy: Its roots, evolution and directions in the 1990s. (51). ERIC Clearinghouse for Science, Mathematics, and Environmental Education, Columbus, Ohio. Retrieved June 30, 2022. from https://eric.ed.gov/?id=ED348235
• Stamenković, S. i sar. (2010). Obrazovni standardi za kraj obaveznog obrazovanja za nastavni predmet Biologija. Beograd: Ministarstvo prosvete Republike Srbija ‒ Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
• Stanišić, J. (2008). Ekološko vaspitanje i obrazovanje učenika u osnovnoj školi (neobjavljena magistraska teza). Beograd: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet.
• Stanišić J. (2009). Angažovanost učenika u ekološkim aktivnostima u školi. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 41 (1), 195–210. https://doi.org/ 10.2298/ZIPI0901195
• Stanišić, J. (2016). Characteristics of teaching environmental education in primary schools. Inovacije u nastavi, 29 (4), 87–100. https://doi.org/ 10.5937/inovacije1604087S
• Stanišić, J. (2021). Ekološki pogledi na svet učenika osnovne i srednje škole: primena NEP skale. Inovacije u nastavi, 34 (3), 76‒94. https://doi.org/ 10.5937/inovacije2103076S
• Stevanović, J., Ivković, B. (2017). Značaj jezičke kompetencije za postignuće učenika iz matematike i prirodnih nauka. U: Marušić Jablanović, M., Gutvajn, N. i Jakšić, I. (ur.). TIMSS 2015 u Srbiji (207–219). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Stevenson, K. T., Peterson, M. N., Bondell, H. D., Mertig, A. G. & Moore, S. E. (2013). Environmental, Institutional, and Demographic Predictors of Environmental Literacy among Middle School Children. PLOS ONE, 8 (3), e59519. Retrieved Jun 22, 2022. from https://doi.org/10.1371/journal.pone.0059519
• Svobodová, S. (2020). Environmental literacy of pupils and its investigation in the Czech Republic. Sociální Pedagogika (Social Education), 8 (1), 88–104.
• Svobodová, S. & Kroufek, R. (2018). Možnosti využití škály MSELS pro testování environmentální gramotnosti na základních školách v České republice. Scientia in educatione, 9 (2), 80–101, from https://doi.org/10.14712/18047106.1210
• Veinović, Z. (2016). Environmental Impact of Consumerism from the Perspective of the Social, Environmental and Scientific Education. Inovacije u nastavi, 29 (4), 72–86 https://doi.org/ 10.5937/inovacije1604072V
• Vlahović, E. i sar. (2020a). Priručnik za nastavnike građanskog vaspitanja u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Beograd: Misija OEBS-a u Srbiji ‒ Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
• Vlahović, E. i sar. (2020b). Priručnik za nastavnike građanskog vaspitanja u drugom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Beograd: Misija OEBS-a u Srbiji ‒ Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
• Wilke, R. (Ed.). (1995). Environmental Education Literacy/Needs Assessment Project: Assessing Environmental Literacy of Students and Environmental Education Needs of Teachers; Final Report for 1993–1995 (30–76). (Report to NCEET/University of Michigan under U.S. EPA Grant #NT901935-01-2). Stevens Point, WI: University of Wisconsin – Stevens Point.
• Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2021). Službeni glasnik RS, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 27/2018 – zakon, 6/2020 i 129/2021 (2021).

Copyright © 2022 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited