Валентина В. Хамовић, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Београд, Република Србија, имејл: valentina.hamovic@uf.bg.ac.rs
Иновације у настави, XXXV, 2022/3, стр. 1–10

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2203001H

Резиме: У раду се бавимо пореклом истоветних мотива песама „На мору” Ј. Дучића и „Судба” М. Црњанског. Доминантна песничка слика брода којег носе таласи на узбурканом мору и ломе га производ је младалачке фазе песникâ и показује еволуцију њихових песничких система. Посезање за традиционалним топосом тумачи се као последица књижевноисторијских и поетичких превирања са краја 19. и почетком 20. века, али и као последица иманентног песничког развоја, односно онога што Марио Прац назива „васпитањем сензибилитета”. С обзиром на то да је реч о канонским писцима, незаобилазним у уџбеницима основних и средњих школа, желели смо да покажемо пут њиховог песничког сазревања.
Кључне речи: Дучић, Црњански, архетип, брод, море, романтизам, симболизам, авангарда.

Summary: The paper looks at the origin of the identical motives in the poems „At Sea“ by Jovan Dučić and „Destiny“ by Miloš Crnjanski. A dominant poetic image of a ship carried and broken by waves on a rough sea is a product of the poets’ youthful phase and demonstrates the evolution of their poetic systems. Resorting to a traditional topos is interpreted as a consequence of literary, historical, and poetic turmoil of the late 19th and early 20th centuries, but also as a consequence of an imanent poetic development, i.e. the phenomenon which Mario Praz calls „the education of sensibility“. Given that these two poets are canonical writers, and constitute an indespensable part of all primary and high school textbooks, our wish is to show the path of their poetic maturation.

Кeywords: Dučić, Crnjanski, archetype, ship, sea, Romantiscism, Symbolism, Avant­garde

Литература

• Berlin, I. (2006). Koreni romantizma. Beograd: Službeni glasnik.
• Bošković, Z., Šipovac M. (2020). Čitanka. Srpski jezik I književnost za sedmi razred osnovne škole. Beograd: BIGZ.
• Chevalier, J. & Gheerbrant, A. (2003). Rječnik simbola. Banja Luka: Romanov.
• Crnjanski, M. (1993). Lirika. Beograd ‒ Lausanne: Zadužbina Miloša Crnjanskog ‒ BIGZ ‒ SKZ ‒ L’Age d’Homme.
• Gajić, D. Saradnja Jovana Dučića i Miloša Crnjanskog u somborskom Golubu. Norma, 2 (1–2), 49–54.
• Ješić, N. (1980). O saradnji Miloša Crnjanskog u listu Golub i o njegovoj prvoj štampanoj pesmi „Sudba”. Književna istorija, XIII, 49.
• Ješić, N. (2004). Mladi Crnjanski. Beograd: Narodna knjiga ‒ Poligraf.
• Kon, I. S. (1991). Dete i kultura. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Maricki-Gađanski, K. (1996). Povratak ratnika. Antičke nijanse u poetici Miloša Crnjanskog. U: Šutić, M. (ur.). Miloš Crnjanski. Teorijsko-estetički pristup književnom delu (69‒76). Beograd: Institut za književnost i umetnost.
• Milošević, M. (1993). Rani Dučić 1872–1900. Novi Sad: Svetovi ‒ Oktoih.
• Delić, J. (ur.) (2009). Poezija i poetika Jovana Dučića: zbornik radova. Beograd ‒ Trebinje: Institut za književnost i umetnost ‒ Učiteljski fakultet ‒ Dučićeve večeri poezije.
• Popović, M. (2000). Crnjanski i Dučić između dva sveta. Beograd: Draganić.
• Prac, M. (1974). Agonija romantizma. Beograd: Nolit.
• Rečnik književnih termina (1992). Beograd: Nolit.
• Tešić, G. (1983). Zli volšebnici: polemike i pamfleti u srpskoj knjževnosti. Beograd: Slovo ljubve ‒ Beogradska knjiga.
• Тrebješanin, Ž. (2011). Rečnik Jungovih pojmova i simbola. Beograd: Zavod za udžbenike.
• Velmar-Janković, S. (2005). Pesnik trenutka koji nestaje. Izabranici. Beograd: Stubovi kulture.
• Zafranski, R. (2011). Romantizam. Jedna nemačka afera. Novi Sad: Adresa.

Copyright © 2022 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited