Мирсада С. Зукорлић, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Београд, Наставно одељење у Новом Пазару, имејл: mirsada.ljajic@uf.bg.ac.rs
Иљаз А. Османлић, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Београд, Наставно одељење у Новом Пазару
Иновације у настави, XXX, 2017/2 стр. 172–181

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1702172Z

Резиме: У раду су представљени резултати теоријске анализе међусобне условљености нивоа интерактивне повезаности ученика и наставника у настави и васпитно-образовних ефеката. Узима се у обзир да је појам интеракција шири од појма комуникација, јер је комуникација само она интеракција која је посредована знаковима. Значајна одлика комуникације је што она представља процес при којем једна јединка утиче на понашање друге. Педагошка комуникација као битна обележја има: условљеност циљем васпитања, професионално осмишљавање и програмирање њеног тока и исхода од стране васпитача, висок ниво интеракције и могућност обостраних утицаја, отвореност, интерперсоналност, активно слушање, разумевање, постојање емоција, емпатија. Њени утицаји су наглашенији и усмерени су на развој личности. Зато се васпитање и дефинише као својеврсна интеракција између васпитача и васпитаника.
Рад има за циљ да се идентификују и на увид пруже нивои интерактивне повезаности између ученика и наставника. Разматрају се импликације одређених аспеката интеракције (поучавање, руковођење или подршка аутономији ученика и социоемоционални односи) на исходе наставног процеса. У закључним разматрањима апострофирани су услови које је потребно обезбедити за остваривање највишег нивоа интерактивне повезаности између главних актера наставе. У прилог томе, дајемо и препоруке за повећање ефикасности наставника у процесу комуникације са ученицима.
Кључне речи: настава, интерактивна повезаност, педагошка комуникација, ефекти наставног процеса.

Summary: This paper presents the results of a theoretical analysis of the interdependence between the levels of the interactive relationship between students and teachers in the classroom and educational effects. The concept of interaction is considered to have a broader meaning than the concept of communication, as communication represents only a form of interaction mediated by signs. A significant feature of communication is that it is a process in which one individual influences the behaviour of the other. The significant features of pedagogical communication include: the fact that it is conditioned by educational goals; the flow and outcomes of pedagogical communication are professionally designed and programmed by educators; there is a high level of interaction and a possibility for mutual influences, this type of communication is open, interpersonal, encourages active listening, understanding, expression of emotions, empathy. Its influences are more pronounced and directed towards the development of personality. This is precisely why education is defined as a unique interaction between educators and students.
The paper aims to identify and provide insight into the levels of the interactive relationship between students and teachers. The implications that certain aspects of interaction (teaching, management or support for student autonomy and social-emotional relationships) have on the outcomes of the teaching process are also considered. In the concluding remarks the emphasis is placed on the conditions that need to be provided for the accomplishment of the highest level of interactive relationship between the main actors in the classroom. In support of this, the recommendations are offered for enhancing teacher efficiency in the process of communication with students.
Key words: teaching, interactive relationship, pedagogical communication, effects of the teaching process.

Литература

• Anderson, W. L. (2004). Increassing teacher effectiveness. Paris: UNESCO, International Institute for Educational Planning.
• Andrilović, V., Čudina-Obradović, M. (1996). Psihologija učenja i nastave (III izdanje). Zagreb: Školska knjiga.
• Baucal, A., Arcidiacono, F. & Buđevac, N. (2011). Reflecting on different views of social interaction: Explanatory and analytic perspectives. In: Baucal, A., Arcidiacono, F. & Buđevac, N. (Eds.). Studying interaction in different contexts: A qualitative view (235–251). Belgrade: Institute of Psychology.
• Bratanić, M. (1990). Mikropedagogija – interakcijsko-komunikacijski aspekt odgoja. Zagreb: Školska knjiga.
• Brekelmans, M., Levy, J. & Rodriguez, R. (1993). A typology of teacher communication style. In: Wubbels, T. & Levy, J. (Eds.). Do you know what you look like? (46–55). London: The Folmer Press.
• Flanders, N. A. (1966). Analyzing teaching behaviour. Massachusetts: Addison-Wesley Publishing Company.
• Flanders, N. A. (1970). Analyzing teaching behavior. Reading, Massachusetts: AddisonWesley Publishing Company.
• Gojkov, G., Stojanović, A. (2015). Didaktičke kompetencije i evropski kvalifikacioni okvir. Beograd: Srpska akademija obrazovanja.
• Goleman, D. (2014). Socijalna inteligencija. Beograd: Geopoetika.
• Grasha, A. F. & Yangarber-Hicks, N. (2000). Integrating teaching styles and learning styles with instructional technology. College Teaching. 48 (1), 2–10.
• Grossen, M. (2009). Social interaction, discourse and learning. Methodological challenges of an emergent transdisciplinary field. In: Kumpulainen, K., Hmelo-Silver, C. E. & Cesar, M. (Eds.). Investigating classroom interaction: Methodologies in action (263–275). Rotterdam: Sense.
• Huitt, W. (2003). A transactional model of the teaching/learning process. Valdosta, GA: Valdosta State University. Retrieved April 25, 2017. from: http://www.edpsycinteractive.org/materials/ tchlrnmd.html.
• Knežević-Florić, O. (2006). Interaktivna pedagogija. Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine.
• Kostović, S. (2005). Vaspitni stil nastavnika. Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine.
• Leary, T. (1957). Interpersonal diagnosis of personality. A functional theory and methodology for personality evaluation. Eugene OR: Resource Publications.
• Mariani, L. (1997). Teacher support and teacher challenge in promoting learner autonomy. Perspectives. 23 (2). Posećeno 24. 7. 2017. godine na: http://www.learningpaths.org/papers/ papersupport.html.
• Milutinović, J. (2011). Socijalni konstruktivizam u oblasti obrazovanja i učenja. Institut za pedagoška istraživanja. 43 (2), 177–194.
• Natali, M. M. (2016). Možemo li da učimo kroz neslaganje? Sociokulturno viđenje argumentovanih interakcija u pedagoškom okruženju u visokom obrazovanju. Inovacije u nastavi. 28 (3), 165–166.
• Pedagoška enciklopedija I i II (1989). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Psaltis, G., Gilllepsie, A. & Perret-Clermont, A.-N. (2015). Social Relations in Human and Societal Development. Basingstokes (Hampshire, UK): Palgrave Macmillan.
• Richman, J. M. & Bowen, L. G. (1997). School failure: an ecological interactional – developmental perspective. In: Fraser, M. (Ed.). Risk and Resilience in childhood: an ecological perspective (95–116). Washington DC: NASW Press.
• Suzić, N. (1995). Osobine nastavnika i odnos učenika prema nastavi. Banja Luka: Narodna i univerzitetska biblioteka.
• Šimić-Šašić, S. (2011). Interakcija nastavnik–učenik: Teorije i mjerenje. Psihologijske teme. 20 (2), 233–260.
• Williams, G. C., Freedman, Z. R. & Deci, E. L. (1998). Supporting autonomy to motivate patients with diabetes for glucose control. Diabetes Care. 21, 1644–1651.
• Windschitl, M. (1999). The challenges of sustaining a constructivist classroom culture. Phi Delta Kappan. 80 (10), 751–755.
• Zukorlić, M. (2013). Vaspitanje – svojevrsna interakcija između vaspitača i vaspitanika. U: Kačapor, S. (ur.). Teme iz pedagogije (306–307). Priština: Univerzitet u Prištini, Filozofski fakultet.
• Zukorlić, M. (2016). Pedagoška komunikacija u funkciji razvoja socijalne kompetencije učenika. Inovacije u nastavi. 29 (1), 92–104.

Copyright © 2017 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.