Ивица В. Радовановић, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Београд, Србија, имејл: ivica.radovanovic@uf.bg.ac.rs
Драгана С. Богавац, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Београд, Србија
Татјана Б. Милосављевић Ђукић, Универзитет у Нишу, Педагошки факултет у Врању, Врање, Србија

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2201033R

Резиме: Циљ истраживања је био испитати родитељску самопроцену васпитних поступака у раду са децом. Истраживање је реализовано на узорку 198 родитеља ученика завршних разреда основних школа источне Србије (Неготин, Бор, Зајечар, Кладово и Књажевац). Примењени су сервеј метод и метода теоријске анализе. За потребе овог истраживања конструисана је петостепена скала Ликертовог типа, Скала родитељске самопроцене васпитних поступака, која садржи 30 ајтема који одражавају различите васпитне поступке родитеља у односу на афективне димензије и димензије контроле. Основни резултати показују да у самопроцени родитеља доминира афективна димензија у примени васпитних поступака у односу на димензију контроле. Када је у питању образовни статус родитеља, резултати истраживања су показали да су родитељи са вишим и високим образовањем у већој мери у зони одговорног родитељства него родитељи који су завршили основну или средњу школу. Резултати овог истраживања могу представљати посебан изазов да се у наредна истраживања укључе и деца, како би проблем родитељских васпитних поступака био сагледан из обе перспективе. Добијене налазе могуће је искористити у контек-сту креирања образовних програма који би се реализовали кроз сарадњу породице и школе.

Кључне речи: васпитни поступци родитеља, афективна димензија, димензија контроле, дете.

Abstract: The goal of our research was to examine how parents evaluate their pedagogical actions regarding their children. The research was conducted on a sample of 198 parents of children attending final grades of primary school in Eastern Serbia (Negotin, Bor, Zaječar, Kladovo, and Knjaževac). Survey method and theoretical analysis method were used in the research. The researchers developed a fivelevel Likert type scale, the Parents’ Self-Evaluation of Pedagogical Actions, consisting of 30 items referring to different pedagogical actions relative to affective dimensions and control dimensions. The results show the prevalence of affective dimension in parents’ self-evaluation. When it comes to parents’ level of education, the results indicate that parents with college and university degrees are more in the zone of responsible parenthood than parents who finished only primary school or have high-school diplomas. The results of this research can be a special challenge in terms of including children in some future research to examine the problem of parents’ pedagogical actions from both perspectives. The research findings can also be used in the context of the development of educational programmes that can be implemented through cooperation between schools and parents.

Кeywords: parents’ pedagogical actions, affective dimension, control dimension, children.

Литература

• Baldwin, D. R., McIntyre, A. & Hardaway, E. (2007). Perceived parenting style on college students’ optimism. Journal of College Student, 41, 550–557.
• Baumrind, D. (1967). Child care practices anteceding three patterns of preschool behavior. Genetic Psychology Monographs, 75 (1), 43–88.
• Baumrind, D. (1991). Parenting styles and adolescent development. In: Brooks-Gunn, J., Lerner, R. M. & Petersen, A. C. (Eds.). The encyclopedia on adolescence (746–758). New York: Garland Publishing.
• Bogavac, D. (2014). Roditeljstvo. U: Leksikon obrazovnih termina (687–688). Beograd: Učiteljski fakultet.
• Cerezo, F., Ruiz-Esteban, C., Lacasa, C. S. & Gonzalo, J. J. A. (2018). Dimensions of parenting styles, social climate, and bullying victims in primary and secondary education. Psicothema, 30 (1), 59–65.
• Collins, W. A., Maccoby, E. E., Steinberg, L., Hetherington, E. M. & Bornstein, M. H. (2000). Contemporary research on parenting: The case for nature and nurture. American Psychologist, 55 (2). DOI: 10.1037/0003-066Ks.55.2.218
• Conrade, G. & Ho, R. (2001). Differential parenting styles for fathers and mothers: Differential treatment for sons and daughters. Australian Journal of Psychology, 53, 29–35.
• Čudina-Obradović, M., Obradović, J. (2007). Psihologija braka i obitelji. Zagreb: Tehnička knjiga.
• Gadeyne, E., Ghesquiere, P. & Onghena, P. (2004). Psychosocial Functioning of Young Children with Learning Problems. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 45, 510–521. DOI: 10.1111/j.1469-7610.2004.00241.x
• Genc, L. (1988). Dimenzije vaspitanja i razvoj ličnosti. Psihologija, 4, 121–131.
• Gonzalez, A. L. & Wolters, C. A. (2006). The relationship between perceived parenting practices and achievement motivation in mathematics. Journal of Research in Childhood Education, 21 (2), 203–217.
• Grigorenko, E. L. & Sternberg, R. J. (2000). Elucidating the ethiology and nature of beliefs about parenting styles. Develop Sci, 3 (1), 93–112.
• Hoghughi, M. & Long, N. (2004). Handbook of Parenting: Theory and Research for Practice. London – New Delhi: Thousand Oaks – Sage Publications.
• Johnson, B. M., Shulman, S. & Collins, W. A. (1991). Systemic patterns of parenting as reported by adolescents: Developmental differences and implications for psychosocial outcomes. Journal of Adolescent Research, 6, 235–252.
• Kiadarbandsari, A., Madon, Z., Hamsan, H. H., & Mehdinezhad Nouri, K. (2016). Role of Parenting Style and Parents’ Education in Positive Youth Development of Adolescents. Pertanika Journal of Social Sciences & Humanities, 24 (4), 1465–1480.
• Lambom, S., Mounts, N., Steinberg, L. & Dombusch, S. (1991). Patterns of competence and adjustment among adolescents from authoritative, authoritarian, indulgent, and neglectful homes. Child Development, 62, 1049–1065.
• Langenhof, M. R., Komdeur, J. & Oldehinkel, A. J. (2016). Effects of parenting quality on adolescents’ personality resemblance to their parents. The TRAILS study. Journal of Adolescence, 51, 163–175. DOI: 10.1016/j.adolescence.2016.06.003218–232
• Maccoby, E. E. & Martin, J. A. (1983). Socialization in the Context of the Family: Parent-Child Interaction. In: Mussen, P. H. & Hetherington, E. M. (Eds.). Handbook of Child Psychology: Vol. 4. Socialization, Personality, and Social Development (1–101). New York: Wiley.
• Matejević, M. (2007). Vrednosne orijentacije i vaspitni stil roditelja. Niš: Filozofski fakultet.
• Matejević, M. & Stojković, J. (2012). Vaspitni stil roditelja i školski uspeh mlađih adolescenata. Inovacije u nastavi, 25 (2), 37–46.
• Matejević, M., Todorović, J (2012). Funkcionalnost porodičnih odnosa i kompetentno roditeljstvo. Novi Sad: Biblioteka Elementi, Filozofski fakultet.
• Mensah, M. K. & Kuranchie, A. (2013). Influence of parenting styles on the social development of children. Academic Journal of Interdisciplinary Studies, 2 (3), 123–123.
• Moriarty, M. L. & Fine, M. J. (2001). Educating Parents to be Advocates for their Children. In: Fine, M. J. & Lee, S. W. (Eds.). Handbook of Diversity in Parent Education (315–336). San Diego, CA: Academic Press.
• Rimm, S. & Lowe, B. (1988). Family environments of underachieving gifted students. Gifted Child Quarterly, 32 (4), 353–359.
• Russell, A., Aloa, V., Feder, T., Glover, A., Miller, H. & Palmer, G. (1998). Sex-based differences in parenting styles in a sample with preschool children. Australian Journal of Psychology, 50, 89–99
• Shahsavari, M. (2012). A general overview on parenting styles and its effective factors. Australian Journal of Basic and Applied Sciences, 6 (8), 139–142.
• Sigel, I. E. & McGillicuddy-De Lisi, A. V. (2002). Parent beliefs are cognitions: The dynamic belief systems model. In: Bornstein, M. H. (Ed.). Handbook of parenting: Being and becoming a parent (485–508). Lawrence Erlbaum Associates Publishers.
• Strage, A. & Brandt, T. S. (1999). Authoritative parenting and college students’ academic adjustment and success. Journal of Educational Psychology, 91 (1), 146–456.
• Yaffe, Y. (2015). Parenting styles, parental involvement in school, and educational functioning of children with special needs integrated into mainstream education. Journal of Studies in Education, 5 (4), 258–277.

Copyright © 2022 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited