Миа Р. Марић, Универзитет у Новом Саду, Педагошки факултет у Сомбору, имејл: natasa.brankovic@pef.uns.ac.rs
Наташа П. Бранковић, Универзитет у Новом Саду, Педагошки факултет у Сомбору
Весна Н. Родић Лукић, Универзитет у Новом Саду, Педагошки факултет у Сомбору
Иновације у настави, XXXI, 2018/3, стр. 61–73

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1803061M

Резиме: Наставници на свим нивоима образовања морају поседовати предузетнички начин размишљања, бити отворени ка иновацијама и новим идејама и умети да подрже иновативност и креативност ученика, али и умети да раде у оквирима постављених стандарда. Циљ истраживања у овом раду био је да се утврди и анализира структура груписања будућих учитеља и васпитача у категорије адаптори, иноватори и тзв. бриџери КАИ модела, те да се испитају фактори изражености димензије иновативности/адаптивности. Истраживањем су обухваћена двеста четири студента – будућа учитеља и васпитача. Резултати су показали да скоро половина испитаника припада бриџерима, односно особама које истовремено поседују карактеристике иновативног и адаптивног когнитивног стила. Показало се да студенти са вишим успехом постижу и више резултате, крећући се у правцу пола адаптивности. Констатована је, такође, мала разлика у корист студената виших година студија у порасту адаптираности, односно смањењу степена иновативности. Закључено је да је већина испитаника доследна у обављању радних задатака, систематична, савесна, одговорна и стреми ка поштовању социјалних норми, правила и принципа. Ипак, са друге стране, код будућих учитеља и васпитача треба подстицати спремност да направе искорак из познатих оквира и подрже промену када околности то налажу.

Кључне речи: KAИ модел, иноватори, адаптори, бриџери, будући учитељи и васпитачи.

Summary: Teachers at all levels of education must have an entrepreneurial mindset, be open to innovations and new ideas and skills to support the innovation and creativity of students, but also to work in the framework of the set standards. The goal of the research presented in this paper was to determine and analyse the structure of the grouping of future primary and preschool teachers into categories of adaptors, innovators and the so-called bridgers according to the KIA model, as well as to examine the factors of representation of the innovativeness/adaptability dimension. The sample comprised 204 students – future primary and preschool teachers. According to the results, almost a half of the respondents fall into the category of bridgers, namely persons who possess the characteristics of both innovative and adaptive cognitive styles. It was also established that students with higher academic achievement achieve better results, leaning towards adaptability. Similarly, senior year students ranked slightly higher in terms of the increased adaptability i.e. the lower the level of innovativeness. Our conclusion is that most respondents are consistent in performing their tasks; they are systematic, conscientious, responsible and committed to respecting social norms, rules and principles. On the other hand, future primary and preschool teachers should be encouraged to go beyond the set frameworks and support the change when the circumstances so require.

Кeywords: KAI model, innovators, adaptors, bridgers, future primary and preschool teachers.

Литература

• Celinšek, D., Markič, M. (2008). Izvođenje inovativnih metoda učenja u visokoškolskim obrazovnim ustanovama. Revija za sociologiju. 39 (1–2), 51–67.
• Chan, D. (2000). Detection of differential item functioning on the Kirton Adaption-Innovation Inventory using multiple-group mean and covariance structure analyses. Multivariate Behavioral Research. 35 (2), 169–199.
• Clapp, R. G., De Ciantis, S. M., Ruckthum, V. & Cornelius, N. (1999). The use of the Kirton Adaption-Innovation Inventory in Thailand: an exploratory study. Retrieved November 12, 2015. from: http://www.graduate.au.edu/gsbejournal/5V/Journals/1.pdf.
• Cohen, J. (1988). Statistical power analysis for the behavioral sciences (2nd Ed.). Mahwah, NJ: Lawrence Erlbaum.
• Costa, F., Jessor, R., Turbin, M., Dong, Q., Zhang, H. & Wang, C. (2005). The role of social contexts in adolescence: context protection and context risk in the United States and China. Applied Developmental Science. 9 (2), 67–85.
• Czarnocha, B. (2014). On the culture of creativity in mathematics education. Inovacije u nastavi – časopis za savremenu nastavu. 27 (3), 31–45.
• Đerić, I. D., Malinić, D. M. & Šefer, J. P. (2017). Kako unaprediti proces inoviranja školske prakse. Inovacije u nastavi – časopis za savremenu nastavu. 30 (4), 1–13.
• Đorđević, J. (2009). Individualizacija i inoviranje nastave i učenja. Pedagoška stvarnost. 55 (7–8), 673–685.
• Evropska komisija (2010). EU 2020, Predvodnička incijativa: Inovativna unija (Flagship Initiative: Inovation Union). Brisel.
• Hutchinson, L. R. & Skinner, N. F. (2007). Self-awareness and cognitive style: Relationships among adaptioninnovation, self-monitoring, and self-consciousness. Social Behavior and Personality. 35 (4), 551–560.
• ISCED – Centar za preduzetničko učenje Jugoistočne Evrope (2011). Preduzetničko učenje, pristup ključnim kompetencijama, nivo 2. Retrieved October 18, 2016. from: www.seecel.hr.
• Jablokow, K. W. & Booth, D. E. (2006). The impact and management of cognitive gap in high performance produce development organizations. Journal of Engineering and Technology Management. 23, 313–336.
• Jessor, R., Donovan, J. E. & Costa, F. M. (1991). Beyond adolescence: Problem behavior and young adult development. Cambridge: Cambridge University Press.
• Kapor-Stanulović, P. (1988). Na putu ka odraslosti – psihički razvoj i psihosocijalni aspekti zdravlja mladih. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Keller, R. T. & Holland, W. E. (1978). A Cross-Validation Study of the Kirton Adaption-Innovation Inventory in Three Research and Development Organizations. Applied Psychological Measurement. 2 (4), 563–570. DOI:10.1177/014662167800200411.
• Kirton, M. (1976). Adaptors and innovators: A description and measure. Journal of Applied Psychology. 61 (5), 622–629. DOI: 10.1037//0021-9010.61.5.622.
• Kirton, M. J. (2003). Adaption-innovation: In the context of diversity and change. New York, NY: Routledge.
• Knežević-Florić, O. (2008). Pedagog u društvu znanja. Novi Sad: Filozofski fakultet.
• Kohler, A., Boissonnade, R. & Giglio, M. (2015). From innovative teacher education to creative pedagogical designs. Inovacije u nastavi – časopis za savremenu nastavu. 28 (3), 116–129.
• Maksić, S. B., Pavlović, J. B. (2016). Ogledno podsticanje kreativnosti u školi i promene uverenja nastavnika o kreativnosti. Inovacije u nastavi – časopis za savremenu nastavu. 29 (3), 16–28.
  •• Marić, M. (2011). Problematično ponašanje dece i adolescenata – pojam, učestalost, poreklo i prevencija.
  Norma. 16 (2), 175–183.
• McCallum, B., Hargreaves, E. & Gipps, C. (2000). Learning: The pupil’s voice. Cambridge Journal of Education. 30 (2), 275–289.
• Monavarrian, A. (2002). Administrative reform and style of work behavior : Adaptors-innovators. Public Organization Review: A Global Journal. 2, 141–164.
• Sakač, M. (2008). Neki psihološki činioci školskog postignuća. Norma. 13 (3), 29–36.
• Sakač, M. D., Marić, M., Pantić, J. (2013). Vaspitač u kontekstu delovanja na socio-emocionalni i fizički razvoj predškolskog deteta. Zbornik radova Učiteljskog fakulteta, Užice. 15, 305–312.
• Sim, E. R. & Wright, G. (2002). A comparison of adaption-innovation styles between information systems majors and computer science majors. Journal of Information Systems Education. 13 (1), 29–35.
• Skinner, N. F. & Drake, J. M. (2003). Behavioral implications of adaption-innovation: III. Adaption-innovation, achievement motivation, and academic performance. Social Behavior and Personality. 31 (1), 101–106.
• Stum, J. (2009). Kirton’s adaption-innovation theory: managing cognitive styles in times of diversity and change. Emerging Leadership Journeys. 2 (1), 66–78.
• Wenar, C. (2003). Razvojna psihopatologija i psihijatrija od dojenačke dobi do adolescencije. Zagreb: Naklada Slap.

Copyright © 2018 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.