Саша С. Марковић, Универзитет у Новом Саду, Педагошки факултет у Сомбору, имејл: milnik.markovic@gmail.com
Жељко У. Вучковић, Универзитет у Новом Саду, Педагошки факултет у Сомбору
Александар В. Петојевић, Универзитет у Новом Саду, Педагошки факултет у Сомбору
Иновације у настави, XXX, 2017/4, стр. 62–71

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1704062M

Резиме: Учитељ је специфично занимање које је имало и има значајног утицаја на идентитет једног народа. Крајем 18, током 19. и 20. века – до данашњих дана, српски учитељ је градио свој позив кроз суочавање са друштвеним изазовима. Носећа идеја образовања српског учитеља, ослањајући се на истраживања о двовековном образовању на Учитељској школи у Сомбору, била је отвореност према модерним идејама и научним дисциплинама уз истовремену утемељеност на традицији и очуваним вредностима. Овако створена визија била је одмерена, прилично опрезна и у хармонији са стварним околностима. Идеологије, којима се српски народ окретао у новијој историји, упркос упозорењима бројних умних људи, противиле су се аналитичком и критичком приступу. Филантропизам учитеља и његов ослонац на Христа увек су били за промене у људском понашању, али су били против тога да се те промене остваре непоштовањем потреба других људи. Интереси су могли да се усагласе, а не да се наметну.
Уважавајући друштвене околности, намера нам је да у раду представимо упоришта која одређују карактер учитељског позива. Учитељ је остваривао свој идентитет кроз: неговање хуманости, стрпљења, образовања, радозналости, морала, креативности и деловања путем примера. Учитељ – човек са мером.

Кључне речи: учитељ, Срби, вредност, образовање, идентитет.

Summary: A primary school teacher is a specific profession which had, and still has, a significant impact on the identity of a nation. From the late 18th century, throughout the 19th and 20th centuries, and up to the present times, Serbian primary school teachers have built their profession by facing many social challenges. The study of the two-century-long primary teacher education at the Teacher Training School in Sombor has shown that openness to new trends and scientific disciplines, along with adhering to tradition and preserved values, was the core concept of the primary school teacher training in Serbia. This vision was worded and built carefully and cautiously, in line with the circumstances of the times. Despite the warnings of many educated people, the ideologies which Serbian people embraced in a more recent history were not in favour of analytical and critical approaches. The philanthropy of teachers and their reliance on Jesus Christ as an example have always supported the change of human behaviour, but were against the changes made by disrespecting other people’s needs. Different interests were to be negotiated, not imposed.
The aim of this paper is to present, by acknowledging the circumstances in the society, the key areas which define the character of the primary school teaching profession. Primary school teachers have developed their identity by nurturing humanness, patience, education, curiosity, ethics, creativity, and acting by giving example.

Keywords: primary school teacher, Serbs, value, education, identity.

Извори

• Dites, F. (1872). Teorija pedagogije ili osnovi nauke o vaspitanju i nastavi (M. Šapčanin, prev.). Beograd: Državna štamparija.
• Janković, T. M. (1827). Pravila dlя učaщihsя vъ narodnыhъ učiliщahъ: izdannыя po Vыsočaйšemu povelěnїю. Vъ Sanktpeterburgě: Vъ tipografіi Departmenta narodnago prosvěщenія.
• Liard, L. (1913). Duh u dobroj ravnoteži. U: Pedagoška hrestomatija (55). Zagreb: Hrvatski pedagoškoknjiževni zbor.Natošević, Đ. (1873). Izveštaj o stanju srpski narodnih škola u arhidijecezi 1872. Letopis Matice srpske, 23.
• Pelagić, V. (1922). Stvarni narodni učitelј: rukovođa za zdrave i bolesne, za stare i mlade roditelјe i učitelјe, selјake i varošane: po raznim naučnim i opitnim, domaćim i stranim izborima. Beograd: Knjižarnica Tome Jovanovića i Vujića.
• Peti, E. (1913). Sutrašnji učitelj. U: Pedagoška hrestomatija (285). Zagreb: Hrvatski pedagoško-književni zbor.
• Popović, S. (1868). Škola i život. Pešta.
• Radosavljević, P. (1912). Uvod u eksperimentalnu pedagogiju. Zagreb: Hrvatski pedagoško-književni zbor.
• Šapčanin, M. (1871). Ogledna nastava u osnovnoj školi. Glasnik srpskog učenog društva. Sveska 32, 26.
• (1854). O indiferetizmu srbske učene klasse prama srbske knьiževnosti. Serbskiй lҍtopisъ za godinu 1854. častь I, 20.
• (1858). O izdavanю ovog lista. Školski list. 22. oktobar (2).
• (1858). Ogledalo dobre škole. Školski list. 20. novembar (6), 84.
• (1858). Aforizmi o učitelю narodne škole. Školski list. 4. decembar (8), 110.
• (1858). Tko vospitava dҍte?. Školski list. 4. decembar (8).
• (1859). Školski zakoni. Školski list. 22. januar (3).
• (1859). Nauka hristiяnska i bibliska Istina. Školski list. 5. februara (5).
• (1859). Narodnый učitelь i nҍgovo vladanьҍ. Školski list. 17. mart (11), 161.
• (1860). Misli o školi i učitelьima. Školski list. 28. januar (4).
• (1862). O načinu učenя pokazюćemъ. Školski list. 10. avgust (22).
• (1879). Iz škole. Starmali. 20. jun (17), 131.
• (1881). Autoritet. Rodoljub. Sombor, 19. jul (29).
• (1883). Učitelj u društvu. Školski list. 15. februar (3), 33–34.
• (1884). Varoški i seoski učitelj. Školski list. 30. april (8), 112–113.
• (1885). Kakav je savestan učitelj. Školski list. 10. jun (6), 83–85.
• (1885). Zašto osnovne škole sa jednim učiteljem. Školski list. 10. septembar (9), 140.
• (1886). Šta je zadatak učitelja uopšte. Školski list. 10. maj (5), 74.
• (1892). Šta se ište od srpskog narodnog učitelja. Školski list. 15. novembar (11), 172–173.
• (1895). Kako treba učiti (predavati) nastavno gradivo u srpskoj narodnoj školi. Školski list. Oktobar–novembar (10–11), 163–168.
• (1896). Karakter. Školski list. 15. februar (2), 18.
• (1896). Svojstva dobrog učitelja: na učiteljskoj konferenciji u Taboru govorio J. Hron. Školski list. 15. februar(2), 19.
• (1896). Nekoliko reči o zaptu i poslušnosti. Školski list. Avgust–septembar (8–9).
• (1899). U čemu učitelj može narod unaprediti u čemu unazaditi. Školski list. Maj–jun (5–6), 70.
• (1904). Izveštaj o srpskim učiteljskim školama u Somboru za školsku 1903/904 godinu. Sombor, 14.
• (1908). Izveštaj o srpskoj višoj devojačkoj školi u Somboru na kraju 1907/908. Sombor, 6.
• (1908). Učiteljski idealizam. Školski glasnik. Novi Sad, 30. oktobar (16), 252.

Литература

• Jeger, V. (1991). Paideia, oblikovanje grčkog čoveka. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada.
• Stajić, V. (1963). Srpska čitaonica u Somboru (1909). U: Lebl, A. (ur.). Politički lik Vase Stajića (61). Novi Sad: Progres.
• Suzić, N. (2016). Humanistička dimenzija pedagoške futurologije. Inovacije u nastavi. 3, 1–15.
• Tešić, V. (1996). Počeci naučne pedagogije u Srbiji. Nastava i vaspitanje. 1, 142–159.
• Velimirović, N. (2014). Druga beseda omladini. Knjiga I (sabrana dela). Šabac.

Copyright © 2017 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.