Tatjana D. Janovac, Faculty of Applied Management, Economy and Finance, Belgrade, Republic of Serbia, e-mail: tatjana.janovac@mef.edu.rs
Saša R. Virijević Jovanović, Faculty of Applied Management, Economy and Finance, Belgrade, Republic of Serbia
Иновације у настави, XXXIII, 2020/4, стр. 120–135

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije2004120J

Abstract: Education has a strategic importance for economic and social development, as well as a positive effect on the entire society. Therefore, the education system must be effective and efficient in order to create a knowledge-based society and a stable economic environment. An important indicator of education quality is the employer satisfaction, which therefore presents a topic of numerous studies around the world. In this regard, the aim of the research was to examine the satisfaction of employers as users of higher education services through scientific methods. The sample included 33 private and public sector entities from various industries, with different ownership structures and a different number of employees. The research was conducted in the Republic of Serbia from May to July 2019. The data were processed using SPSS 21.0. programme in order to conduct descriptive statistics and cross-tabulation. Finally, the research findings indicate the existence of employer dissatisfaction, resulting from the outcomes of certain study programs, i.e., competencies and skills related to occupational profiles.
Keywords: higher education, education quality, employer satisfaction, knowledge-based society, knowledge-based economy.

Татјана Д. Јановац
Саша Р. Виријевић Јовановић
Универзитет Привредна академија у Новом Саду,
Факултет за примењени менаџмент, економију и финансије у Београду, Београд, Република Србија

ИСТРАЖИВАЊЕ САТИСФАКЦИЈЕ ПОСЛОДАВЦА КВАЛИТЕТОМ ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА

Образовање има стратешки значај за економски развој, као и позитиван ефекат на целокупно друштво. Стога, образовни систем треба да буде ефективан и ефикасан да би могао да обезбеди стварање друштва заснованог на знању и стабилног економског окружења. Важан показатељ квалитета образовања јесте задовољство послодаваца, што представља предмет многих студија широм света. С тим у вези, циљ овог истраживања био је да се научним методама испита задовољство послодаваца као корисника услуге високог образовања. Узорак су чинила тридесет три послодавца приватног и јавног сектора из различитих индустрија, са различитим власничким структурама и различитим бројем запослених. Истраживање је спроведено у Републици Србији од маја до јула 2019. године. Анкетним упитником испитани су менаџери људских ресурса, који су одговарали на питања у вези са квалитетом услуге високог образовања. Полазна тачка истраживања је била следећа општа хипотеза: Постоји несклад између исхода учења појединих студијских програма и пословних захтева предузећа. Да би се испитала основна хипотеза, било је потребно укрстити резултате два питања. Постоје ли послови за које нема доступних профила? Процените ниво незадовољства/задовољства у погледу карактеристика профила занимања. У истраживачком процесу примењене су метода кростабулације (табеле укрштања) и дескриптивна статистика. Укрштена су питања ‒ у вези са пословима за које не постоје доступни профили и степеном (не)задовољства карактеристикама постојећих профила. Питање у вези са степеном (не)задовољства испитивало је значај варијабли као што су: ниво знања, вештине, комуникација, тимски рад, пренос знања другима и иницијативе. Подаци су обрађени помоћу софтверског пакетa SPSS 21.0. Резултати истраживања су показали да за већину послова у различитим организацијама не постоје доступни профили (56,5%), што указује на то да дефиниција нових профила занимања, као и дуално образовање, могу пружити функционалност образовању и побољшати ниво задовољења потреба послодавца, као корисника услугe високог образовања. Даље, резултати указују на постојање незадовољства послодаваца (68%) исходима одређених студијских програма, компетенцијама и знањем везаним за профиле занимања. Што се тиче истраживачког питања „Шта профилима треба променити, како би процес рада био задовољавајући?“, испитаници су углавном одговарали да би профилиma требало променити одређене вештине (38%), затим ниво знања (32%) и приступ (30%). Пренос знања (50%), иницијатива (54%) и тимски рад (26%) представљају варијабле чије побољшање може задовољити потребе послодаваца као корисника услуге високог образовања. На основу свега претходно дефинисаног и анализираног може се закључити да је основна хипотеза у потпуности доказана на датом узорку. Фокус модерног концепта образовања треба да буде на стицању практичних знања и вештина, које могу бити примењене у различитим животним ситуацијама. Циљ образовања треба да буде стварање људских ресурса са компетенцијама препознатљивим у националном и међународном оквиру. Резултати емпиријског истраживања указују на постојање незадовољства послодаваца исходима одређених студијских програма, компетенцијама и знањем везаним за поједине профиле занимања. Незадовољство послодаваца исходима појединих студијских програма указује на чињеницу да су промене у образовној политици неопходне. Незадовољство послодаваца вештинама, нивоом знања и приступом одређених профила занимања, наводи на закључак да је неопходно редефинисати студијске програме, оријентисати их ка стручним и практичним знањима и вештинама. Даље, резултати указују да високошколске установе морају да промене приступ у погледу интеракције, примене савремених метода и техника, дизајна студијских програма, а све у складу са пословним захтевима. Образовни систем треба уредити тако да буде усклађен са захтевима тржишта рада и научно технолошким променама. Пре свега, знање мора бити у функцији развоја економије и друштва уопште.
Кључне речи: високо образовање, квалитет образовања, задовољство послодаваца, друштво засновано на знању, економија заснована на знању.

References:

• Aspin, D. &Chapman, J. (2001). Lifelong learning: concepts, theories and values. In: Proceedings of the 31st Annual Conference of SCUTREA (38–41). July 2001, London: University of East London: SCUTREA.
• Barkhordari, S., Fattahi M. & Azimi N. (2019). The Impact of Knowledge-Based Economy on Growth Performance: Evidence from MENA Countries. Journal of the Knowledge Economy, 10 (3), 1168–1182.
• Bilten: Anketa o radnoj snazi u Republici Srbiji, 2018 (2019). Beograd: Republički zavod za statistiku.
• De Wit, H. (2011). Globalisation and internationalisation of higher education. Internationalisation of universities in the network society, 8 (2).
• Forster M., Nozal A. & Chen W. H. (2013). Globalisation, technological progress and changes in regulations and institutions – which impact on the rise of earnings inequality in OECD countries? In: Luxembourg Income Study Working Paper No. 597. Luxemourg: Cross National Data Center.
• International Labour Organization (2020). ILOSTAT database. Retrieved June 21, 2020. from www: https://data.worldbank.org/indicator/SL.UEM.TOTL.ZS.
• Janovac, T. (2014). Unapređenje kvaliteta visokoškolske ustanove na osnovu kriterijuma potreba korisnika (doktorska disertacija). Beograd: Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije „MEF“ i Novi Sad: Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu.
• Kirin S, Janovac T., Sedmak A., Brzaković M. & Jakić B. (2014). Research of compliance of higher education and the needs of the economy in Serbia. In: Bilten IPA projekta ME4CataLOgue (Mechanical Engineering for Catalogue, Hrvatski katalog znanja, vještina i kompetencija za studije strojarstva temeljen na ishodima učenja (158–163). Slavonski Brod, Hrvatska: Projekat sufinansiran iz Evropskog socijalnog fonda.
• Kottmann, A. & De Weert, E. (2013). Higher Education and the Labour Market. The Hague: Dutch Ministry of Education, Culture and Science (OCW).
• Liebenberg, J. & Barnes, N. (2004). Factors influencing a customer-service culture in a higher education environment. SA Journal of Human Resource Management, 2 (2), 7–16.
• Miles, M. & Boden I. (2019). Services and the Knowledge-Based Economy. London: Routledge.
• Mouzakitis, G. (2010). The role of vocational education and training curricula in economic development. Elsevier, Procedia Social and Behavioral Sciences, 2 (2), 3914–3920.
• Naden, C. (2018). Improving customer satisfaction with updated ISO series of standards. Retrieved August 14, 2018. from www: https://www.iso.org/news/ref2312.html
• O’Donovan N. (2020). From Knowledge Economy to Automation Anxiety: A Growth Regime in Crisis? New Political Economy, 25 (2), 248–266.
• Peters, M. (2009). National education policy constructions of the knowledge economy: towards a critique. The Journal of Educational Enquiry, 2 (1), 1–22.
• Van Damme, D. (2001). The need for a new regulatory framework for recognition, quality assurance and accreditation. In: Introductory paper for the UNESCO expert meeting. 10‒11. September 2001, Paris.
• Vettori, O. & Loukkola, T. (2013). Dealing with engagement issues–an examination of professionals’ opinions on stakeholder involvement in quality assurance. In: Working together to take quality forward (391–405). Brussels: European University Association.
• Wood, V. R. (2007). Globalization and higher education: Eight common perceptions from university leaders. Virginia: Institute of International Education.