Darja Skribe Dimec, University of Ljubljana, Faculty of Education, Slovenia, e-mail: darja.skribe-dimec@pef.uni-lj.si

Иновације у настави, XXIX, 2016/4, стр. 41–54

| PDF | | Extended summary PDF |

doi:10.5937/inovacije1604041S

Summary: United Nations declared the period from 2005 to 2014 as a Decade of Education for Sustainable Development (DESD). This shows that nowadays education for sustainable development (ESD) is one of the priorities on the international and national levels. To find out if elements of ESD are present in Slovenian schools, we were analysing in the framework of a wider research project the Slovenian national curricula, textbooks, worksheets and national tests. In this paper, we are presenting the results of the analyses of national tests that 15 years old pupils write at the end of primary school. Based on fundamental documents for ESD, prepared by UNESCO, UNECE, European Union, United Nations and others, we constructed the criteria that define ESD. Fourteen keywords were determined and used in analyses of national tests, which were used in the school year 2005/06. Most elements of ESD were found in national tests for biology, some of them also in tests for Slovene language, while almost none were found in tests for mathematics. After 10 years the same analyses were made because we wanted to know if there was any effect of the DESD on Slovenian national tests. Comparative analyses of national tests used at the beginning and on completion of the DESD showed that in Slovenia we can hardly speak of a planned and systematic integration of ESD in national tests. This study shows the mirror to the authors of the national tests as well as the politicians that established the guidance of development of ESD.
Key words: Decade of education for sustainable development, education for sustainable development, national tests, national assessment, primary school.

Образовање за одрживи развој у националним тестовима: пример Словеније

Резиме: Уједињене нације прогласиле су крајем 2002. године период од 2005. до 2014. године Деценијом образовања за одрживи развој (Decade of Education for Sustainable Development (ДЕСД)). То показује да је на почетку 21. века образовање за одрживи развој (education for sustainable development (ЕСД)) препознато као приоритет на националном и међународном нивоу. Када је реч о активностима везаним за ову област, Словенија не заостаје много за развијеним државама. Још 2006. године, у контексту Таргет истраживачких програма Словеначке агенције за истраживања, покренута су два програма која се баве образовањем и образовањем за одрживи развој. Иако се у словеначким школама већ годинама спроводе многе активности везане за ову тематику, оне нису званично „означене“ као ЕСД. Као примере активности можемо навести међународни пројекат Животна средина и школ-
ска иницијатива, чији је организатор ОЕЦД/ЦЕРИ, а који је спроведен у периоду од 1990. до 1994. године, као и широку мрежу eко-школа, здравих школа, УНЕСКО школа, и многих
других. Циљ нашег истраживања био је да установимо да ли су елементи ЕСД-а присутни у словеначким основним школама. Да бисмо овај циљ остварили, анализирали смо словеначке наставне планове и програме, уџбенике, радне листове и тестирања спроведена на националном нивоу у контексту једног ширег истраживачког пројекта ‒ „Анализа и промовисање интеграције образовања за одрживи развој у основне школе“. Анализе материјала који се користе у основној школи који, по нашем мишљењу, у великој мери утичу на знање, вештине и ставове ученика, спроведене су да бисмо скупили храброст, на основу добијених резултата и позивајући се на теорију (међународни и национални ЕСД документи), да предложимо свеобухватну стратегију за ЕСД. У раду износимо резултате анализе националних тестова које сви ученици узраста од петнаест година морају да полажу на крају основне школе. На основу кључних докумената у вези са ЕСД-ом које су донели УНЕСКО, УНЕЦЕ, Европска унија, Уједињене нације и друге организације, направили смо критеријуме за дефинисање ЕСД-а. Изабрали смо четрнаест кључних речи (одрживи развој, екологија, здрав живот, вода, глобализација, ваннаставне активности, кооперативно учење, критичко мишљење, демократија, активно грађанство, толеранција, ненасиље, самопоштовање, позитивна слика о себи). Ове кључне речи користили смо у анализи националних тестова коришћених у школској години 2005/06, на почетку ДЕСД-а. У анализи је коришћен квалитативни метод. Већина ЕСД елемената пронађена је у националном тесту из биологије, неки су били заступљени у тесту из словеначког језика, док у тесту из математике готово да их није ни било. Исте анализе спроведене су и на самом крају ДЕСД-а, зато што смо желели да утврдимо да ли је ДЕСД имао икаквог ефекта на израду националних тестова у Словенији. У тесту из словеначког језика број задатака у вези са ЕСД-ом у овом периоду знатно је по-
већан, али је зато број задатака у вези са ЕСД-ом био знатно смањен у националном тесту из биологије. У тесту из математике и даље је био присутан занемарљив број задатака који су се односили на ЕСД проблематику. Међутим, у свима трима тестовима, у делу у коме се налазе упутства ученицима за израду задатака, идентификован је један занимљив елеменат ЕСД-а. Пронашли смо две кључне речи: самопоуздање и позитивна слика о себи. У националним тестовима нисмо нашли садржаје који би могли да се доведу у везу са следећим кључним речима: вода, толеранција и ненасиље. Сматрамо да је барем кључна реч вода могла лако да буде убачена у националне тестове. Национални тестови написани за ученике у Словенији показују да тестови могу да буду средство за развој ЕСД-а, али њихов потенцијал није довољно искоришћен. Компаративном анализом националних тестова рађених на почетку и крају ДЕСД-а установили смо да у Словенији не може бити говора о планираном и систематском интегрисању ЕСД-а у националне тестове. Опште је позната чињеница да државе путем тестирања на националном нивоу врше велики утицај на наставу. Уверени смо да би и у регуларном наставном плану и програму за основне школе постојало више веза са ЕСД-ом ако би се елементи одрживог развоја систематски укључи вали у националне тестове. Ова студија служи као огледало састављачима националних тестова и политичарима који су установили упутства за развој ЕСД-а.
Kључне речи: Деценија образовања за одрживи развој, образовање за одрживи развој, национални тестови, оцењивање на националном нивоу, основна школа.

References

• Council of the European Union (2005). Communication from the Commission to the Council and the European Parliament. On the review of the Sustainable Development Strategy. A platform for action. Brussels: Commission of the European Communities.
• Eco-Schools. Retrieved October 20, 2016. from www: http://www.ekosola.si/uploads/2010-08/Porocilo_slovenskih_eko%C5%A1ol_2012_13.pdf.
• Eder, D. J. (2004). General Education Assessment within the Disciplines. The Journal of General Education. 53 (2), 135–157.
• Golob, N. (2007). Smiselni aktivizem. Vzgoja. 9 (4), 10–11.
• Healthy Schools. Retrieved October 20, 2016. from www: http://www.nijz.si/sl/slovenska-mreza-zdravih-sol.
• Marentič Požarnik, B. et al. (1993). Okolje in šolske iniciativ. Zgodba nekega projekta. Ljubljana: Zavod RS zašolstvo.
• Marentič Požarnik, B., Milekšič, V., Plut, D., Šorgo, A., Pavšer, N. & Pukl, V. (1999). Okoljska vzgoja. Učni načrt za izbirne predmete. Ljubljana: Ministrstvo za šolstvo in šport, Nacionalni kurikularni svet.
• Marentič Požarnik, B. (2007). Razširitev okoljske vzgoje. Vzgoja. 9 (4), 12–14.
• Ministry of Education and Sport. Retrieved October 20, 2016. from www: http://www.mss.gov.si/si/delovna_podrocja/razvoj_solstva/.
• National Examination Centre (RIC). Nacionalno preverjanje znanja. Retrieved October 20, 2016. from www: http://www.ric.si/national_assessment_of_knowledge/general_information/.
• National Examination Centre (RIC). Preverjanje znanja. Retrieved October 20, 2016. from www: http://www.ric.si/preverjanje_znanja/predmeti/.
• Olsson, D., Gericke, N. & Chang Rundgren, S. N. (2016). The effect of implementation of education for sustainable development in Swedish compulsory schools – assessing pupils’ sustainability consciousness. Environmental Education Research. 22 (2), 176–202. DOI:10.1080/13504622.2015.1005057.
• PISA. https://www.oecd.org/pisa/.
• Skribe Dimec, D. (2007). S preverjanjem znanja do naravoslovne pismenosti. Ljubljana: DZS.
• Skribe Dimec, D. (2012). Odnos do okolja. Šolski razgledi. 63 (3), 13. Retrieved October 23, 2016. from www: http://www.solski-razgledi.com/e-sr-prispevek.asp?ID=714.
• Skribe Dimec, D. (2014). Prihodnji učitelji razrednega pouka o vzgoji in izobraževanju za trajnostni razvoj. Vzgoja in izobraževanje. 45 (4), 26–30.
• Slovenian Research Agency (ARRS) (2006). Retrieved October 20, 2016. from www: http://www.mizs.gov. si/si/delovna_podrocja/urad_za_razvoj_izobrazevanja/razvojno_raziskovalne_studije_crp/izbrani_projekti_2006_2013/.
• Smernice VITR (2007). Smernice za vzgojo in izobraževanje za trajnostni razvoj od predšolskega do douniverzitetnega izobraževanja. Ljubljana: Ministrstvo za šolstvo in šport.
• Tilbury, D. (2007). Monitoring and Evaluation during the UN Decade of Education for Sustainable Development. Journal of Education for Sustainable Development. 1 (2), 239–254.
• UN (2002). United Nations Decade of Education for Sustainable Development 57/254. Resolution adopted by the General Assembly. Retrieved October 20, 2016. from www: http://www.un-documents.net/a57r254.htm.
• UNECE (United Nations Economic Commission for Europe) (2005). Vilnius Framework for the Implementation of UNECE Strategy for Education for Sustainable Development. Retrieved October 20, 2016. from www: http://www.unece.org/fileadmin/DAM/env/documents/2005/cep/ac.13/cep.ac.13.2005.3.rev.1.e.pdf.
• UNESCO (2004). United Nations Decade of Education for Sustainable Development 2005-2014. Paris: UNESCO.
• UNESCO (2006). Framework for the UNDESD. International Implementation Scheme. Paris: UNESCO.
• UNESCO school. Retrieved October 20, 2016. from www: https://www.unesco-sole.si/o-mrezi/zgodovina.html.
• World Conference on Environment and Development – WCED (1987). Our Common Future. New York: Oxford University Press.
• Zupan, A., Marentič Požarnik, B., Vovk Korže, A. & Orel, M. (2008). Okoljska vzgoja kot vzgoja in izobraževanje za trajnostni razvoj. Ljubljana: Ministrstvo za šolstvo in šport, Zavod RS za šolstvo. Retrieved October 20, 2016. from www: http://www.zrss.si/pdf/OKO_OKO_K_Okoljska_vzgoja_obvezni-O%C5%A0..PDF.

Copyright © 2016 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.