Драгана Љ. Станојевић,Универзитет у Нишу, Педагошки факултет у Врању, имејл: draganastanojevic_vr@yahoo.com
Александра С. Јовановић, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет
Иновације у настави, XXXI, 2018/4, стр. 74–88

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1804074S

Резиме: У раду се бавимо индивидуализацијом у оцењивању, сагледаном кроз процес описног оцењивања. Циљ нашег истраживања је да се утврди да ли постоје разлике у ставовима наставника првог циклуса образовања према примени индивидуализације у процесу описног оцењивања. Испитали смо да ли су и у којој мери заступљени индивидуализација у оцењивању, односно идентификовање индивидуалних разлика ученика, континуирано праћење развоја ученика, примена индивидуализоване наставе, међусобна сарадња наставника, родитеља, стручних сарадника и васпитно-образовних установа, и рад на професионалном развоју. За потребе истраживања конструисано је пет тростепених скала. У истраживању је коришћена дескриптивна метода, а од техника истраживања скалирање. Узорком су обухваћена сто четрдесет и четири наставника првог циклуса образовања са територије Ниша школске 2012/2013. године. Резултати истраживања су показали да наставници код којих постоји потреба за професионалним развојем имају позитивније ставове о индивидуализацији у описном оцењивању. Показало се и да став о квалитету описног оцењивања, насупрот бројчаном, утиче на спровођење индивидуализације у процесу описног оцењивања ученика. Наставници примењују индивидуализацију у описном оцењивању. Oво истраживање допринело је сагледавању тренутних ставова наставника првог циклуса образовања према примени индивидуализације у процесу описног оцењивања.
Кључне речи: индивидуализација, описно оцењивање, праћење развоја, сарадња, про1фесионални развој.

Summary: In this paper we deal with individualization in student evaluation from the perspective of the process of descriptive assessment. The aim of our research is to investigate if there are differences in the attitudes of primary school teachers towards the implementation of individualization in the process of descriptive assessment. We examined whether and to what extent individualization is present in the assessment, i.e. identification of individual differences among students, continuous monitoring of the students’ development, implementation of individualized teaching, cooperation among parents, school counselors and educational institutions, as well as the work on professional development. Five three-step scales were developed for the purpose of this research. We used descriptive method and scaling as the research technique. The sample included 144 primary school teachers from the city of Niš in the school year 2012/2013. The results showed that teachers with developed awareness of the need for professional development have more positive attitudes towards individualization in the descriptive assessment. The results also indicate that the attitudes about the quality of descriptive assessment, as opposed to numerical one, affect the implementation of individualization in the descriptive assessment of students. In general, teachers apply individualization in descriptive assessment. Тhis research contributed to determining the current attitudes of teachers in the first cycle of education towards the implementation of individualization in the process of descriptive assessment.
Keywords: individualization, descriptive assessment, monitoring of students’ development, cooperation, professional development.

Литература

• Aleksendrić, B., Mitrović, M. (2011). Načelo individualizacije u praćenju i ocenjivanju učenika u nastavi. U: Skubić Ermec, K. (ur.) Pedagoško-andragoški dnevi 2011, Udejanjanje načela individualizacije v vzgojno-izobraţevalni praksi: ali smo na pravi poti? (81–86). Ljubljana: Filozofska fakulteta, Oddelek za pedagogiko i andragogiko.
• Bakovljev, M. (1998). Didaktika. Beograd: Naučna knjiga.
• Buljubašić-Kuzmanović, V., Kavur, M., Perak, M. (2010). Stavovi učitelja o ocjenjivanju. Život i škola. 56 (24), 183–199.
• Coolahan, J. (2002). Teacher Education and the Teaching Career in an Era of Lifelong Learning. OECD Education Working Papers, No. 2. Paris: OECD Publishing. Retrived Septembar 17, 2017. from www: http://dx.doi.org/10.1787/226408628504.
• Crozier, W. R. (1997). Individual Learners: Personality Differences in Education. London: Routledge.
• Đelić, J., Maričić, S., Špijunović, K. (2016). Formativna vrednost opisnih ocena u početnoj nastavi matematike. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 48 (1), 127–146. DOI: 10.2298/ZIPI1601127D.
• Đukić, M. (2003). Didaktičke inovacije kao izazov i izbor. Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine.
• Greenstein, L. (2010). What Teachers Really Need To Know About Formative Assessment. Alexandria, Virginia USA: ASCD.
• Guidance for Using Student Portfolios in Educator Evaluation. Missouri Department of Elementary and Secondary Education. Retrived Septembar 18, 2017. from www: https://dese.mo.gov/sites/default/files/Portfolio-Handbook.pdf
• Havelka, N., Hebib, E., Baucal, A. (2003). Ocenjivanje za razvoj učenika: priručnik za nastavnike. Beograd: Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije.
• Jovanović, A. (2013). Individualizacija u procesu opisnog ocenjivanja učenika (master rad). Niš: Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu.
• Jovanović, M. (2017). Opisno ocenjivanje u teoriji i praksi. Niš: Filozofski fakultet.
• Kačapor, S., Vilotijević, M., Kundačina, M. (2005). Umijeće ocenjivanja. Mostar: Univerzitet „Džemal Bjedić“, Fakultet humanističkih nauka, Međuopštinski pedagoški zavod.
• Krek, J., Kovač-Šebart, M., Kožuh, B., Vogrinc, J., Peršak, M., Volf, B. (2005). Med opisom in številko – evalvacije zaključnih opisnih ocen (spričeval) prvega i drugega razreda devetletne osnovne šole – analiza mnenj učiteljev in staršev o ocenjevanju znanja. Ljubljana: Center za študij edukacijskih strategij; Pedagoška fakulteta.
• Lapat, G., Milenković, T., Jeftović, M. (2011). Stavovi nastavnika osnovne škole o ocjenjivanju u Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini. U: Jurčević-Lozančić, A., Opić, S. (ur.). 5th International Conference on Advanced and Systematic Research: School, education and learning for the future (213–225). Zagreb: Učiteljski fakultet.
• Looney, J. (2011). Integrating Formative and Summative Assessment: Progress Toward a Seamless System? OECD Education Working Papers, No. 58. Paris: OECD Publishing. Retrived Septembar 17, 2017. from www: http://dx.doi.org/10.1787/5kghx3kbl734-en.
• Mandić, P. (1990). Individualna kompleksnost i obrazovanje. Beograd: Naučna knjiga.
• Maričić, S., Milutinović, M. (2015). Opisno ocenjivanje u funkciji motivacije učenika u početnoj nastavi matematike. Učenje i nastava. 1 (3), 499–512.
• Maričić, S. (2017). Samovrednovanje i kvalitet pedagoškog rada škole. Inovacije u nastavi. 30 (1), 12–24. DOI: 10.5937/inovacije1701012M.
• Marušić, M., Antanasijević, M., Ćorović, A. (2005). Mišljenja nastavnika prvog razreda osnovne škole o opisnom i numeričkom ocenjivanju. Nastava i vaspitanje. 54 (4–5), 384–394.
• Matijević, M. (2004). Ocjenjivanje u osnovnoj školi. Zagreb: Tipeks.
• Matović, N., Pavlović Babić, D. (2005). Mišljenje učitelja o opisnom ocenjivanju prvaka. Inovacije u nastavi. 2, 56–64.
• Nikolić, N., Antonijević, R. (2014). Mišljenje nastavnika o funkcionalnosti opisnog ocenjivanja. Inovacije u
  nastavi. 27 (2) , 33–44.
• OECD (2013). Synergies for Better Learning: An International Perspective on Evaluation and Assessment. Paris: OECD Publishing. Retrived Septembar 17, 2017. from www: http://dx.doi.org/10.1787/9789264190658-en.
• Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju (2013). Prosvetni glasnik, br. 67.
• Pravilnik o standardima kvaliteta rada ustanovе (2010). Službeni glasnik, br. 7/11 i 68/12.
• Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju i napredovanju u zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika (2018). Prosvetni glasnik, br. 48.
• Stevanović, M., Muradbegović, A. (1990). Didaktičke inovacije u teoriji i praksi. Novi Sad: Dnevnik.
• Stiggins, R. (2010). Essential Formative Assessment Competencies for Teacher and School Leaders. In: Andrade, L. H. & Cizek, J. G. (Eds.). Handbook of Formative Assessment (233–251). New York and London: Routledge, Taylor & Francis.
• Tomlinson, C. A. (2000). Differentiation of Instruction in the Elementary Grades. ERIC Digest. Retrived October 12, 2017. from www: https://files.eric.ed.gov/fulltext/ED443572.pdf.
• Tomlinson, C. A. (2008). Learning to Love Assessment. Educational Leadership. 65 (4), 8–13.
• Tuttle, H. G. (2009). Formative Assessments: Responding to Your Students. Larchmont, NY: Eye On Education, Inc.
• Vilotijević, M. (1999). Didaktika – predmet didaktike, 1. Beograd: Naučna knjiga – Učiteljski fakultet.
• Wiliam, D. (2010). The Role in Formative Assessment in Effective Learning Environments. In: Dumont, H., Istance, D. & Benavides, F. (Eds.). The Nature of Learning. Using Research to inspire practice (135–160). France: OECD Publishing. Retrived October 15, 2017. from www: http://www.conectadel.org/wp-content/uploads/downloads/2013/03/the_nature_of_learning_1_.pdf.

Copyright © 2018 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.