др Валерија Јанићијевић, Универзитет у Београду, Учитељски факултет

Иновације у настави, XXVI, 2013/4, стр. 86–92

|PDF|

Резиме: Доношење стандарда за крај првог циклуса основног образовања битно утиче на укупан наставни процес. У овом раду испитује се природа стандарда: да ли су они циљ реформе и настојања да се поправи стање у образовању или су инструмент да се ово стање сагледа и поправи. Увођењем стандарда отворило се и питање њиховог односа према наставним програмима. Пошто је овде реч о стандардима постигнућа за предмет Српски језик, они су детaљно анализовани на сва три нивоа. Њиховом анализом утврђено је да су уопштени, неодређени и да су знатно ужи од постојећих програма. У наставној пракси може се догодити да се њиховом применом смањи ученичко знање, да учитељ/наставник обрађује само градиво неопходно за обавезно завршно тестирање ученика. У раду је посебна пажња посвећена природи стандарда из области књижевности и њиховој немогућности да „ухвате“ праву природу књижевноуметничког текста: за сложене уметничке области, у које спада и књижевност, за коју је битније разумевање од усвајања простих чињеница, треба проналазити осетљивије и примереније инструменте.

Кључне речи: српски језик, настава књижевности, књижевни текст, књижевнотеоријски
појмови, стандарди постигнућа.

Summary: Bringing standards for the end of the first cycle of primary education signifi cantly influences the complete teaching process. In this paper, we are researching nature of standards: the question is whether they are the aim of the reform and intention to improve state in education or whether they are an instrument for this state to be observed and improved. Introducing standards opened the questions of their relation towards curricula. Achievement standards for Serbian language are in question, and they are analyzed in detail at all three levels. Their analysis showed that they are general, undefi ned and that they are signifi cantly shorter than the exiting curricula. Th eir application in teaching praxis may lead to decreasing of the students’ knowledge, that a teacher
teaches only what is necessary for the final testing of students. In the paper, we are particularly focused on the Literature standards and their inability to “catch” the real nature of art-literature texts: for complex art fields, and literature is a part of them, and for which understanding is more important than adoption of pure facts, so this is why more sensitive and applicable instruments should be searched.

Key words: Serbian, Literature teaching, literary text, literary-theoretical terms, achievement standards.

Литература:

• Вујаклија, М. (1980). Лексикон страних речи и израза (допуњено, проширено и редиговано III из-
  дање). Београд: Просвета.
• Општи стандарди постигнућа – образовни стандарди за крај првог циклуса обавезног образовања
  (српски језик).
• Пешикан, А. (2012). Стандарди у образовању као начин подизања квалитета образовања. Иновације
  у настави, 1, 5‒21.
• Правилник о наставном плану и програму за први и други разред основног образовања и васпитања
  (2004). Просветни гласник, Службени гласник Републике Србије, LIII, 10, Београд.
• Правилник о наставном плану за први, други, трећи и четврти разред основног образовања и вас-
  питања и наставном програму за трећи разред основног образовања и васпитања (2005). Просветни
  гласник, Службени гласник Републике Србије, LIV, 1, Београд.
• Правилник о наставном програму за четврти разред основног образовања и васпитања (2006).
  Просветни гласник, Службени гласник Републике Србије, LV, 3, Београд.
• http://www.ceo.edu.rs/images/stories/publikacije/Obrayvoni%20standardi%20za%20prvi%20ciklus/Standardi4_
  srpski_cir.pdfкњижевне