Мирјана М. Стакић, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Ужицу, Република Србија, имејл: mirjanastakic073@gmail.com
Иновације у настави, XXXIV, 2021/1, стр. 109–122

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije2101109S

Резиме: У овом раду указујемо на значај који има рад на правилној артикулацији гласова и анализирамо заступљеност ортоепије у садржајима програма наставе и учења за предмет Српски језик у млађим разредима основне школе. Резултати анализе садржаја показују да у новим програмима значај континуираног рада на правилној артикулацији гласова није препознат. Рад на изговору гласова укључен је у програмске садржаје само у првом разреду. Компаративном анализом старих (2004, 2005, 2006) и нових програма (2017, 2018, 2019) утврђено је да су реформом одбачени сви садржаји којима се рад на изговору гласова континуирано продужавао до четвртог разреда. Стање изговорне норме у пракси, које је потврђено и резултатима истраживања, указује на бројне проблеме у вези са атипичном артикулацијом која није органске природе, те су педагошке импликације да се изменама и/или допунама садржаји из ортоепије који се тичу изговора гласова уврсте у наставне програме матерњег језика у млађим разредима основне школе и конкретизују кроз исходе као функционално знање које се тиче изговорне норме. Реч је о садржајима који су били заступљени у наставним програмима пре реформе, а тичу се изговора африката (ч, ћ, џ, ђ) и фрикатива (х) у трећем и четвртом разреду. Тиме би се омогућио континуитет у раду практичара који је неопходан да би се код ученика исправиле грешке у изговору гласова које нису органске природе и учврстила коректна артикулација.

Кључне речи: артикулација, гласови, наставни програми за млађе разреде основне школе, ортоепија, српски језик.

Summary: We point out the importance of working on the correct articulation of sounds and analyze the representation of orthoepy in the curricular contents for the subject Serbian Language in the lower grades of primary school. The results of the content analysis show that the importance of a continuous work on the correct articulation of sounds has not been recognized in the new curricula. The work on the pronunciation of sounds is included only in the curriculum for the first grade. A comparative analysis of the old (2004, 2005, 2006) and new curricula (2017, 2018, 2019) has shown that the reform rejected all the contents that continuously extended the work on the pronunciation of sounds until the fourth grade. The state of the pronunciation norm in practice, confirmed by the research results, indicates numerous problems of atypical articulation that is not organic in nature. Therefore, the pedagogical implications are that the changes of and/or additions to the content of orthoepy related to the pronunciation of sounds should be included in the mother tongue curricula for the lower grades of primary school and made operational through outcomes as the functional knowledge of the pronunciation norm. These are the contents that were represented in the curricula before the reform, and they refer to the pronunciation of affricates (ч, ћ, џ, ђ) and fricatives (х) in the third and fourth grades. This would enable continuity in the work of the practitioners which is necessary to correct the mistakes in the pronunciation of sounds that are not organic in nature and to strengthen the correct articulation.

Keywords: articulation, sounds, curricula for lower grades of primary school, orthoepy, Serbian language.

Литература 

• Alić, Z., Mrkonjić, Z. (2019). Učestalost i vrste govornih poremećaja kod djece ranog školskog uzrasta. Educa, 12 (12), 97–101.
• Belić, A. (1972). Osnovi istorije srpskohrvatskog jezika, I Fonetika. Beograd: Naučna knjiga.
• Brborić, V. (2015). Pravopis i škola. Beograd: Društvo za srpski jezik i književnost Srbije.
• Bugarski, R. (1995). Uvod u opštu lingvistiku. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Dragićević, R. (2012). Leksikologija i gramatika u školi. Metodički ogledi. Beograd: Učiteljski fakultet.
• Đorđev, I. (2016). Upotreba velikog slova u pismenim zadacima učenika srednjih škola. Metodički vidici, 7 (7), 113–135. DOI: 10.19090/mv.2016.7.113-136
• Đorđević, S. (2010). Poremećaji artikulacije kod učenika mlađih razreda osnovnih škola u Vranju. Godišnjak Učiteljskog fakulteta u Vranju, Knjiga 1, 85–98.
• Đorđević, S. (2012). Stanje izgovora glasova dece predškolskog uzrasta. Godišnjak Učiteljskog fakulteta u Vranju, Кnjiga 3, 267–278.
• Đorđević, S., Stanojević, D., Stojanović, S. i Đorđević, L. (2017). Articulation of Children in Preschool Preparatory Program. Facta Universitatis. Series: Teaching, Learning and Teacher Education, 1 (1), 23–32. DOI:10.22190/FUTLTE170424003D
• Farago, E., Arapović, D. i Heđever, M. (1998). Fonološko-artikulacijski poremećaji u hrvatske dece. Hrvatska revija za rehabilitacijska istraživanja, 34 (1), 165–182.
• Flipsen, P. (2015). Emergence and Prevalence of Persistent and Residual Speech Errors. Seminars in Speech Language, 36 (4), 217–223. DOI: 10.1055/s-0035-1562905
• Golubović, S., Čolić, G. (2010). Artikulacione sposobnosti dece predškolskog uzrasta. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 9 (2), 301–315.
• Golubović, S., Đorđievski, I. i Ječmenica N. (2019c). Procena fonemskog sluha i nekih elemenata fonološke svesnosti kod dece predškolskog uzrasta. U: Maravić, S., Nikolić, S., Vantić-Tanjić, M., Šćepanović, M., Bukvić, Z., Končar, M., Stanojkovska-Trajkovska, N. i Slavković, S. (ur.). Izuzetna deca: obrazovanje i tretman – Exceptional Children: Education and Treatment, 1 (1), 9–21. Novi Sad: Društvo defektologa Vojvodine. Posećeno 27. avgusta 2020. na www: http://www.defektolozi.org/images/ecet/Vol.1_No.1.pdf
• Golubović, S., Ječmenica, N., Jovanović-Simić, N. i Petrović-Lazić, M. (2019b). Artikulacione i fonološke sposobnosti dece uzrasta pet do osam godina. Nastava i vaspitanje, 68 (2), 265–283. DOI: 10.5937/nasvas1902265G
• Golubović, S., Radivojević, N. i Ječmenica, N. (2019v). Fonološke sposobnosti dece predškolskog uzrasta. Inovacije u nastavi, 32 (3), 74–89. DOI: 10.5937/inovacije1903074G
• Hayiou-Thomas, M. E., Carroll, J. M., Leavett R., Hulme C. & Snowling, M. J. (2017). When does speech sound disorder matter for literacy? The role of disordered speech errors, co-occurring language impairment and familial risk for dyslexia. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 58 (2), 197–205. DOI: 10.1111/jcpp.12648
• Hodžić, N. (2010). Utvrđivanje artikulacijskog statusa djece predškolskog uzrasta u funkciji prevencije govornih mana. U: Repaić, D., Nedović, G. i Marinković, D. (ur.). Specijalna edukacija i rehabilitacija – nauka i/ili praksa (153–170). Sombor: Društvo defektologa Vojvodine.
• Hulme, C. & Snowling, M. J. (2016). Reading disorders and dyslexia. Current Opinion in Pediatrics, 28 (6), 731–735. DOI: 10.1097/MOP.0000000000000411
• Janjić, M. (2007). Teorijske osnove kulture govora. Uzdanica. 4 (2), 24–31.
• Jovanović-Simić, N., Duranović, M. i Petrović-Lazić, M. (2017). Govor i glas. Foča: Medicinski fakultet.
• Jovičić, S., Đorđević, J. & Kašić, Z. (2019). Specific Forms of Individual Production in Speech Expression ‒ Forensic Implications. In: Jaćimovski, S. (Ed.). Thematic Conference Proceedings of International Significance [Elektronski izvor], Volume I & II (245–260). Beograd: University of Criminal Investigation and Police Studies. Retrieved September 27, 2020. from www: http://eskup.kpu.edu.rs/dar/article/view/118
• Junuzović-Žunić, L., Mrkonjić, Z. (2010). Analiza artikulacije glasova u djece predškolske dobi. U: Kovačević, Ј., Vučinić, V. (pr.). Smetnje i poremećaji: fenomenologija, prevencija i tretman, I deo (65–77). Beograd: Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.
• Kravanja, S. L., Irena Hocevar-Boltezar, I., Marolt Music, M., Jarc, A., Verdenik, I. & Ovsenik, M. (2018). Three-dimensional ultrasound evaluation of tongue posture and its impact on articulation disorders in preschool children with anterior open biteon articulation disorders in preschool children with anterior open bite. Radiol Oncol, 52 (3), 250–256. DOI: 10.2478/raon-2018-0032
• Lazarević, E. (2014). Razvijenost fonološke sposobnosti dece predškolskog uzrasta. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 46 (2), 425–450. DOI: 10.2298/ZIPI1402425L
• Lewis, B. A., Freebairn L., Tag, J., Benchek, P., Morris, N. J., Iyengar, S. K., Taylor, H. G. & Stein, C. M. (2018). Heritability and longitudinal outcomes of spelling skills in individuals with histories of early speech and language disorders. Learning and Individual Differences, 65, 1–11. DOI: 10.1016/j.lindif.2018.05.001
• McLeod, S. & Crowe, K. (2018). Children’s consonant acquisition in 27 languages: A cross-linguistic review. American Journal of Speech-Language Pathology, 27 (4), 1546–1571. DOI: 10.1044/2018_AJSLP-17-0100
• Mihajlović, B., Cvjetićanin, B., Veselinović, M., Škrbić, R. i Mitrović, S. (2015). Articulation of speech sounds of serbian language in children aged six to eight. Medicinski pregled, 68 (7–8), 240–244.
• Milanović, A. (2015). Značenje pojma fonema i njen značaj za učiteljski poziv. Inovacije u nastavi, 28 (4), 13–17. DOI: 10.5937/inovacije1504013M
• Milatović, V. (2013). Metodika nastave srpskog jezika i književnosti u mlađim razredima osnovne škole. Beograd: Učiteljski fakultet.
• Miletić, B. (1933). Izgovor srpskohrvatskih glasova (eksperimentalno-fonetska studija). Beograd: Srpska kraljevska akademija.
• Miller, G. J., Lewis, B., Benchek, P., Freebairn, L., Tag, J., Budge, K., Iyengar , S. K., Voss-Hoynes, H., Taylor, G. H. & Stein, C. (2019). Reading Outcomes for Individuals With Histories of Suspected Childhood Apraxia of Speech. American Journal of Speech-Language Pathology, 28 (4), 1432–1447. DOI: 10.1044/2019_AJSLP-18-0132
• Nelson, H. D., Nygren, P., Walker, M. & Panoscha, R. (2006). Screening for Speech and Language Delay in Preschool Children: Systematic Evidence Review for the US Preventive Services Task Force. Pediatrics, 117 (2), 298–319. DOI 10.1542/peds.2005-1467
• Nešić, B., Minić, J. i Jakšić, A. (2011). Rasprostranjenost govorno-jezičkih poremećaja kod dece na severu Kosova i Metohije. Zbornik radova Filozofskog fakulteta, XLI, 587–601.
• Nikolić, S. (2009). Individualne vežbe razvoja funkcije slušanja i govora. Beograd: Zadužbina Andrejević.
• Opsenica, S., Vila, A. (2013). Dislalija – najdominantniji govorni poremećaj u ranom detinjstvu. Naša škola, VIII (2), 52–66. DOI 10.7251/NSK1312004O
• Peco, A. (1985). Stazama našeg jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Pešikan, M. (2007). Akcenat i druga pitanja pravilnog izgovora. U: Ilić, P., Klajn, I., Pešikan, M. i Brborić, B. (ur.). Srpski jezički priručnik (65–90). Beograd: Beogradska knjiga.
• Petrović, D., Gudurić, S. (2010). Fonologija srpskoga jezika. Beograd: Institut za srpski jezik SANU, Beogradska knjiga, Matica srpska.
• Piper, P., Klajn, I. (2014). Normativna gramatika srpskog jezika. Novi Sad: Matica srpska.
• Pravopis srpskoga jezika (2018). Novi Sad: Matica srpska.
• Punišić, S. (2012). Artikulaciono-akustički i auditivni aspekt odstupanja glasova u patološkom izgovoru (doktorska disertacija). Beograd: Multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu. Posećeno 27. avgusta 2020. na www: http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/2710/Disertacija.pdf?sequence=4&isAllowed=y
• Punišić, S., Subotić, M. i Čabarkapa, N. (2009). Artikulacijsko-akustička obilježja atipičnog izgovora frikativa u srpskom jeziku. Govor, XXVI (2), 101–118.
• Punišić, S., Subotić, M., Pantelić, S. i Đoković, N. (2006). Karakterizacija glasovnih odstupanja u globalnom artikulacionom testu. Posećeno 28. maja 2020. na www: https://www.etran.rs/common/archive/ETRAN_1955-2006/ET(R)AN_1955-2006/eTRAN/50.ETRAN.2006.2/AK/Punisic%20Subotic%20Pantelic%20Djokovic.ETRAN2006.pdf
• Purić, D. (2018). Vežbanje u nastavi srpskog jezika u funkciji unapređivanja usmenog i pisanog izražavanja učenika mlađeg školskog uzrasta. Zbornik radova Pedagoškog fakulteta u Užicu, 21 (20), 163–176.
• Simić, B., Simić, R. (1980). Sistem afrikata u srpskohrvatskom književnom jeziku. Književni jezik, 9 (2), 7–21.
• Simić, R., Ostojić, B. (1996). Osnovi fonologije srpskog književnog jezika. Beograd: Univerzitet u Beogradu.
• Stakić, M. (2019). Glasovi srpskog jezika (teorijsko-metodički aspekt). Užice: Univerzitet u Kragujevcu, Pedagoški fakultet.
• Stakić, M., Maričić, S. (2019). Učenje pravopisa kroz matematiku. U: Lončar Vujnović, M. (ur.). Nauka bez granica II: 3. Pristupi u obrazovanju (273–287). Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini.
• Stanković Milićević, I., Golubović, S. i Kašić, Z. (2014). Regionalni izgovor i netipičnost artikulacije kod dece predškolskog uzrasta. Beogradska defektološka škola, 20 (3), 60, 613–626.
• Stevanović, J. (2014). O spojenom i odvojenom pisanju reči u izražavanju mladih. U: Kovačević, M. (ur.). Radovi Filozofskog fakulteta ‒ Filološke nauke, Broj 16, knjiga 1/1 (293–306). Pale: Filozofski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu. DOI: 10.7251/RFFP16141293S
• Stijović, R. (2004). Srpski jezički priručnik. Naš jezik, 35 (1–4), 155–158.
• Subotić, Lj., Sredojević, D. i Bjelaković, I. (2012). Fonetika i fonologija: ortoepska i ortografska norma standardnog srpskog jezika. Novi Sad: Filozofski fakultet. Posećeno 26. avgusta 2020. na www: http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/dodatak/Fonetika%20i%20fonologija.pdf
• Šipka, M. (2011). Kultura govora. Novi Sad: Prometej.
• Tasić, R., Kekuš, D., Stanisavljević, S. i Antić, G. (2019). Javnozdravstveni značaj poremećaja izgovora glasova
  kod dece predškolskog uzrasata. Sestrinska reč, 21 (78), 19–23.
• Težak, S. (1954). Pravopis i ortoepija. Jezik, 3 (3), 94–96.
• Tešić Radović, M. (2014). Popularisanje jezičke kulture. Jezik danas, 10 (1–2), 51–53.
• Umićević, U., Ljubić, M. (2015). Prevalenca govorno-jezičkih poremećaja dece predškolske dobi. U: Milošević, N. (ur.). Govorno-jezički poremećaji razvojnog doba (101–111). Beograd: Udruženje logopeda Srbije.
• Vesić, Lj. (2015). Greške u određivanju priloga. Inovacije u nastavi, 28 (4), 29–36. DOI: 10.5937/inovacije1504029V
• Videnović, M., Čaprić, G. (2020). PISA 2018: izveštaj za Republiku Srbiju. Beograd: Ministrarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
• Vladisavljević, S. (1997). Govor i jezik – Jezik i govor. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Vuković, M. G., Ilić, D. D. (2003). Oblici poremećaja artikulacije kod dece mlađeg školskog uzrasta. Istraživanja u defektologiji, 3, 185–194.
• Vuletić, D., Ljubešić, M. (1984). Izgovor u dječaka i devojčica. Defektologija, 20 (1–2), 41–50.
• Zečević, V. (1989). Status „grešaka“ u usmenoj komunikaciji na standardnom jeziku. Govor, 6 (1), 53–64.
• Zeljić, G., Vesić, Lj. (2019). Rimske brojke u nastavi i gramatičkim i jezičkim priručnicima srpskog jezika. Inovacije u nastavi, 32 (1), 75–88. DOI: 10.5937/inovacije1901075Z

Copyright © 2021 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited