Љиљана С. Плазинић, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, имејл: ljiljana.plazinic@gmail.com
Соња М. Бањац, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Институт за психологију
Јелена Ђ. Јоксимовић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет
Иновације у настави, XXXII, 2019/3, стр. 24–38

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1903024P

Резиме: Циљ истраживања је да се утврди да ли су естетски судови адолесцената подложни притиску групе, као и да ли постоји разлика у конформистичком понашању у зависности од тога да ли је група која врши притисак састављена од вршњака или научних ауторитета и да ли се ради о естетском суђењу у ужем или ширем смислу. Узорак су чинила педесет два полазника Истраживачке станице Петница. Испитаницима су приказиване уметничке слике у паровима у којима је једна увек имала значајно већу естетску вредност. Задатак испитаника био је да процене која слика има већу естетску вредност и коју би слику држали у соби. У истраживању су постојале три групе: контролна, која је судове доносила самостално, писаним путем и две експерименталне: прва је судове доносила у присуству научних ауторитета а друга у присуству вршњака. Након тога са испитаницима је обављен полуструктурисани интервју како би се проверио ниво свесности о конформирању. Анализа варијансе показује да постоји ефекат групе на избор слика са мањом естетском вредношћу за оба питања (о естетској вредности и о томе коју слику би ставили на зид), а пост хок тест (ЛСД тест) потврђује статистички значајне разлике између све три групе само на задатку естетског суђења у ужем смислу, и то тако што су се испитаници који су се налазили у групи са ауторитетом више конформирали суду већине од оних који су се налазили у вршњачкој групи. Код питања коју би од две слике ставили на зид утврђена је статистички значајна разлика само између контролне и две експерименталне групе, али не и између експерименталних, што говори да је на делу информациони конформизам. Разлике у свесности о попуштању под социјалним притиском нису се показале значајним у овој студији нити је таква свесност регистрована.

Кључне речи: конформистичко понашање, естетско суђење, адолесценти, ауторитет, вршњаци.

Summary: The aim of the research was to determine whether adolescent aesthetic judgments are subject to group pressure, and whether there is a difference in their conformist behaviour, depending on whether the pressure group is composed of peers or scientific authorities, as well as to establish the presence of aesthetic judgments in a narrower or broader sense. The sample consisted of 52 participants of Petnica Research Centre3. The respondents were shown artistic paintings in pairs in which one painting always had a significantly greater aesthetic value than the other one. The task was to evaluate which painting had a greater aesthetic value and which painting they would keep in their room. There were three groups involved in the research: a control group that made judgments on its own and in writing, and two experimental ones: the first one made judgments in the presence of scientific authorities, while the second group did the same in the presence of their peers. Afterwards, a semi-structured interview was conducted with the respondents to check the level of conformity awareness. The analysis of variance shows that there is an effect of a group on the selection of the paintings with a lower aesthetic value for both questions (on the aesthetic value and on which painting they would put on the wall), and the post-hoc test (LSD test) confirms statistically significant differences between all three groups only on the task of aesthetic judgments in a narrower sense, namely, the respondents who were in the authority group conformed more to the majority judgment than those who were in the peer group. The question of which of the two paintings they would put on the wall revealed a statistically significant difference only between the control and the two experimental groups, but not between the experimental ones, which indicates information conformism. The differences in the respondents’ awareness of yielding under social pressure were not found to be significant in this research, and such awareness was not even identified.

Keywords: conformist behavior, aesthetic judgment, adolescents, authority, peers.

Литература:

• Amir, T. (1984). The Asch conformity effect: A study in Kuwait. Social Behavior and Personality. 12, 187‒190. DOI:10.2224/sbp.1984.12.2.187
• Asch, S. E. (1956). Studies of independence and conformity: I. A minority of one against a unanimous majority. Psychological Monographs: General and Applied. 70 (9), 1‒70. DOI: 10.1037/h0093718
• Čekrlija, Đ., Turjačanin, V., Puhalo, S. (2004). Društvene orijentacije mladih. Banja Luka: Nacionalni institut za borbu protiv narkomanije.
• Ennis, R. H. (1987). A taxonomy of critical thinking dispositions and abilities. In: Baron, J. B. & Sternberg, R. S. (Eds.). Teaching thinking skills: Theory and practice (9‒26). New York: W. H. Freeman.
• Gajić, O. D. (1997). Pedagoško-psihološke dimenzije estetskog odnosa prema likovnim umetničkim delima. Nastava i vaspitanje. 46 (2‒3), 229‒249.
• Larsen, K. S., Triplet’t, J. S., Brant, W. D. & Langenberg, D. (1979). Collaborator status, subject characteristics and conformity in the Asch paradigm. Journal of Social Psychology. 108, 259‒263.
• Marjanović, N. (1995). Konformističko ponašanje adolescenata u vršnjačkoj grupi. Psihologija. 28 (1‒2), 123‒132.
• Mori, K. & Arai, M. (2010). No need to fake it: Reproduction of the Asch experiment without confederates. International Journal of Psychology. 45 (5), 390‒397.
• Neto, F. (1995). Conformity and independence revisited. Social Behavior and Personality: An International Journal. 23 (3), 217‒222.
• Pantić, D. J. (1990). Promene vrednosnih orijentacija mladih u Srbiji. Beograd: Institut društvenih nauka ‒ Centar za politikološka istraživanja i javno mnjenje.
• Pavlović-Babić, D., Baucal, A. (2013). Podrži me, inspiriši me: Prvi rezultati PISA 2012 u Srbiji. Beograd: Institut za psihologiju i Centar za primenjenu psihologiju.
• Pavlović, M. M. (2013). Likovno delo kao didaktički medij u nastavi likovne kulture. Inovacije u nastavi ‒ časopis za savremenu nastavu. 26 (6), 94–103.
• Pavlović, M. M. (2014). Pozitivni efekti učenja pomoću likovnog dela. Inovacije u nastavi ‒ časopis za savremenu nastavu. 27 (4), 55‒62. DOI: 10.5937/inovacije1404055P
• Pravilnik o nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2018). Prosvetni glasnik, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 2/2010, 3/2011 – dr. pravilnik, 8/2013, 5/2014, 11/2016, 7/2017 i 12/2018.
• Rot, N. (1987). Osnovi socijalne psihologije. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Šiber, I. (1982). Konformizam i društvo. Politička misao: časopis za politologiju. 19 (1‒2), 23‒37.
• Trebješanin, Ž. (2004). Rečnik psihologije. Treće pregledano izdanje. Beograd: Stubovi kulture.
• Turner, J. C. (1991). Social influence. London, England: Open University Press.
• Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2019). Prosvetni glasnik, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakoni i 10/2019.

Copyright © 2019 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.