Giuliana Jelovčan, University of Primorska Faculty of Education, Kopar, Slovenia, e-mail: giuliana.jelovcan@pef.upr.si
Tadeja Volmut, University of Primorska Faculty of Education, Kopar, Slovenia
Иновације у настави, XXXV, 2022/2, стр. 145–154

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2202145J

Summary: The society’s expectations towards preschool teachers are high, which is why their role is becoming more complex, requiring a higher level of professionalism. Recently, experts have been highlighting innovative approaches in different areas of teaching. Pre-school teachers are the holders of initiative and ideas, must be creative, self-initiative, responsible, autonomous and professionally competent. Last but not least, they must be innovative, that is, having the will, the knowledge and the ability to use and realise a good idea. Therefore, pre-school teachers need to be trained, educated and acquainted with various aspects of teaching physical activity. With the acquired knowledge and experience teachers can express their creativity in the field of movement as well. The problem of our research is to determine whether pre-school teachers use innovative approaches to physical activity in kindergarten. The aim of our reearch is to use the questionnaire to establish whether and what kind of innovations are used by the pre-school teachers in providing physical activity. The sample is non-random and has been intentionally selected. 115 pre-school teachers (of these 5 males) from 12 Slovenian regions decided to participate in the research. The average age of men is 29.6 and of women 42.1. There are 32 teachers who are employed in the first age group, 65 teachers in the second age group and 18 teachers in the combined class. We found that pre-school teachers with higher education less frequently plan physical activities in the playroom (rho = -0.18; p = 0.050), and that there are more outdoor activities (rho = 0.22; p = 0.018). In addition, teachers who work with the first age group perform outdoor activities more frequently than the teachers who teach in the second age group. From the analysis of the obtained data, we find that pre-school teachers prefer choosing the proposed curriculum contents and activities than innovative approach. Namely, the curriculum represents the professional basis for work process in kindergarten and introduces the possibilities of how to achieve the intertwined goals from different fields of learning. We find that preschool teachers do not distinguish between the concept of innovative approach and creativity, as well as between the activities from the field of movement that are listed in the curriculum for kindergartens. Therefore, it is useful to provide training for preschool teachers to learn the differences between the mentioned concepts. The latter can be checked with a questionnaire at the end of the training.

Keywords: field of activity Movement, creativity, preschool teacher, preschool age.

Ђулиана Јеловчан,
Тадеја Волмут
Универзитет Приморска, Педагошки факултет
Копар, Словенија

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ОДАБРАНИХ ИНОВАТИВНИХ ПРИСТУПА
ФИЗИЧКИМ АКТИВНОСТИМА У ПРЕДШКОЛСКИМ ПЕРИОДУ

Полазишта: Очекивања друштва према одгојитељима предшколске деце су висока, зато постаје њихова улога све комплекснија, што изискује од њих вишу разину стручности. У задњем раздобљу стручњаци истичу иновативне приступе у различитим областима наставе. Одгојитељ је носилац иницијативе и идеја, мора бити креативан, самоиницијативан, одговоран, аутономан и стручно компетентан. И најзад мора бити и иновативан, што значи да има вољу, знање и способности да добру идеју примени и реализује. Зато треба одгојитеље оспособити, образовати и упознати са различитим погледима наставе физичке активности. Стеченим знањима и искуствима може одгојитељ изразити стваралаштво и у области кретања. Проблем: Проблем нашег истраживања је да утврдимо да ли васпитачи користе иновативне приступе физичкој активности у вртићу. Сврха нашег истраживања је
помоћу упитника установити да ли и шта иновативно одабирају одгојитељи код физичке активности. Методе: Узорак је случајан и наменски одабран. За сарадњу у истраживању се одлучило 115 одгојитеља (5 мушкараца) из 12 словеначких региона. Просечна старост мушкараца је 29,6 година, а жена 42,1 годину. У групи првог старосног раздобља делује 32, у другом старосном раздобљу 65 и у комбинованом одељењу 18 одгојитеља. Резултати: У истраживању смо желели установити повезаност између одабира иновативних приступа у области водљиве физичке/спортске активности, планирања и извођења водљиве физичке/спортске активности у теретани или на отвореном према старости одгојитеља. Установили смо да одгојитељи са вишим степеном образовања ређе планирају физичке активности у играоници (рхо=-0,18; п=0,050), а чешће на отвореном (рхо=0,22; п=0,018). Осим тога, одгојитељи који предају у првом старосном раздобљу чешће изводе водљиве активности на отвореном од одгојитеља који предају у другом старосном раздобљу. А установили смо разлике у просечној вредности честости извођења водљиве физичке/спортске активности на отвореном у првој и другој старосној групи деце, последња има, наиме, нижу (п=0,006). Описни подаци отвореног питања „Шта подразумева појам иновативни приступи код физичке/спортске активности” показују да је разумевање појма шта су иновативни приступи код физичке/спортске активности код две трећине стручних радника (76) „нешто ново”. Курикуларне садржаје је одабрало 37 одгојитеља. „Побољшати садржаје физичких/спортских активности, такођер свакодневном физичком активношћу на отвореном” одабрало је 24 одгојитеља. Као „друго” је 16 стручних радника вредновало појам иновативни приступ: ФИТ4кидс, одлазак у спортски центар, вањски сарадници, систематично изводити физичку/спортску активност, иновативна помоћна средства, реквизити… Исто тако је одабир одговора код питања „За које иновативне приступе се опредељујете за побољшање водљивих физичких/спортских активности?” показао да су 73 одгојитеља одабрала садржаје курикулума. За активности у природи помоћу шароликог одабира реквизита, наставних метода и облика рада определило се 65 стручних радника. Поимање одабира иновативних приступа је 17 одгојитеља вредновало као „садржаје одабирају деца”, као друго је 33 одгојитеља определило: ФИТ4кидс, сарадња са спортским педагогом, не одабирам иновативне приступе, примена ИКТ, тимско сарађивање… Закључак: Иновативни и/или креативни приступи у одгоју и образовању су важни, јер допуњују већ утврђене, рутинисане стручне програме и терају нас ка смионијем премишљању о примењивости и ефикасности одгојних приступа уопште. Из анализе добивених података установљујемо да су стручни радници више од иновативног приступа одабирали предложене садржаје и делатности курикулума који значе стручне темеље за рад у вртићу и представљају могуће путеве и начине реализовања циљева који се преплићу кроз све области. Поред тога смо установили да одгојитељи укључени у наше истраживање који предају у првом старосном раздобљу чешће изводе водљиве активности на отвореном него одгојитељи који предају у другом старосном раздобљу према њиховој разини образовања и старосној групи деце. Разлоге можемо тражити у томе да одгојитељи који предају у другом старосном раздобљу посвећују више пажње другим водљивим областима активности курикулума у вртићу. Недостатност нашег истраживања је да смо саставили упитник за потребе овог истраживања.

Кључне речи: област делатности кретање, стваралаштво, одгојитељ, предшколско раздобље.

References

• Albert, R. S. & Runco, M. A. (1999). A history of research on creativity. In: Sternberg, R. J. (Ed.). Handbook of creativity (16–31). Cambridge University Press.
• Antič, S., Garvas, M., Gobec, D., Kolar, M. & Komljanc, N. (2013). Pedagoška inovacija: Didaktični zemljevid. Ljubljana: Vrtec Trnovo.
• Devjak, T. (2004). Usposobljenost in kompetentnost učiteljev za poučevanje predmeta državljanska vzgoja in etika. Sodobna pedagogika, 55 (121), 210–219.
• Jelovčan, G. (2019). Izbor inovativnih pristopov pri gibalni/športni aktivnosti v predšolskem obdobju. Selection of innovative approaches in physical/sports activities in preschool period. V: Volmut, T. in Koren, K. (ur.). Zagotovimo otroku in mladostniku aktivno okolje, zbornik povzetkov, Assuring an active environment for a healthy child and adolescent, the book of abstracts. 10. Mednarodna znanstvena in strokovna konferenca Otrok v gibanju (The 10th International Scientific and Professional Conference A Child in Motion) (180–181). Znanstveno-raziskovalno središče Koper, Annales ZRS. Retrieved March 22, 2021. from https://www.zrs-kp.si/wp-content/uploads/2019/11/OVG_ZBORNIK_2019_spletna_izdaja.pdf
• Jontez, T. (2012). Invencije, inovativnost in inovacijska kreativnost. EUDACE d.o.o. Retrieved May 02, 2021. from https://eudace.eu/invencije-inovativnost-in-inovacijska-kreativnost/
• Karković, B. (2016). Pogledi vodstev vrtcev in vzgojiteljev na inoviranje vzgojne prakse v Sloveniji in na Hrvaškem (magistrsko delo). Ljubljana: Univerza v Ljubljani, Pedagoška fakulteta (PeFprints). Retrieved April 28, 2021. from http://pefprints.pef.uni-lj.si/3502/1/magistrsko-delo-barbara-karkovic.pdf
• Košica, R. (2016). Profesionalne stiske vzgojiteljev predšolskih otrok kot posledica pomanjkanja kompetenc (magistrsko delo). Koper: Univerza na Primorskem, Pedagoška fakulteta.
• Looney, J. W. (2009). Assessment and Innovation in Education. OECD Education Working Papers, 24. http://www.doi.org/ 10.1787/222814543073
• Naraločnik, K. (2016). Stališča študentov in učiteljev razrednega pouka do ustvarjalnosti (magistrsko delo). Maribor: Univerza v Mariboru, Pedagoška fakulteta. Retrieved May 12, 2021. from https://dk.um.si/Dokument.php?id=90873&lang=slv
• Retar, I. (2015). Inovativni didaktični pristopi na organizacijskem področju športa v šoli. V: Pegan, N., Čeklič, U. & Volmut, T. (ur.). Izmerimo in razgibajmo uro športa v šoli (79–85). Koper: Založba Univerze na Primorskem.
• Retar, I. & Lepičnik Vodopivec, J. (2017). Kompetentnost vzgojiteljev za inovativno gibalno poučevanje. Didactica Slovenica – Pedagoška obzorja, 32 (1), 17–32.
• Rupnik Vec, T. (2006). Vloga šolskega razvojnega tima v procesih zagotavljanja kakovosti v šoli, uvajanja sprememb in profesionalne rasti posameznega učitelja. V: Zorman, M. (ur.). Udejanjanje načel vseživljenjskega učenja v vrtcu, osnovni šoli in srednji šoli s pomočjo razvojnega načrtovanja (62–66). Zavod Republike Slovenije za šolstvo.
• Simončič, M. (2013). Sproščanje človekovih ustvarjalnih. Potencialov v organizaciji. Revija za univerzalno odličnost, 2 (3), 98–107. Retrieved April 03, 2021. from https://www.fos-unm.si/media/pdf/RUO_2013_12_Simoncic_Milan.pdf
• Srića, V. (1999). Ustvarjalno mišljenje. Gospodarski vestnik.
• Tomori, P. (2016). Tehniška ustvarjalnost v predšolskem obdobju: preizkus ustvarjalnega mišljenja z risanjem (TCT_DP) ob izvedbi tehničnih dejavnosti v vrtcu. (diplomska naloga). PeFprints. Ljubljana: Univerza v Ljubljani, Pedagoška fakulteta. Retrieved March 30, 2021. from http://pefprints.pef.uni-lj.si/3574/1/DN_ Tomori_P_v1.pdf
• Videmšek, M. & Pišot, R. (2007). Šport za najmlajše. Ljubljana: Fakulteta za šport, Inštitut za šport.

Copyright © 2022 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited