Marija M. Apostolović, Université Sorbonne-Nouvelle Paris 3, République française, e-mail: marija_apostolovic@yahoo.com
Иновације у настави, XXXII, 2019/4, стр. 109–118

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1904109A

Résumé: Cette étude propose un éclairage sur les éléments freinant un enseignement et un apprentissage réussis auprès des élèves roms dans le contexte scolaire serbe. L’analyse interprétative des entretiens non directifs conduits avec des enseignants montre que l’apprentissage et les résultats faibles des élèves posent un problème primordial. Cette difficulté s’organise autour de deux axes : la démotivation des parents et des élèves roms pour la scolarisation, mais aussi leur faible maîtrise du serbe. Pourtant, cette dimension est intimement liée à la démotivation et au désengagement des enseignants, à la tension des rapports entre les parents et l’école ainsi qu’à la représentation négative et stigmatisée des élèves. Ces résultats nous permettent alors d’apporter quelques solutions susceptibles de remédier aux obstacles existants : la reconnaissance des parents et des enfants roms par l’école, le rétablissement des rapports école/parents et la mise en place d’un dispositif de soutien linguistique en langue serbe.
Mots-clés: élèves roms en Serbie, éducation, difficultés.

Марија М. Апостоловић
Универзитет Сорбоне-Ноувеле Париз 3, Република Француска

ШКОЛА И УЧЕНИЦИ РОМСКЕ НАЦИОНАЛНОСТИ У СРБИЈИ:
ЈАЗ КОЈИ БИ ТРЕБАЛО ПРЕМОСТИТИ

Социјално укључивање ромске популације и унапређење њеног социоекономског положаја путем образовања спадају у приоритете Републике Србије. Међутим, извештаји који се баве питањем образовне инклузије ромске деце наводе алармантне податке. Осим изостајања и напуштања школе, уочавају се и слаба постигнућа ове деце (Roma Inclusion Index, 2015; Jednaka dostupnost kvalitetnog obrazovanja za Rome u Srbiji, 2007). Циљ овог истраживања је проналазак фактора који коче успешну наставу и учење ромских ученика у српском образовном систему и идентификација потешкоћа са којима се ови ученици и њихови учитељи/наставници сусрећу. Према теорији ромолога, који се баве образовањем ромске деце (Liégeois, 1997, 2007; Reyners, 2003; Meunier, 2007), културне разлике и конфликтни односи између школе и родитеља се истичу као могући фактори појединих тешкоћа ромских ученика и њихових наставника. Међутим, сматрамо да треба бити обазрив кад је алтеритет у питању, јер се лако може запасти у културалистичку интерпретацију (Abdallah-Pretceille, 2011). Проблеме, врло често, треба тражити ван културних разлика. Истраживање је обављено у једној основној школи у Београду у којој је 90% ученика ромске популације. Прикупљање запажања о наставницима, ученицима и о школи нам је омогућило да стекнемо увид у перцепције и природу односа који фигурирају у школи, али и тешкоће које из њих произлазе. Како бисмо остварили свој циљ, одлучили смо се за методу различитих типова интервјуа. Слободни интервјуи су вођени са наставницима и учитељима, док су два групна интервјуа вођена са ученицима и један полуструктурисан са директором школе. У овом раду ћемо се фокусирати на интервјуе вођене са наставницима и учитељима. По угледу на поједине ауторе (Duchesne, 2000), формулисали смо и поставили следеће питање нашим саговорницима – Да ли бисте желели да причате о својим ученицима? Овакав тип интервјуа је омогућио да наши учесници спонтано и индиректно изнесу запажања о својим ученицима. Резултати добијени путем интерпретативне анализе сакупљених запажања наставника и учитеља о својим ученицима нам указују на комплексну ситуацију чије су компоненте међусобно повезане. У том смислу, примарне проблеме представљају слаб успех и мотивација за учење ромских ученика. Ове потешкоће су проузроковане незаинтересованошћу ромских родитеља и деце за образовањем, с једне стране, као и слабим познавањем српског језика, с друге. Незаинтересованост родитеља за оно што су деца научила и радила у школи проистиче једним делом из њихове необразованости, али и дистанцираних односа између њих и школе. Оваква ситуација потом директно утиче на избегавање обавеза које ученици имају ван школе, те на њихово слабо напредовање. Међутим, треба додати да овај аспект проблема утиче и на одсуство мотивације и слабо ангажовање учитеља/наставника у раду са овим ученицима. Интервјуи су исто тако показали да наставници/учитељи имају негативне и стигматизоване перцепције ромских ученика, што представља још једну компоненту проблема и потешкоћа са којима се ученици сусрећу у школи. Анализа добијених резултата је омогућила предлог решења који би могао да уклони препознате проблеме ромских ученика и њихових наставника у српском образовном систему: деконструкција негативних и стигматизованих перцепција ромских ученика и њихових родитеља, успостављање сарадње између родитеља и школе, као и израда програма језичке подршке ромским ученицима у виду учења српског језика с ослонцем на њихов ромски као матерњи језик.

Кључне речи: ромски ученици у Србији, образовање, проблеми, тешкоће.

Références:

• Abdallah-Pretceille, M. (2011). « La pédagogie interculturelle : entre multiculturalisme et universalisme ». LINGVARUM ARENA, vol. 2, 91-101.
• Auger, N. (2008). « Favoriser le plurilinguisme pour aider à l’insertion scolaire et sociale des élèves nouvellement arrivés ». Dans Glottopol, no 11, 126-137. En ligne : http://glottopol.univ-rouen.fr/numero_11.html, consulté le 15 mars 2018
• Auger, N. (2010). Élèves nouvellement arrivés en France. Réalités et perspectives pratiques en classe. Paris : Éd. des archives contemporaines.
• Auger, N. et Mathieu N. (2016). « Du gitan au français : une langue hors-norme à une langue normée ? ». Signes, discours et société [en ligne], 16. Discours hors-normes, constructions sociales. En ligne : http://www.revue-signes.info/document.php?id=4721, consulté le 13 mars 2018
• Berthier, J.-C. (1979). « La socialisation de l’enfant tsigane ». Revue Internationale des sciences sociales, vol. XXXI (3), 409-425.
• Cummins, J. (2001). « La langue maternelle des enfants bilingues ». Sprogforum, no 19, 15-21.
• Duchesne, S. (2000). « Pratique de l’entretien dit ‘non-directif ‘ ». Sous la dir. de Bachir, M., Les méthodes au concret. Démarches, formes de l’expérience et terrains d’investigations en science politique. Paris : PUF, 9-30.
• Formoso, B. (1986). Tsiganes et sédentaires. La reproduction culturelle d’une société. Paris : Éd. L’Harmattan.
• Jednaka dostupnost kvalitetnog obrazovanja za Rome u Srbiji. Izveštaj o monitoringu 2007. Beograd : Fond za otvoreno društvo, Mađarska : Institut za otvoreno društvo.
• Jovanović, V. et al. (2013). Obrazovna inkluzija dece romske nacionalnosti. Izveštaj o sprovedenom monitoringu u osnovnoškolskom obrazovanju. Beograd : Centar za obrazovne politike.
• Liégeois, J.-P. (1997). Minorité et scolarité : le parcours tsigane. Toulouse : Centre de recherche tsiganes, CRDP Midi-Pyrénées.
• Liégeois, J.-P. (2007). Roms en Europe. Strasbourg : Conseil de l’Europe.
• Marković-Čekić, J. (2016). Analiza primene afirmativnih mera u oblasti obrazovanja Roma i Romkinja i preporuke za unapređenje mera. Beograd : Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Vlada Republike Srbije.
• Meunier, O. (2007). « La scolarisation des Roms en Europe : éléments de réflexion et analyse comparative ». Dossier de l’actualité de la Veille scientifique et technologique de l’Institut National de Recherche Pédagogique, no 30, 1-19. En ligne : http://www.inrp.fr/vst/LettreVST/30-octobre-2007.php, consulté le 10 mars 2018
• Meunier, O. (2009). « Processus identitaire et scolarisation des Roms dans le contexte européen ». International Review of Sociology, vol. 19, no 1, 1-22.
• Perrefort, M. (2001). J’aimerais aimer parler allemand. Paris : Anthropos.
• Simonin, M.-C. (2010). « Apprendre à lire, oui, et ensuite… ? ». Dans À l’école avec les élèves roms, tsiganes et voyageurs, Cahiers pédagogiques, no 21. En ligne : http://www.cahiers-pedagogiques.com/IMG/pdf/hsn_roms.pdf, consulté le 15 juin 2018

Copyright © 2019 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.